Tokom 2023. godine, sprovedeno je više revolucionarnih istraživanja u oblasti medicine. Kako se bliži kraj godine, prisećamo se nekih od najznačajnijih napredaka.
Druga vakcina protiv malarije
Već više od veka naučnici pokušavaju da naprave vakcinu protiv malarije, i svet je konačno dobio dostupno cepivo protiv ove zarazne bolesti.
Tek drugu vakcinu protiv malarije razvili su naučnici na Univerzitetu u Oksfordu.
Nova vakcina napravljena je dve godine pošto je britanska multinacionalna farmaceutska kompanija Glakso Smit Klajn (GSK) razvila cepivo pod nazivom RTS,S.
- Kako DNK drevnih bakterija i virusa može da koristi današnjoj medicini
- Najveći napredak u lečenju raka grlića materice u poslednjih 20 godina, kažu naučnici
- Čudo pred Božić: Žena sa duplom matericom rodila dve bebe u dva dana
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) kaže da je efikasnost dve vakcine „veoma slična“ i da nema dokaza da je jedna bolja od druge.
Međutim, ključna razlika je da vakcina Univerziteta u Oksfordu, koja se zove R21, može da se proizvodi u velikim količinama.
Najveći proizvođač vakcina na svetu, Indijski institut za serume, već je spreman da napravi više od 100 miliona doza godišnje, a planira i povećanje količine do 200 miliona doza.
Do sada je napravljeno samo 18 miliona doza vakcine RTS,S.
SZO smatra da će nova vakcina R21 biti „ključno dodatno sredstvo“.
Doza košta od dva do četiri američka dolara, a potrebno je četiri doze po čoveku.
To je otprilike polovina cene cepiva RTS,S.
Dve vakcine su razvijene sličnom tehnologijom i napadaju isti stadijum životnog ciklusa parazita malarije.
Međutim, noviju vakcinu je lakše proizvesti, jer je potrebna manja doza, a sadrži i jednostavniji adjuvans (supstanca koja se stavlja u cepivo da poveća imuni odgovor).
Od svih bolesti koje prenose komarci malarija je najsmrtonosnija.
Od ukupnog broja zaraze ovom bolešću, 95 odsto je u Africi.
U 2021. godini, zabeleženo je 247 miliona slučajeva oboljenja od malarije.
Umrlo je 619.000 ljudi, većinom dece mlađe od pet godina.
Prva transplantacija oka
Aron Džejms, radnik na održavanju visokonaponske mreže u Sjedinjenim Državama (SAD), izgubio je veći deo lica lica kada je 2021. godine slučajno dodirnuo žicu pod naponom od 7.200 volti.
U maju 2023. godine, uz ugradnju levog oka, izvršena mu je retka transplantacija dela lica.
U zahvatu je učestvovalo više od 140 medicinskih radnika.
Hirurzi klinike Lengon Univerziteta Njujorka, koji su obavili složenu operaciju, izdali su saopštenje o stanju pacijenta u novembru.
Rekli su da se četrdesetšestogodišnji Džejms dobro oporavlja od obe transplantacije i da donirano oko izgleda izuzetno zdravo.
Na desno oko vidi.
Lekari kažu da ova operacija naučnicima pruža uvid u to kako se ljudsko oko oporavlja, o čemu se do sada nije mnogo znalo.
Operacija je omogućila direktan dotok krvi u mrežnjaču, deo oka koji šalje signale mozgu, rekli su lekari.
Iako nije izvesno da će Džejms moći da vidi na oko koje mu je ugrađeno, lekari ne odbacuju takvu mogućnost.
Delove lica i oko donirao je muškarac u njegovim tridesetim.
Tokom zahvata, lekari su matične ćelije iz koštane srži davaoca organa ubrizgali u očni nerv pacijenta kako bi pospešili oporavak oka.
Posle strujnog udara koji je doživeo, lekari su Džejmsu morali da izvade oko zbog bolova koje je trpeo.
Imao je još mnogo operacija, među kojima je i ugradnja protetičke ruke.
Džejms je tek 19. pacijent u SAD-u kome je izvršena transplantacija lica.
Veštačka inteligencija ocenjuje stanje srca
Novi alat veštačke inteligencije otkriva koliko konzumiranje alkohola, pušenje, loša ishrana, i nedostatak vežbanja utiču na prerano starenje srca.
Cilj je da se pronađu načini da se preokrene proces starenja srca, da se smanje rizici od mnogih problema povezanih sa starosnom dobi, kao što su moždani udar i srčana oboljenja.
Ovaj sistem razvio je tim pod vođstvom profesora Deklana O’Regana sa Medicinskog istraživačkog centra u Londonu.
