Svetlana Živančević, penzionerka iz Beograda je slučajno na televiziji „uhvatila“ nekoliko poslednjih epizoda serije Kursadžije te 2013. godine, dok je još emitovana.

„Onda mi je sin kupio i DVD sa ostalim epizodama, tako da sam kasnije pogledala sve“,

„Uvek bih se slatko nasmejala tim vicevima koje su pričali“, kaže Živančević za BBC na srpskom.

Kaže da skoro na televizijskim programima nije bilo takve, kako tvrdi „narodske serije“.

Sve epizode ove serije, pogledao je i Mario Vrećo, jedan od najpopularnijih jutjubera u Srbiji, kojeg na ovoj platformi prati skoro 150 hiljada ljudi, a njegovi videi imaju stotine hiljade pregleda.

Mario je pozvao pratioce da ga podrže u šali kojom će podići rejting seriji Kursadžije na IMDb sajtu i probaju da je visoko pozicioniraju, tamo gde su neke od najgledanijih – Igra prestola, Čista hemija, Porodica Soprano, itd.

„Kada god nekome predložiš film, povede se razgovor o tome koja mu je ocena na IMDb-u“,

„Malo mi je to snobovski i tako se rodila ideja“, kaže Vrećo za BBC na srpskom.

„Igra prestola“ i Kursadžije u istom košu

https://www.instagram.com/p/CUD5wbLDxFX/

Mario kaže da mu je ideja da se ova serija nađe među najbolje kotiranim na IMDb sajtu u startu bila smešna i da je morao da pokuša.

„Sada i BBC piše o Kursadžijama i takve stvari su mi vrlo smešne“, kaže on.

O čemu se radi u seriji

„Kursadžije“, serija koja se na televiziji Pink prikazivala sedam godina, emitovana je do 2013. godine.

Glavni likovi su predstavnici najbrojnijih naroda bivše Jugoslavije.

U skečevima su učestvovali Makedonac, Bosanac, Crnogorac, Albanac, Srbin, Slovenac i Hrvat.

Serija je obilovala prizemnim i vulgarnim doskočicama, jeftinim i uvredljivim humorom, posebno prema pripadnicima manjina, ali je uprkos svemu tome bila jedna od najgledanijih emisija na televizijskim programima u Srbiji.

U seriji koju su kreirali Saša Pantić i Ranko Goranović, glavni likovi su oličenje stereotipa – Gedža (vickasti Srbin), Hrvoje (agresivni Hrvat), Đuro Palica (lenji Crnogorac), Janez Drško (Slovenac, homoseksualac), Fiko Karakurtović (neinteligentni Bosanac), Ajdemi Popuši (Albanac sa Kosova), Dimče Seksovski (nesnalažljivi Makedonac).

„Serija je lakmus za netoleranciju u Srbiji. To je opasno jer čini mi se da vraća međuetničku napetost.

„Šta reći za emisiju u kojoj se u udarnom terminu pričaju vicevi tipa: ‘Kako Mrkonjić proverava most? Stavi na njega Albance i Hrvate i kaže im da skaču u mestu. Ako most ne padne, dobar je. Ako most padne, odličan je!’?“, rekao je listu Blic Dragan Ilić, voditelj i TV kritičar.

Naglasio je da je „strašno što je serija postala sinonim za gledan program, program koji donosi veliki rejting“.

Napravio je paralelu između „Kursadžija“ i nekadašnje beogradske televizije Palma iz devedesetih i porno-filmova koji su emitovani u ponoć.

„I sada, kada bi u devet uveče emitovali porniće, oni bi imali rekordnu gledanost. Ali to ne smeš da radiš, kao što i ne smeš da puštaš uvrede na račun drugih naroda“, rekao je Ilić.

Andrija Kovač, glumac koji je igrao Hrvoja, rekao je za BBC na srpskom da je serija Kursadžije počela kao„ jednostavna forma za široke narodne mase“.

Bila je to serija u kojoj je predstavljen humor koji je mogao svako da razume i glumci su radili na tome da otelotvore viceve koji su bili opšte poznati, kaže on.

Kovač se seća brzorastuće popularnosti, dok se serija emitovala.

„I deca su je volela“, dodaje Kovač.

Za vreme emitovanja, bilo je i onih koji su kritikovali da promoviše šund.

„Nikad za sebe nismo govorili da smo vrhunska glumačka trupa.

„Kada nas vređaju, pa kažu: „Naša kultura je spala na ‘Kursadžije’, mi kažemo: „Ne, naša kultura je spala na one koji je vode. Zato smo tu gde smo“, rekao je Saša Pantić, tvorac serijala svojevremeno u razgovoru za „Novosti“.

