Za velikim stolom u kabinetu gradonačelnika Beograda u istoriji su sedele samo dve žene.

Slobodanka Gruden izabrana je za gradonačelnicu 1992. godine, dok se na narednu ženu na ovoj funkciji čekalo gotovo deceniju.

„Nisam se plašila, nisam imala tremu, nisam razmišljala o tome što sam žena, samo sam osećala veliku odgovornost.

„Želela sam nešto da učinim i pomognem gradu koji i dalje volim“, kaže Radmila Hrustanović, gradonačelnica Beograda od 2001. do 2004. godine, za BBC na srpskom.

Iako u Srbiji ima žena na visokim pozicijama u politici, poput predsednice Vlade Ane Brnabić, pa i liderki političkih partija, tek 22 žene sada vode neki grad ili opštinu od ukupno 168 u zemlji.

Na izborima 17. decembra, birači će glasati i za lokalne vlasti u više od 60 opština i gradova u Srbiji.

Novu gradsku skupštinu dobiće i Beograd, ali nijedna stranka ili koalicija, od ukupno 14 čije su izborne liste proglašene, nisu kao zaštitno lice kampanje promovisale ženu.

Gradonačelnik ili gradonačelnica Beograda biraće se većinom glasova među odbornicima koji budu izabrani sa stranačkih ili koalicionih lista.

Politikološkinju Mariju Todorović ne iznenađuje to što žene nisu na vrhu lista na beogradskim izborima, iako se, dodaje, poslednjih godina povećao broj žena na visokim političkim pozicijama.

„Zakonske kvote jesu ispunjene, 30 odsto njih sedi u skupštinskim klupama, kako na lokalu, tako i na republičkom nivou, na izbornim listićima 40 odsto jesu ženska imena, ali njihova moć nije na onom nivou na kojem bi trebalo da bude“, kaže Todorović za BBC na srpskom.

‘Ne da mi moj Beograd’

Prvu gradonačelnicu u istoriji Beograd je dobio dok se na granicama države čiji je glavni grad bio vodio krvavi rat, a zemlja se raspadala u etničkim sukobima.

Slobodanka Gruden, stručnjakinja za transfuziju krvi, došla je na čelo prestonice na čijim ulicama gotovo da nije bilo autobusa gradskog prevoza, benzin se točio iz kanti, a sankcije su na svakom koraku menjale sliku života.

I posle tri decenije, njena ćerka pamti da je informaciju o majčinoj funkciji saznala slušajući vesti na televiziji.

„Porodično nismo bili srećni zbog toga, iako je mama čitav život bila u politici, ali je tata rekao da treba da je podržimo i da svako treba da živi svoj san.

„Bilo je vreme sankcija i nemaštine, ali je ona govorila da joj njen Beograd ne da da se povuče“, govori Maja Gruden za BBC na srpskom.

Pre nego što će se upisati na listu beogradskih gradonačelnika, Slobodanka Gruden je bila i sekretarka opštinskih organizacija Saveza komunista, a jedno vreme i predsednica Društveno-političkog veća Skupštine opštine Zemun.

Dve godine pre izbora za gradonačelnicu, postala je članica Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije Slobodana Miloševića.

„Imala sam nesreću da budem gradonačelnik Beograda u jednom od najtežih vremena.

„Nije bilo uslova za velike graditeljske poduhvate, najvažnije mi je bilo da ljudi imaju osećaj sigurnosti, da znaju da o njima neko brine“, ispričaće prva gradonačelnica Beograda godinama kasnije za Večernje novosti.

Slobodanka Gruden ušla je u istoriju srpske politike kao prva žena koja je vodila Beograd

U porodici Gruden, o politici se nije razgovaralo.

„Pričala je mama o nekim svakodnevnim aktivnostima, ali ništa van toga.

„Sestra i ja smo tada bile za opoziciju, ali to nikada nije bio problem, niti razlog za svađu“, priseća se Maja Gruden.

Majka je često bila odsutna, a Maji i njenoj sestri je smetalo što su uvek morale dvostruko da se dokazuju da su na određenom mestu zbog sopstvenih kvaliteta, a ne zato što su njene ćerke.