„Kada pogledamo nečije lice, možemo da procenimo da li osoba izgleda mlado ili staro za njegove godine.
„Isto je i sa našim organima“, kaže profesor i vođa istraživačkog tima Deklan O’Regan.
Postoji mnogo načina da se ustanovi stanje srca, među kojima su skener, elektrokardiogram (EKG) i merenje krvnog pritiska, ali oni daju prikaz trenutnog stanja koje može da se menja iz dana u dan ili iz meseca u mesec.
Analiza koju vrši veštačka inteligencija daje prikaz lupanja i ožiljaka na srcu koji su se akumulirali tokom života, objašnjava prof. O’Regan.
Tokom analize, srce se posle vežbanja snima magnetnom rezonancom (MRI).
Najraniji znaci preranog starenja mogu biti jedva primetni, pa čak ni stručni kardiolozi ne mogu da ih otkriju.
Ali, to može alatka veštačke inteligencije, jer je u njoj pohranjeno 40.000 slika različitog zdravstvenog stanja srca, zajedno sa posledicama tih stanja.
Sistem koristi snimak magnetne rezonance da analizira stotine sitnih detalja i uporedi ih sa onima kod 5.000 ljudi različitog uzrasta koji su vodili zdrav način života.
„Ne znamo da li se prerano starenje srca javlja usled genetike i da li neko ima urođenu predispoziciju za starije srce, ili je to više posledica načina života“, kaže prof. O’Regan.
„Genetika bi mogla da nam pomogne da usporimo ili preokrenemo starenje srca, a ova skeniranja bi takođe mogla da pomognu da procenimo učinak novih terapija, da vidimo kako deluju na već načinjenu štetu“.
Veštačko koleno iz 3D štampača
Naučnici su razvili implant iz 3D štampača koji će pomoći pacijentima koji pate od osteoartroze (degenerativnog oboljenja) kolena.
Personalizovana osteotomija je hirurški postupak kojom se kost seče ili ponovo pozicionira kako bi se sačuvao postojeći zglob kolena.
Tehnika koju su razvili naučnici Univerziteta u Batu treba da omogući kraće i bezbednije zahvate.
Za visoko tibijalnu osteotomiju (VTO), umesto postojećih generičkih ploča, koriste se pločice iz 3D štampača za ispravljanje pozicije kolena pacijenta da ih učine stabilnijim, udobnijim i sposobnijim da podnose težinu.
Da bi se znalo koje tačno korekcije je potrebno izvršiti, radi se rendgenski snimak i CT skener potkolenice pacijenta.
Zatim, prema uputstvu hirurga, 3D štampač izrađuje model pločice za stabilizaciju.
Ona se privremeno pričvršćuje iglama na potkolenicu, jednu od dve kosti noge.
Te igle se potom uklanjaju i stavljaju se dva šrafa koji prave klin u kosti za ispravljanje njene pozicije.
Zatim se preko toga postavlja pločica za stabilizaciju i tako digitalni proizvod postaje hirurška stvarnost.
Posle probnog ispitivanja na pet pacijenata, lekari sada traže još 50 dobrovoljaca širom Engleske i Velsa da učestvuju u ispitivanju kojim bi se tradicionalna operacija zamene kolena uporedila sa ovom tehnikom.
Živi crv pronađen u mozgu
Iz mozga žene u Australiji, lekari su tokom operacije izvadili živog crva, dugog osam centimetara, što je prvi takav slučaj u svetu.
„Nešto nalik kanapu“ izvučeno je iz oštećenog tkiva čeonog režnja mozga pacijentkinje tokom operacije u Kanberi prošle godine, ali je vest saopštena tek ove godine.
„To sigurno nismo očekivali.
„Svi su bili zapanjeni“, rekao je hirurg Hari Prija Bandi.
Šezdesetčetvorogodišnja žena je imala simptome poput bola u stomaku, kašlja i znojenja noću, što je preraslo u zaboravnost i depresiju.
U bolnicu je primljena krajem januara 2021. godine.
Snimak je kasnije otkrio „atipičnu leziju u desnom čeonom režnju mozga“.
Alu, uzrok njenog stanja otkriven je tek biopsijom, koju je dr Bandi izvršio u junu 2022. godine.
Moguće je da je crveni parazit živeo u njenom mozgu do dva meseca, rekli su lekari.
Veruje se da je ovo prvi slučaj napada i razvoja larve u ljudskom mozgu, rekli su naučnici za časopis Nove zarazne bolest (Emerging Infectious Diseases), koji je objavio ovu vest.
Naučnici upozoravaju da ovaj slučaj ukazuje na povećanu opasnost od bolesti i infekcija koje se prenose sa životinja na ljude.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
