Dom za 2,2 miliona ljudi, Pojas Gaze prostire se 41 kilometar u dužinu i 10 kilometara u širinu – enklava okružena Sredozemnim morem, Izraelom i Egiptom.
Prvobitno okupiranu od Egipta, Gazu je zauzeo Izrael tokom Bliskoističnog rata 1967. godine.
Izrael je 2005. godine povukao vojsku i oko 7.000 doseljenika.
Gaza je sada pod kontrolom ekstremističke islamističke grupe Hamas, koja je zbacila sa vlasti snage lojalne tada vladajućoj Palestinskoj upravi posle nasilnog raskola 2007. godine.
Od tada, Izrael i Egipat su ograničili kretanje robe i ljudi u Gazu i iz nje, objasnivši da je blokada neophodna zbog bezbednosnih razloga.
Hamas, kojeg su SAD, Evropska unija i Velika Britanija, kao i druge velike sile proglasile terorističkom organizacijom, vodio je nekoliko ratova sa Izraelom otkako je preuzeo vlast u Gazi.
Ispalio je ili omogućio drugim ekstremističkih grupama da ispale, hiljade raketa na Izrael i izvršio druge smrtonosne napade.
Šta je pokrenulo najnovije nasilje?
Stotine Hamasovih ekstremista pokrenule su 7. oktobra 2023. do sada neviđen napad na južni Izrael, ubivši najmanje 1.200 ljudi i otevši desetine talaca koje su potom odveli u Gazu.
Izrael je reagovao tako što je izvršio čitave talase vazdušnih i artiljerijskih napada na Gazu, u kojima je poginulo više od 1.400 Palestinaca, a njegove trupe se gomilaju uz granicu za moguću kopnenu operaciju.
Izraelski premijer se zarekao da će poraziti Hamas u ratu i „promeniti Bliski istok“.
„Potpuna opsada“
U sklopu odgovora na Hamasov napad, izraelski ministar odbrane je 9. oktobra izdao naređenje za „potpunu opsadu“ Gaze, dodavši: „Neće biti struje, neće biti hrane, neće biti goriva, sve će biti zatvoreno.“
Izraelski ministar za infrastrukturu kasnije je prekinuo i snabdevanje vodom u Gazi.
Ovaj potez je momentalno pogoršao ionako lošu humanitarnu situaciju u Gazi, gde 80 odsto stanovništva mora da prima međunarodnu pomoć.
Jedina elektrana u Gazi prestala je da radi nakon što joj je 11. oktobra ponestalo goriva, prepustivši bolnice primoravši bolnice pretrpane povređenima da se oslanjaju na rezervne agregate.
Očekuje se da će neke bolnice sa ograničenim zalihama ostati bez goriva u roku od nekoliko dana.
Više od 600.000 ljudi takođe je ostalo bez pijaće vode kad je Izrael doneo odluku da prekine snabdevanje Gaze vodom.
Lokalnim vodenim pumpama i kanalizacionim sistemima takođe je potrebno gorivo da bi radili.
Zatvaranje graničnog prelaza sa Izraelom Kerem Šalom za promet robe značilo je da ponestaje i zaliha hrane: trećina radnji u Gazi prijavljuju nestašicu osnovnih namirnica.
Ujedinjene nacije kažu da većina prodavnica ima dovoljno hrane za oko dve nedelje.
Raseljeno je najmanje 200.000 ljudi, nakon što su pobegli u strahu za svoje živote ili zato što su im domovi uništeni u vazdušnim napadima.
Većina se sklonila u školama UN-a.
Stalni nestanci struje
Čak i pre sadašnjeg sukoba, isključenja struje bila su svakodnevna pojava u Gazi, sa domaćinstvima koja su u proseku dobijala svega 13 sati struje dnevno, prema podacima UN-a.
Pojas Gaze kupovao je skoro dve trećine električne energije od Izraela, dok je ostatak generisala Elektrana Gaza (GPP).
Ali zajednička ponuda zadovoljava samo manje od polovine potražnje.
Da bi izašle na kraj sa isključenjima, službe i domaćinstva moraju da se oslanjaju na rezervne agregate.