Nisu se vozile službenim automobilom, niti su bile u boljoj finansijskoj situaciji, a i kada bi posećivale majku na radnom mestu, čekale bi da dođu na red, kao i svako drugi, kaže Gruden.

„Pokažem ličnu kartu, oni me pitaju ko sam, ja kažem ćerka. Sačekam da me primi, vidim je na dva i po minuta i odem.

„Umela je da kaže ‘hajde sad napolje, u gužvi sam'“, priča Gruden sa osmehom.

Da li je bilo pritisaka i dodatnog tereta što je bila prva žena gradonačelnica?

Ne, koliko pamti Maja Gruden.

„Možda jeste bilo čudno da žena vodi grad, ali mislim da ona o tome nije razmišljala, a i u tadašnjoj Jugoslaviji bilo je prihvatljivo da žena bude na visokoj poziciji.

„Istina, i danas je to mali broj, ali mislim da nije problem u tome što smo žene, već što nismo dovoljno svesne da mi to možemo“, smatra Maja Gruden, danas profesorka na Univerzitetu u Beogradu.

Slobodanka Gruden podnela je ostavku 1994. godine.

Mandat joj je još trajao, ali je, kako je sama rekla, došlo do sukoba sa Mirjanom Marković, ženom Slobodana Miloševića i liderkom Jugoslovenske levice (JUL).

„Mama je često umela da kaže da je ‘svako u Beogradu pokušavao da prilagodi grad sebi, a ne da se on njemu prilagodi’.

„Danas retko govori o politici i samom gradu, mada je i dalje prepoznaju na ulici“, kaže Maja Gruden.

Po napuštanju politike, Slobodanka Gruden se vratila medicini, sve do 2001, kada se penzionisala.

‘Beograd ću gledati kao svoju kuću’

Baš te 2001. godine, Beograd dobija drugu gradonačelnicu – diplomiranu pravnicu Radmilu Hrustanović.

„Nikada nisam pomišljala da ću napustiti advokaturu.

„U politiku sam ušla iz čistih ideala, nezadovoljna situacijom u državi tokom 1990-ih, bilo je teško vreme“, govori za BBC na srpskom.

Hrustanović se početkom 1990-ih učlanila u opozicioni Građanski savez Srbije, stranku koja će kasnije biti deo Demokratske opozicije Srbije (DOS), koalicije od blizu 20 stranaka i pokreta.

Posle pada režima Slobodan Milošević u oktobru 2000, DOS je ubedljivo pobedio na parlamentarnim izborima u decembru iste godine.

„Mi te zime nismo imali obezbeđene energente, te su nam mnoge države pomogle, a Japanci su nam poklonili autobuse za gradski prevoz“, seća se Hrustanović.

Pre mandata gradonačelnice, Hrustanović je već bila angažovana u gradskoj vladi i tako upoznata sa brojnim problemima.

Obećala je da će ‘Beograd gledati kao sopstvenu kuću’.

Nije se obazirala na činjenicu što će biti tek druga žena na tako važnoj funkciji.

„Mislim da je ta podela na muške i ženske poslove prevaziđena i da smo svi ravnopravni u ovoj utakmici, a to što sam žena, nije ni mana ni kvalitet.

„Možda su muškarci ponekad grublji u komunikaciji, dok smo mi malo staloženije, ali sam primećivala da su u mom prisustvu muškarci vodili računa o rečniku“, dodaje.

Kaže da su tadašnje gradske vlasti želele da „Beograd bude udoban grad za sve njegove stanovnike“.

„Bili smo poletni, želeli smo mnogo toga odjednom, a nije se moglo, što zbog budžeta, što zbog vremena“, priča pomalo setno.

Radmila Hrustanović je vodila Beograd od 2001. do 2004. godine

Jedino žali što je manje vremena provodila sa porodicom, ali kaže da nije o tome razmišljala dok je vodila grad.

Da je sada na čelu grada, ne bi davala laka obećanja i vodila bi se parolom „ispeci pa reci“, jer nepromišljeno izgovorene reči mogu da dođu na naplatu.

Posle diplomatske karijere i ambasadorskog mesta u Slovačkoj, otišla je u penziju.

Voli da prati fudbal i trke Formule jedan, navija za Partizan i uživa u dugim šetnjama.

