Mesec dana otkako su počeli najžešći sukobi Izraela i Palestinaca u poslednjih nekoliko decenija, u kojima je ubijeno najmanje 11.000 ljudi, izraelski premijer Benjamin Netanjahu najavljuje da će Izrael, kada borbe budu završene, preuzeti „ukupnu bezbednosnu odgovornost za Gazu na neodređeni period“.
Netanjahu se opire pozivima na prekid vatre, ali kaže da su moguće „kraće humanitarne pauze“.
Za to vreme, nastavljaju se napadi Izraela na Gazu.
Izraelski zvaničnici kažu da napadaju Hamas, palestinsku ekstremističku grupu, iz vazduha, mora i sa zemlje, a eksplozije su prijavljene u južnom gradu Kan Junis, odakle stižu slike zgrada sravnjenih sa zemljom.
Ministarstvo zdravlja pod upravom Hamasa saopštilo je da je više od 10.000 ljudi ubijeno u Gazi otkako je Izrael započeo operaciju u znak odmazde zbog prethodnog napada Hamasa na jug Izraela 7. oktobra kada je ubijeno najmanje 1.400 ljudi, a oko 240 oteto.
U Jerusalimu je u ponedeljak uveče održan skup kada je zapaljeno 1.400 sveća, a slike talaca projektovane su na Zapadni zid.
- Izrael i Palestinci: Sve što treba da znate o višedecenijskom sukobu
- Šta se dešava u Izraelu i Gazi i zašto sada
- Šta je granični prelaz Rafa i zašto je jedina slamka spasa za Gazu
Nakon što je izraelska vojska u ponedeljak saopštila da je potpuno opkolila grad Gazu i „presekla“ Pojas Gaze na dva dela – severni i južni, šefovi svih glavnih agencija Ujedinjenih nacija pozvali na „trenutni humanitarni prekid vatre“, uz poruku: „Što je mnogo, mnogo je“.
Antonio Gutereš, generalni sekretar UN, izjavio je da zaštita civila „mora biti najvažnija“ u sukobu Izraela i Hamasa, upozorivši da Pojas Gaze postaje „groblje za decu“.
Dok Izrael pojačava napade u cilju potpunog uništenja Hamasa, administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena tvrdi da radi na uspostavljanju humanitarne pauze sukoba.
Uporedo traju i globalni politički sukobi u vezi sa Bliskim istokom.
Pojedine zemlje, poput Turske i Južne Afrike, povukle su diplomate iz Izraela u znak jasnog nezadovoljstva i osude akcijama Tel Aviva u Pojasu Gaze, a Bolivija je prva zemlja na svetu koja je prekinula odnose sa Izraelom.
Koje zemlje podržavaju Izrael, a koje osuđuju odmazdu pročitajte u ovom tekstu.
Hronologija najvažnijih događaja:
- Hamas, ekstremistička grupa koja kontroliše Pojas Gaze, izvela je 7. oktobra iznenadni napad na Izrael
- Tada je ubijeno 1.400 ljudi, a oteto 245. Do sada je oslobođeno pet talaca – pročitajte izjavu jedne od oslobođenih žena
- Izrael je odmah odgovorio masovnim serijskim vazdušnim udarima na Pojas Gaze, a poslednjih dana pojačava kopnene napade
- Više od 10.000 poginulo je u Pojasu Gazi do sada, među kojima je više od 4.000 dece, kao i da je više od 25.400 ranjenih kažu palestinski izvori pod upravom Hamasa
- Pojas Gaze postaje groblje za decu, kaže Antonio Gutereš, generalni sekretar UN-ja, „Sram vas bilo“, odgovara mu ministar spoljnih poslova Izraela
- Izrael je 13. oktobra upozorio Palestince u Gazi da se sa severa presele na jug
- Tokom izraelske opsade Gaze, više od 700.000 Palestinaca otišlo je iz severnog u južni deo Pojasa
- Izrael je pokrenuo kopnenu ofanzivu, opkolivši grad Gazu i presekavši Pojas Gaze na dva dela
- Izraelska vojska poručuje da bi napadi na Gazu mogli da potraju nekoliko meseci „dok na kraju ne bude više Hamasa“
- Izraelska vojska izvela je 31. oktobra vazdušni napad na izbeglički kamp Džabalija, u severnom delu Pojasa Gaze, ubivši i ranivši desetine ljudi
Četiri sata za prolaz civila
Avikej Adri, portparol izraelske vojske na arapskom jeziku, kaže da Izrael ponovo dozvoljava „prolaz“ za civile koji napuštaju sever Gaze ka jugu.
Na društvenoj mreži Iks, Adri kaže da izraelska vojska dozvoljava rutu na putu Salah al-Din između 10 i 14 sati po lokalnom vremenu.