Ali oni su nepouzdani zbog zavisnosti od retkog goriva i rezervnih delova, koji podležu ograničenjima uvoza zato što ih Izrael klasifikuje kao robu „dvostruke upotrebe“ – civilne i vojne.
Zatvaranja granica
Civili polažu vrlo malo nade u to da će uspeti da napuste Gazu kako bi izbegli sukob.
Izrael je na neodređeno zatvorio granični prelaz Erez na severu Pojasa Gaze, dok je granični prelaz Rafah pod kontrolom Egipta na jugu zatvoren 9. i 10. oktobra zbog izraelskih vazdušnih napada blizu kapije na palestinskoj strani.
Pre eskalacije, Palestincima je bilo zabranjeno da napuste Gazu preko Izraela sem ako ne nabave dozvolu za izlaz koji izdaje Izrael.
Dozvole su ograničene na nadničare, poslovne ljude, zdravstvene pacijente i njihovu pratnju, kao i humanitarne radnike.
U avgustu je dozvolu da prođu preko Ereza dobilo 58.600 ljudi, što je 65 odsto iznad mesečnog proseka za 2022. godinu, prema podacima UN-a.
Palestinci koji žele da izađu preko Rafaha, za to vreme, morali su da se registruju kod Palestinske uprave nekoliko nedelja unapred i da podnesu zahtev Egiptu, koji nameće ograničenje broja ljudi i izlaže ih strogim bezbednosnim kontrolama.
Egipat je dozvolio da 19.600 ljudi izađe iz Gaze preko Rafaha u avgustu, što je najviši broj od jula 2012. godine.
Prenaseljenost i oštećeni domovi
Gaza ima jednu od najvećih gustina naseljenosti na svetu.
U proseku, ima više od 5.700 ljudi po kvadratnom kilometru – veoma slično gustini stanovništva u Londonu – ali taj broj skače na više od 9.000 u gradu Gazi.
Malo više od 75 odsto stanovništva Gaze – oko 1,7 miliona ljudi – registrovane su izbeglice, prema podacima UN-a.
Više od 500.000 njih živi u osam prenaseljenih kampova širom Pojasa.
Sukobi između palestinskih militanata u Gazi i Izraela, i spora obnova, ostavila je mnoge ljudi u Gazi bez odgovarajućeg smeštaja.
UN su saopštile u januaru da od 13.000 domova uništenih posle 2014. godine, oko 2.200 tek treba da dobiju sredstva za obnovu.
Još 72.000 domova koji su delimično oštećeni nisu dobili nikakvu pomoć za obnovu.
Rekonstrukciju ometa ograničeni pristup građevinskim materijalima i specijalističkoj opremi zbog Izraelovog ograničenja na artikle sa „dvostrukom namenom“.
Palestinski zvaničnici kažu da su aktuelni izraelski vazdušni napadi uništili 1.000 domova, a da je 500 toliko ozbiljno oštećeno da u njima ne može da se živi.
Zdravstvena služba pod pritiskom
Javne zdravstvene ustanove u Gazi su preopterećene i često ih pogađaju nestanci struje i nestašica medicinskog materijala i opreme.
Mnoge usluge i specijalistički tretmani nisu dostupni.
Ujedinjene nacije kažu da su za to krivi blokada Izraela i Egipta, manje trošenje na zdravstvo Palestinske uprave sa Zapadne obale i unutrašnji politički sukob Palestinske uprave, koja je odgovorna za zdravstvo na palestinskim teritorijama, i Hamasa.
Pacijenti iz Gaze kojima je potrebna zdravstvena nega za spasavanje života ili zahtevan tretman u bolnicama na Zapadnoj obali ili u Istočnom Jerusalimu moraju prvo da dobiju odobrenje od Palestinske uprave, a potom i dozvole za izlazak iz Gaze od izraelskih vlasti.
Od 2008. do 2022. godine, više od 70.000 ili trećina zahteva pacijenata za dozvolu bili su odloženi ili odbijeni.
Neki pacijenti su takođe umrli dok su čekali odgovor na njihove molbe.
Zemljoradnja i ribarenje ograničeni
Ujedinjene nacije kažu da oko 1,3 miliona ljudi u Gazi nemaju dovoljno hrane i treba im pomoć.