„I posle 20 godina mirno spavam i ponovila bih sve iz početka“, kaže.

‘Žene su sposobne da vode gradove’

Najveći grad na jugu Srbije, Niš, dobio je prvu gradonačelnicu tek 2020. godine.

Dragana Sotirovski je novinarski svet posle trideset godina rada zamenila politikom.

Na čelo trećeg grada u Srbiji došla je kao nestranačka ličnost izabrana na listi Srpske napredne stranke, kojoj se ubrzo pridružuje.

„Nije bilo lako, nijednoj ženi nije lako kada je na ovom mestu.

„Neumesnih komentara ima i uvek će ih biti“, priča Sotirovski za BBC na srpskom.

Ona se na njih, kaže, ne obazire.

Iako je ovo i dalje, kako kaže, muški svet, ima napretka.

„Vladu nam vodi žena, imamo guvernerku na čelu centralne banke, a i veliki broj ministarki, što je nekada bilo nezamislivo.

„Žene su itekako sposobne da upravljaju gradom, moj tim je mahom ženski, tako se poklopilo i mi se u malo reči sporazumemo jako brzo“, objašnjava odlučno.

Prethodno je bila načelnica Nišavskog okruga, što joj je, kaže, pomoglo da ‘ispeče zanat’ i razume na koji način funkcioniše grad, kako se raspoređuje budžet, a kako rade opštine.

Ipak, stanovnici Niša je često kritikuju.

„Dobila sam više neprijatelja, povećao se broj ljudi koji me ne voli, ali kritike su uvek glasnije od pohvala“, dodaje.

Niš je jedan od gradova u kojem se 17. decembra ne održavaju lokalni izbori, pa će Nišlije na glasanje 2024. godine.

„Potrebno je vreme da bi se svaki posao završio, što mnogi ne razumeju, pa i meni je dugo trebalo da shvatim da je administracija spora i da je za mnoge stvari potrebno mnogo vremena, mnogo više nego što možemo da zamislimo“, objašnjava Sotirovski.

Kaže da više razmišlja o gradskim projektima nego o drugom mandatu.

‘Prisutan je osećaj da morate nešto da dokazujete’

Gradonačelnicu je pre šest godina dobio i Kruševac, davna prestonica pod vlašću kneza Lazara Hrebeljanovića koji je predvodio srpske snage u boju na Kosovu protiv Turaka 1389. godine.

Danas gradom sa nešto više od 114.000 stanovnika na jugozapadu Srbije upravlja Jasmina Palurović iz Srpske napredne stranke.

„Nikada do tog trenutka grad nije vodila žena i to je bio dodatni teret.

„Bilo je mnogo pritisaka, stalno imate osećaj da morate nešto da dokazujete“, govori za BBC na srpskom.

Jasmina Palurović je prva žena gradonačelnica Kruševca

Tog pritiska će uvek biti, jer je takvo društvo i „u genima nam je“, smatra Palurović.

„Mislim da se dobro borimo i na kojoj god da smo poziciji, mi umemo da se snađemo.

„Žene su okrenute razgovoru, staloženije su i mirnije, mi se trudimo da bude mira u kući i da ona napreduje, dok su muškarci ‘malo oštriji’ u komunikaciji“, ocenjuje ona.

Vest da će doći na čelo grada bila je u senci smrti njenog prethodnika, te nije imala vremena da razmišlja šta je čeka.

Radila je 18 godina u fabrici Trajal u rodnom gradu, gde je od radnice za mašinom, došla do direktorske pozicije u sektoru proizvodnje.

„Vođenje grada je složeni proces, žrtvujete slobodno vreme sa porodicom, ali to je cena na koju pristajete.

„Ili ćete biti figura koja će da sedi za velikim stolom kako bi se slikala, ili ćete učestvovati u svakom procesu, osluškujući stanovnike“, smatra ona.

Opuštanje od svakodnevnice Palurović nalazi u druženju sa unukom i sportu – do sada je istrčala 50 polumaratona.

Razgovor prekida drugi telefonski poziv.

„Izvinite, ali tako vam je kod nas, svakog dana, telefoni ne prestaju da zvone“, kaže.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

Ostali komentari (1)