Lepota, posao i predrasude: Zašto dobar izgled može da vam pomogne da više zarađujete

Marike, model iz Kejp Tauna koji radi u modnoj industriji, kaže da je često čašćavaju pićem, ručkovima, pa čak i besplatnim kartama.

Zašto?

Ona to prosto objašnjava svojim izgledom.

„Možda neki ljudi neće misliti da je to fer“, kaže za BBC ovaj visoki, vitki model duge smeđe kose.

„Ali ako izgledate kao što izgledate, ponosni ste na to i radite predano na tome da sačuvate taj izgled, onda vam se nude te razna besplatna iskustva i povlastice… Mislim da čovek treba da ih prihvati i da uživa u njima“, objašnjava ona.

Bilo da želimo to da priznamo ili ne, pristrasnost prema lepoti odlazi mnogo dalje od specifičnih niša Holivuda, društvenih mreža ili reklama, sa sve većim korpusom istraživanja koja potvrđuju da je život lakši i unosniji za privlačne ljude.

Ali koliko tačno bolje ide onima koji bolje izgledaju?

• Zašto se od novih majki očekuje da se brzo „vrate na staru liniju“
• Volite svoje telo zbog svega onog što može da uradi – a ne zbog toga kako izgleda
• Žene koje se bore protiv „debelofobije“

Moć društvenih mreža

Ljudi širom sveta su na društvenim mrežama krenuli da raspravljaju upravo o ovoj temi – „lepi ljudi“ razmenjuju priče o čašćenju zbog njihovog izgleda, a jedna žena čak kaže da veruje kako je pozvana na razgovor za posao za koji nije bila kvalifikovana samo zato što je bila privlačna poslodavcu.

Društvene mreže su, naravno, omogućile mnogim ljudima – i muškarcima i ženama – da zarađuju za život na osnovu izgleda, a da ne moraju čak ni iz kuće da izađu.

„Privilegije lepih zaista su postale veće. Instagram je naveći krivac za to“, tvrdi Marike.

Brendovi su u ratu jedni sa drugima i pokušavaju da se obrate mlađoj publici koja više ne konzumira konvencionalne medije.

„Neki brend može da vam pošalje gomilu besplatnih proizvoda a sve što vi treba da uradite je da vršite uticaj u korist tog brenda deleći ga na Instagramu“, objašnjava Marike.

Marike kaže i da nju pozivaju na brojne događaje kao što su otvaranja restorana.

„Samo treba da se pojavite i dobro da se provedete. To organizatora predstavlja u dobrom svetlu zato što ima lepe devojke na svojim fotografijama koje uživaju u njegovom restoranu.“

Na ličnom nivou, ona priznaje da uživa u pažnji i besplatnim stvarima.

„Fantastično je imati sva ta besplatna iskustva i prilike zato što ste lepi i zato što ste model. Jer inače imate velike troškove koje morate da pokrijete kad živite po velikim metropolama.“

Koliko je, dakle, bolje lepšim ljudima?

Danijel Hamermeš je ekonomista rada sa Univerziteta u Teksasu i on godinama proučava ovaj fenomen, poznat kao „pristrasnost prema lepoti“.

On kaže da lepe ljude zaista plaćaju više, imaju manje problema da obezbede kredite od banaka i obično im se nude bolje poslovne prilike i povlastice.

„Oni koje doživljavamo kao lepše bolje prolaze i izvlače više iz onoga što rade“, kaže Hamermeš.

„Čak i među univerzitetskim predavačima, koji nisu slavni po tome da se previše oslanjaju na dobar izgled, izgled je važan. Čak i u ekonomiji, nekoliko studija pokazuje da ekonomisti koji bolje izgledaju više zarađuju.“

On procenjuje da će radnik koji dobro izgleda zaraditi 230.000 dolara više tokom životnog veka (na osnovu proračuna koji pretpostavlja da satnica iznosi 20 dolara).

I zato on kaže da ako primenimo ovaj model na menadžera hedž fonda ili investicionog bankara, na primer, potencijalna razlika u plati – između onih koji dobro izgledaju i onih koji ne izgledaju toliko dobro – biće ogromna.

On priznaje da rodni jaz u platama važi i među lepim ljudima.

• „Nije me povredilo što su mi rekli da sam debela“
• Upalio se alarm: Većina ljudi na svetu biće gojazno do 2035, pokazuje istraživanje
• Kakvom se tretmanu podvrgla top model Linda Evađelista koji ju je „deformisao“

Hamermeš je otkrio da lepi muškarci zarađuju više od lepih žena – ne toliko privlačni muškarci zarađuju skoro 10 odsto manje od lepših ekvivalenata, dok je ta cifra kod žena oko pet odsto.

