Kako se izboriti sa strahom od letenja

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ne leteti! Imao sam mnogo letova i rekao nikada više. Nadam se da me neka životna situacija neće ponovo ugurati u avion, taj potencijalni mrtvački kovčeg. Manite statistiku. Nisam plašljiv u tolikoj meri, nisu mi se znojili dlanovi, jednostavno neki neprijatan osećaj (jeza). Čitao bih knjigu i trudio se da ne gledam previše kroz prozor, posebno kada sam leteo osam sati neprekidno. Najgore je uvek bilo pri poletanju. Jednom sam da bih stigao do željene destinacije promenio četiri aviona. Dok se vozim po zemlji, bar nemam taj neprijatan osećaj, tu jezu, iako znam da i ovde dole mogu da stradam. Svaka čast pilotima i stujardesama. Ljudi će i dalje leteti (uvek ta varka: „Neće se meni desiti“) i nažalost ginuti, to se ne može promeniti, ali ne moram biti deo tih užasnih avionskih katastrofa. Dole, ipak, postoji neka šansa.

   1. U mom slučaju, kao i u slučaju svih ljudi koje sam ikad sreo, pre ili posle njihovih letova – nije bila „varka“! Svi su još uvek živi i zdravi!

2. U ovakvim clancima covek uvek ocekuje neko prosvetljenje ali do toga nije doslo. Na onom brdu ili ima vode ili nema vode. Kolicina informacija jednaka nuli. Ali realno gledano razumem ljude koji prevaljuju preko 1.000 km pa lete ali ne razumem pored toliko razvijenog evropskog zeleznickog saobracaja da neko mora bas da leti na nekoliko stotina km. U Istocnoj Nemackoj su, uprkos opstem danasnjem pljuvanju po socijalizmu, domaci letovi izmedu Berlina, Dresdena i Leipziga bili zabranjeni. Dakle putujte vozovima u okolinu 🙂