Oko 22 odsto od 12.000 pošiljki robe kamionima koje su Izrael i Egipat dozvolili da pređu preko graničnih prolaza Kerem Šalom i Rafah u avgustu 2023. godine bile su isporuke hrane, prema UN-u.
Izraelska ograničenja pristupa poljoprivrednom zemljištu i ribarenju smanjili su količinu hrane koju stanovnici Gaze mogu da proizvedu sami.
Oblasti na do 100 metara od 60 kilometara duge granične izraelske ograde smatraju se zabranjenim za prilaz.
Zemljoradnici ne smeju ništa da uzgajaju tamo, čak i ako je ta zemlja u njihovom vlasništvu.
Ljudi koji nisu zemljoradnici ne smeju da priđu na 300 metara.
Uz to, Izrael nameće ograničenje plovidbe u Mediteranu, što znači da stanovnici Gaze mogu da ribare samo na određenoj udaljenosti od obale – trenutno između šest i 15 nautičkih milja (11-28 kilometara) – što otežava zarađivanje za život za oko 5.000 ribara i srodnih radnika.
Posle izbijanja najnovijeg sukoba, Izrael je zatvorio Kerem Šalom i zabranio bilo kakvo ribarenje.
U pokušaju da zaobiđe blokadu, Hamas je izgradio mrežu tunela koju koristi za unos robe u Pojas Gaze iz Egipta, ali i kao podzemni komandni centar.
Izrael tvrdi da tunele ekstremisti koriste da krijumčare oružje i da se kreću neopaženo.
Izraelska vojska često gađa te tunele.
Nestašice vode su rutinske
Čista voda je nedostupna za 95 odsto stanovništva Gaze.
Zbog prekomernog korišćenja obalskog akvifera i infiltracije morske vode i kanalizacije, voda iz česme je slana i zagađena, i nije za piće.
Svetska zdravstvena organizacija odredila je minimalni prohtev za dnevne potrebe za vodom na 100 litara po osobi, što pokriva pijenje, pranje, kuvanje i kupanje.
U Gazi, prosečna potrošnja je oko 84 litra.
Samo 27 litara od toga smatra se odgovarajućim za ljudsku upotrebu.
UN su 10. oktobra upozorile da će odluka Izraela da prekine dovod vode, struje i goriva dovesti do teške nestašice pijaće vode.
One kažu da lokalne vlasti pozivaju stanovnice da sačuvaju vodu kako bi održali osnovne usluge i da su pogoni za preradu otpadnih voda prestali da rade zbog nestašice goriva, što je dovelo do toga da se desetine miliona galone sirove otpadne vode svakodnevno ispuštaju u more.
Škole se koriste kao skloništa
Mnoga deca pohađaju škole koje vode UN, a mnoge od njih služe kao skloništa za desetine hiljada ljudi koji su pobegli od najnovijeg sukoba.
Prema agenciji za palestinske izbeglice UNRVA, 71 odsto njenih 278 škola u Gazi vodi sistem „dvostrukih smena“, sa jednom smenom učenika ujutro i jednom posle podne.
Prosečna veličina odeljenja je 2022. godine bila oko 40 učenika.
Stopa pismenosti za osobe starosti između 15 i 19 godina je 2021. godine bila 98 odsto.
Visoka stopa nezaposlenosti među mladima
Gaza ima jedno od najmlađih stanovništva na svetu – skoro 65 odsto stanovnika je mlađe od 25 godina, prema podacima CIA-e.
U Londonu je to, na primer, malo više od 20 odsto, gde je prema podacima iz popisa iz 2021. godine više od 65 odsto ljudi starosti između 25 i 64 godine.
Više od 80 odsto stanovništva živi u siromaštvu u Gazi, gde je stopa nezaposlenosti među najvišim na svetu, dostigavši čak 45 odsto 2022. godine.
Nezaposlenost među mladima je mnogo viša, sa 73,9 odsto ljudi starosti između 19 i 29 godina sa srednjoškolskim ili fakultetskim diplomama koji nemaju posao.
Pogledajte video: Šta je Zapadna obala
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