Hamermeš priznaje da su i drugi faktori kao što je ličnost, inteligencija, obrazovanje, starost, rod i rasa važni, ali on tvrdi da je efekat lepote nezavisan od svih njih.

„Čak i ako uračunate sve ove druge razlike među ljudima, razlika u lepoti i dalje ima uticaja na to koliko dobro prolazite na tržištu rada i njegovim poslovima.“

Kako definišemo lepotu?

Mnogi će tvrditi da je lepotu veoma teško definisati, ali se Hamermeš ne slaže sa tim.

On tvrdi da većina ljudi može lako da se složi oko toga ko „dobro izgleda“ a ko je „manje privlačan“.

„Ako se vi i ja prošetamo ulicom i pogledamo 10 ljudi i među njima sretnemo jednu ili dve osobe koje prilično dobro izgledaju, sigurno ćemo se složiti oko toga ko su one.“

On takođe tvrdi da rasa ne utiče na pristrasnost prema lepoti.

„Naše viđenje lepote zapanjujuće je uniformno danas u svim rasama. Afrikanka koja dobro izgleda biće doživljena kao lepa među svim ljudima širom sveta. Isto važi i za Azijatu, i za belkinju.“

Lepa lica i fobija od debljine

Kozmetički zahvati kao što su botoks ili fileri za usne postaju sve popularniji načini da se ulepšaju crte lica.

Ali možda iznenađujuće, Hamermeš nije uveren da će osoba bolje izgledati posle toga.

„Ljudi misle da im to pomaže. Oni mogu da rade razne stvari, kao što je da nabave bolju odeću, bolju kozmetiku ili bolju kosu.

„A opet studija sprovedena na ženama u Šangaju pokazala je da se ljudi koji troše više na lepotu doživljavaju kao vrlo malo lepši od onih koji troše mnogo manje od njih.“

A kad su u pitanju lepota i poslovi – autorka Emili Loren Dik tvrdi da se diskriminacija prema težini otrgla kontroli.

Iako zakoni o radu u većini zemalja zabranjuju diskriminaciju na osnovu neposlovnih faktora kao što su rasa, rod, etničko poreklo, invaliditet i starost, Emili kaže da nema garancija kad je u pitanju fizička privlačnost i ona zagovara potrebu za promenama u politici radnog mesta i implicitnoj obuci pristrasnosti.

„Fobija od debljine, strah i mržnja prema debelim telima, to je rasizam“, tvrdi ona.

„Kad je započinjalo ropstvo, belkinje su morale da nađu neki način da se razlikuju od crnkinja, a njihov odgovor je bila mršavost“, kaže ova kanadska spisateljica.

Ona misli da reklame i filmovi često predstavljaju debele ljude kao „nesimpatične i neinteligentne“ – što je percepcija koja, kako kaže, može da dovede do maltretiranja i uznemiravanja krupnijih ljudi u svakodnevnom životu.

„Debeli ljudi će zarađivati manje od mršavih zaposlenih, a to i te kako ima veze sa percepcijama i koliko se veruje da su oni vredni“, kaže ona.

• „Očajnički želim da izvadim implantate iz zadnjice“
• Šta se desi kada preterate sa vežbanjem
• Silikoni u grudima: Žene moraju da znaju šta sve može da im se desi

A izgleda da nauka potkrepljuje njenu teoriju – jednu skorašnju studiju sproveo je u Velikoj Britaniji Univerzitet Šefild Halam.

Poslodavci su dobili potpuno identične rezimee – prvo sa fotografijama debljih ljudi, a potom sa fotografijama mršavih ljudi.

Rezultat je ubedljivo išao u korist vitkijih.

Budući da je Svetska zdravstvena organizacija procenila da je broj gojaznih širom sveta premašio brojku od jedne milijarde, čini se da je upravo sada pravi trenutak da preispitamo vlastitu nesvesnu pristrasnost kad je u pitanju težina i naš doživljaj lepote.

Otpor

Pristrasnost prema lepoti, naravno, nije ništa novo i osećamo je generacijama, od holivudskih zvezda do nas običnih ljudi.

Ali model Marike kaže da je otpor prema opsesiji društva izgledom počeo da se oseća i da se čak i očekivanja u okviru modne industrije menjaju.

„Ovih dana ljude sve više zanimaju modeli, umetnici ili glumci koji imaju neku svoju priču.

„I koji rade nešto više od modelinga ili glume, imaju interesovanja i za neke druge stvari. Zbog toga je ličnost postala veoma važna.

„To je sve veći trend u okviru modne industrije, a ja mislim da je to fantastično.“

Ovaj članak zasnovan je na radio emisiji BBC Svetskog servisa BBiznis Dejli.

Pogledajte video

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]