Kovač kaže da se publika očigledno više vezala za likove nego za „viceve koje su pričali“.

Sa „Kursadžijama“ po svetu

Serija je emitovana u svim bivšim jugoslovenskim republikama, a glumačka trupa sa televizije je sa istoimenom predstavom prošla skoro čitav svet.

„Kolega Branko Vidaković (koji je takođe imao jednu od uloga u seriji) je govorio kako samo u Indiji i Americi nismo bili sa ‘Kursadžijama'“, kaže Kovač kroz smeh.

Serija i istoimena predstava bili su jako popularni u to vreme i on se seća kako ih je publika dočekivala s ovacijama.

„Narod nas je voleo od Vardara pa do Triglava“, dodaje.

Uz Andriju Kovača, u seriji su igrali i Branko Vidaković, Radovan Miljanić, Saša Pantić, Dragana Vujić, Jovana Petronijević, Ranko Goranović, Branko Babović, Neša Čolić, Ljiljana Jakšić, a među specijalnim gostima našle su se i folk pevačice Lepa Brena i Mira Škorić.

Kovač ne veruje da će ovaj potez jutujbera dovesti do toga da se serija ponovo emituje.

Koristiti uticaj za pozitivne stvari

Popularni jutjuber priča da ljudi traže autentičnost i da je za njega ovaj potez bio neka vrsta testa.

„To je bila interna šala koju svi kapiraju“, kaže Vrećo.

Ovim svojevrsnim testom, Vrećo je uspeo da motiviše 16.000 ljudi da se priključe i da dopre do još stotine hiljada drugih.

„Tako da su mogućnosti za širi pozitivni uticaj u budućnosti ogromne“, zaključuje jutjuber.

Kako funcioniše IMDb

IMDb je američki sajt na kome se nalaze podaci sa svim filmskim i televizijskim ličnostima, kao i filmovima i serijama.

Korišćenje sajta je besplatno, a filmovi se mogu ocenjivati i komentarisati.

Na taj način se i stvaraju liste najboljih i najlošijih filmova.

Serije imaju jedinstvenu ocenu, baš kao i filmovi, ali imaju i pojedinačnu ocenu za svaku epizodu.

IMDB funkcioniše na principu koji se zove Weighted Average Ratings.

To znači da IMDB ne funkcioniše po sistemu čistog proseka (1+2+3 podeljeno sa 3), nego je njihov prosek upotpunjen dodatnim statističkim metodama.

Tako da se glasovi „dobrih“ ljudi vrednuju više, a „sumnjivih“ dosta manje.

U praksi to znači da vi kao korisnik ne možete da napravite više naloga kako bi nekom filmu koji vam se dopada dali čistu desetku.

Algoritam IMDb-a e prepoznati tu neuobičajenu aktivnost.

Rat glasovima i Balkan

Glasanje za neke filmove i u prošlosti je umelo da izazove polemike i neslaganja.

Poslednja u nizu bila je oko filma Dara iz Jasenovca, srpskog kandidata za Oskara.

Ova istorijska drama, u režiji Predraga Gage Antonijevića, govori o stradanju Srba u logoru Jasenovac u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

Nezavisna Država Hrvatska (NDH) uspostavljena je na prostoru današnjih Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srema u Vojvodini 10. aprila 1941. uz punu saradnju nacističke Nemačke i fašističke Italije.

IMDB je u početkom februara ove godine ukinuo mogućnost ocenjivanja.

Administratori sajta su to uradili zbog svojevrsnog rata glasovima, u kojem su korisnici iz Srbije filmu mahom davali čiste desetke, dok su, kako se pretpostavlja, korisnici iz Hrvatske filmu davali jedinicu.

Posle nekoliko dana, zabrana ocenjivanja je ukinuta, a krajem oktobra ove godine, srpski film je na IMDB imao ocenu 8,8 uz oko 80.000 glasova.

Sličan rat glasovima, ali bez uvođenja zabrane ocenjivanja vezan je za film bosanske režiserke Jasmile Žbanić – Quo vadis, Aida? koji govori o genocidu u Srebrenici.

To je priča o izmišljenoj prevoditeljki Ujedinjenih nacija, koju tumači Jasna Đuričić i njenoj borbi za spas porodice u masakru u Srebrenici, gde su snage bosanskih Srba 1995. godine ubile 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka.

U oktobru 2020, ovaj film je imao prosečnu ocenu 7,9 i 26 hiljada glasova.

Više od 5.000 ljudi dalo mu je ocenu jedan, a deo komentara su ostavljali korisnici koji su negirali genocid u Srebrenici.

Pogledajte i video s Milanom Marićem o seriji „Porodica“