Koliko smo Francuzi: Da li (i dalje) govorimo francuski jezik

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Mina Macura je u ovu školu upisala ćerku , koja u tom trenutku nije pričala francuski, ali je već posle nekoliko meseci govorila tečno.

   How yes no. Ok je podsticati ucenje stranih jezika, narocito francuskog, ali ne treba pricati bajke.

   1. Nepravilno je reci da je „pricala francuski“. Pravilno je da je „govorila francuski“.Ali ako kayemo da je „pricala bajke na francuskom“ to je vec nesto drugo i pravilno je.

2. Francuski se uči kao prvi strani jezik u nekoliko škola u Srbiji.Škola u naselju Kotež ili Malošište .kod Niša Gospođa Šotra baš i nije obaveštena.

3. Berlinska akademija je 1784. raspisala konkurs na temu superiornosti francuskog jezika i kulture, uskoro je počela Francuska revolucija, teror i pokolji, Napoleonovi ratovi i Francuska je sišla sa evropskog trona. Ona je uoči revolucije imala 3-4 puta više stanovnika od V.Britanije, držala velike teritorije u Kanadi, SAD i (skoro) sve to brzo izgubila. Problem Srbije je bio preveliki francuski uticaj. U drugoj polovini 19.v. kada se odlučivalo kojim će putem ići Srbija mi smo prihvatili francusko-engleske ideje o izborima, demokratiji, liberalizmu, odbacili smo „nemačkare“ i zanemarili činjenicu da je tada pismenih bilo 4%. Trebalo je prihvatiti nemačko-austrijske ideje o državi, pravdi, dobro organizovanom, sposobnom i poštenom državnom aparatu, onom tipu pruskog birokrata i austrijskog beamtera. Dakle, kuću graditi od temelja, polako, na češki način, što bi rekao Sl.Jovanović, pa tek postepeno i oprezno širiti slobode. Trebalo je veći uticaj da imaju nemački, a ne francuski đaci koji su nam doneli i nadrealizam, jednu apsurdnu i destruktivnu „umetnost“. Osnivač nadrealizma Andre Breton reče da je pravi akt nadrealizma izaći na ulicu i pucati na ljude bez prestanka. Od tolikog bogatstva francuske kulture, njenog klasicizma, racionalizma, pozitivizma, filozofa i antifilozofa, naši đaci se opredeliše baš za najgluplju i najluđu struju-nadrealizam koji je u našem izvođenju i sredini tek dobio dodatne farsične i pogubne elemente i čiji se uticaj itekako oseća i danas.

   1. Nazalost Aleksandar Obrenovic nije bio Bizmark tako da je vise doprinosio stvaranju uslova u kojima je bilo lako naci revolucionare bez obzira na posledice koji ce u interesu Nemacke isprovocirati K und K a u interesu VB, Francuske i Rusije blokirati Bagdadsku zeleznicu. To jeste brutalno kostalo Srbiju koja je sustinski u Prvom svetskom ratu prosto branila pravo na postojanje. Nadrealisti, dadaisti i slicni su bili reakcija na besmisao Prvog svetskog rata. Kod nas to nije bilo prosto pomodarstvo nego i reakcija na neke aspekte prirode posleratne ,obnove i izgradnje’ u kojoj se nalik danasnjim vremenima dosta muvalo dok su mnogobrojni Solunci a pogotovo obicni seljaci i radnici ostavljeni da sami lece svoje ratne rane koje nisu bile male. Bilo je egzibicionizma ali i revolta zbog ocigledne drustvene nepravde. A nisu svi ni bili bas levicari i nadrealisti u tom periodu ako se setimo Ljubomira Micica npr. Primer Francuske revolucije dokazuje da se moze vladati kontinentima, morima, resursima ali ako se zanemari pitanje socijalne nejednakosti nacionalni simbol postaje pad centralnog zatvora. Naravno, francuska kultura se ne moze svoditi samo na nadrealizam ili Sartrov maoizam u pariskoj egzistenciji. Kako kod nas sedam decenija dominira nesto, ne znam kako to nazvati, sto u sustini ne podstice politicko promisljanje kod sire populacije nego joj sa vremena na vreme pruza priliku za krvavi odusak mislim da nam ne dostaje taj liberte momenat u tom segmentu. To je naravno rizicno ako nema komon sensa ili onoga sto je Erik Bler definisao kao komon disensi no toga nema puno ni u kolevci toga ovih dana.