Dodao je da „mnogi“ već koriste rutu, objavivši snimke grupa Palestinaca u porketu ka južnom delu Pojasa Gaze.
Izraelska vojska je 13. oktobra prvi put upozorila palestinske civile da se zarad lične bezbednosti isele iz severnog dela Pojasa i odu u južni deo.
Ali u više navrata do sada, izraelska vojska je gađala južni deo Pojasa Gaze, kao i izbegličke kampove, tvrdeći da su u njima neka uporišta Hamasa, što je ova grupa porekla.
Izraelska vojska je prethodno navela da su njene snage stigle do obale i najavljuje još snažniju kopnenu akciju u severnom delu Pojasa Gaze.
Dodaju i da će nastaviti da „dopuštaju koridor“ za stanovnike severnog pojasa Gaze i grada Gaze da idu na jug.
Rafa, prelaz između Egipta i južnog dela Pojasa Gaze, ponovo je otvoren za strane državljane i teško ranjene Palestince.
Sedamdeset kamiona sa međunarodnom humanitarnom pomoći prešlo je u Gazu preko graničnog prelaza Rafa, saopštio je Kogat, jedinica izraelskog Ministarstva odbrane.
Kamioni sa medicinskim zalihama, hranom i vodom pregledani su pre ulaska iz Egipta, rekao je Kogat.
Oko 500 kamiona dnevno ulazilo je u Gazu pre početka rata.
Oko 1,2 miliona ljudi koji žive na toj teritoriji primalo je i ranije pomoć u hrani, kažu UN.
Ljudi u Gazi „čekaju smrt“
Abu Džihad, koji živi u Kan Junisu u južnom pojasu Gaze, spavao je tokom granatiranja tokom noći.
On kaže da je područje oko njega uništeno, a ljudi su izvučeni ispod ruševina.
Citirajući lokalne vlasti, agencija Rojters navodi da je najmanje 23 ljudi ubijeno u dva odvojena napada tokom noći u gradovima Rafa i Kan Junis na jugu Gaze.
Stotine hiljada stanovnika Gaze pobeglo je na jug nakon što ih je Izrael upozorio da napuste sever.
Izraelska vojska nije komentarisala napade.
Abu kaže da ljudi tamo „čekaju smrt“.
„Biće bolje nego živeti, u svakom trenutku čekamo smrt“, kaže on.
„To je odložena smrt.“
Šta znači „ukupna bezbednosna odgovornost“?
Džeremi Bouen, BBC međunarodni dopisnik
Premijer Benjamin Netanjahu kaže da će Izrael imati „bezbednosnu odgovornost“ za Gazu na „neodređeni period“ posle završetka rata.
Teško je definisati šta tačno misli, ali to bi mogla da bude vrsta okupacije poput one na Zapadnoj obali.
Bezbednosna odgovornost je fraza koja se koristi u delu Zapadne obale, drugoj palestinskoj teritoriji, uz Pojas Gaze.
Prema Sporazumu iz Osla – prvom izraelsko-palestinskom mirovnom sporazumu iz 1990-ih – jedna od dogovorenih oblasti bila je da delovi Zapadne obale budu pod palestinskom opštinskom kontrolom i izraelskom bezbednosnom odgovornošću.
Drugim rečima, Izraelci bi dolazili i odlazili kako im je volja kako bi sprovodili zakon i održavali red, ali svakodnevne poslove poput sakupljanja smeća i vođenja škola, obavljali bi Palestinci.
Međutim, da bi to uspelo, mora da postoji palestinsko telo koje je spremno da radi sa Izraelcima.
Posle svega što se dešavalo, mislim da su šanse da bi bilo koji Palestinac koji bi to pokušao bio smatran izdajnikom.
Iako bi to mogla biti neka težnja Izraela, činjenica je da će oni biti u veoma teškoj poziciji.
Oni su sada zaglavljeni sa Gazom, moraće da se pozabave time, i verovatno će to podrazumevati neku vrstu okupacije.
Šta je cilj udara Izraela na Pojas Gaze?
Da potpuno uništi Hamas i njegovu ogromnu mrežu tunela, kažu zvaničnici.
Godinama unazad, Hamas je pravio mrežu tunela ispod čitavog Pojasa Gaze.
Izraelci tvrde i da se mreža Hamasovih tunela prostire i ispod najvećih bolnica, a iz njih pripadnici ove grupe planiraju napade na Izrael, skladište oružje i drže taoce.
Izraelski ministar spoljnih poslova Eli Koen reagovao je na društvenoj mreži Iks ističući da je „više od 30 maloletnika, među kojima je beba od devet meseci, ali i deca koja su svedočila hladnokrvnom ubistvu njihovih roditelja – zadržano protiv volje u Pojasu Gaze“.
„Hamas je problem u Gazi, a ne akcija Izraela da eliminiše ovu terorističku organizaciju.
„Sram vas bilo“, napisao je Koen.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
