Pobačaj i Novi Zeland: Šta znači pravo na plaćeno odsustvo

Pošto je Novi Zeland usvojio novi predlog zakona o periodu ožalošćenosti posle pobačaja, omogućivši parovima pravo na plaćeno odsustvo posle prekida trudnoće, tri žene iz različitih krajeva sveta govore o tome koliko jedan ovakav akt može da bude od pomoći.

„Pobačaj je ožalošćenost. To je gubitak kao i svaki drugi.“

Kad je Deniz Evans izgubila bebu, vrlo je malo ljudi uopšte znalo da je trudna.

U šestoj nedelji još je bila u ranoj fazi gestacije i nije saopštila vest čak ni nekim od najbližih prijatelja ili ocu.

„Bilo je veoma čudno da, u grupi veoma odabranih ljudi, kolege s posla moraju da znaju“, objašnjava ona.

• Ljudi koji žele da prestanete da pravite bebe
• Spontani pobačaj u Srbiji – „Slika jedne mame čije bebe više nema“
• Zašto su bebe iz Srbije i BiH među najboljima na svetu

Dugo se brinula zbog posla.

„Kao slobodnjak, ako se ne pojavite ne smeni, ne budete plaćeni.

Ne možete da uzmete mnogo slobodnog vremena, zato što morate da plaćate račune i nisam želela da izneverim druge.“

U Velikoj Britaniji, gde Deniz živi – i u mnogim drugim zemljama širom sveta – ne postoje zvanične zakonske odredbe za žene koje su doživele rani pobačaj a koje bi im omogućile plaćeno odsustvo sa posla.

I zaista, one moraju da se oslone na bolovanje i dobrodušnost poslodavaca da bi dobile slobodno vreme za oporavak, i fizički i emocionalni.

Novi zakon dozvoljava trodnevno odsustvo sa posla za parove koji su doživeli pobačaj ili im se beba rodila mrtva.

„Negde u glavi, da sam znala da to postoji, za mene bi to činilo veliku razliku“, kaže Deniz.

„Pobačaj nije nešto što traje samo jedan dan i posle je sve gotovo. Trebalo mi je oko šest nedelja da potpuno prođu svi fizički simptomi. To je delikatna stvar i prilično traumatična.“

„Prolazite kroz toliko toga emotivno i takav zakon bi značio da imate jednu brigu manje. Tri dana naizgled zvuči kratko, ali i to je nešto.

Upravo su prva tri dana najgora i ja bih nakon njih već bila sposobna da se vratim na posao.“

„Možete da tražite bolovanje, ali postoji izvesna sigurnost u saznanju da ćete biti plaćeni. To pokazuje određeni stepen razumevanja.“

• „Činilo mi se da tonem“ – žene u Srbiji o postporođajnoj depresiji
• „Pravda je zadovoljena“ – oslobođena žena osuđena na 30 godina zatvora zbog smrti novorođenčeta

Nije samo Novi Zeland

Novi Zeland nije prva zemlja koja je formalno obezbedila ženama plaćeno odsustvo posle prekida trudnoće u bilo kojoj fazi.

Nikaragva, Panama, Mauricijus i Indonezija imaju zakonske odredbe za različite vremenske periode, mada sve duže od tri dana, za žene koje dožive pobačaj ili im se beba rodi mrtva.

Indijski Zakon o porodiljskim beneficijama proslaviće ove godine 60. rođendan.

To ga čini avangardnim u ovoj vrsti zakona, i trenutno ženama garantuje šest nedelja plaćenog odsustva u slučaju pobačaja, kao i dodatnih mesec dana za one koje kao posledicu dožive komplikacije ili pogoršanje zdravlja.

„Mislim da je ovaj zakon toliko dugo već s nama da smo počeli da ga uzimamo zdravo za gotovo“, kaže Prija Šarma, koja živi u Bangaloru i do sada je tri puta morala da iskoristi sistem plaćenog odsustva zbog pobačaja.

„Nisam znala da Novi Zeland ili druge zemlje to nisu imale i da žene moraju da koriste bolovanje ili zdravstveno odsustvo da bi ga pokrile.“

„Uprkos svom tom patrijarhatu i represiji u nekim oblastima kod nas, naši zakoni pružaju prilično veliku podršku zaposlenim ženama.“

Ova majka jednog deteta imala je pobačaj i dva medicinska prekida trudnoće nakon što je došlo do komplikacija sa fetusima.

Radila je za čiji je šef – muškarac, bio pun podrške.

„Rekao je da mogu da uzmem slobodno koliko god mi treba da se oporavim i vratim na posao, i prosto tih šest nedelja nisam morala da razmišljam o tome“, objašnjava ona.

„Definitivno me je spaslo to što sam imala tu opciju.“

„To što nisam morala da brinem oko posla tokom tih nedelja mnogo mi je pomoglo u oporavku i dalo mi je vremena da otputujem do roditeljskog doma, koji je u drugom gradu, i ostanem tamo dok mi ne bude bolje.“

• Dan prevremeno rođene dece – kako je majkama: „Staklo koje nas je delilo me je ubijalo“
• Nova trudnoća bezbedna samo par meseci nakon gubitka deteta

Stigma oko pobačaja

Kao i mnogi problemi koji prate zdravlje žena, o pobačaju se globalno vrlo malo govori, iako je to česta pojava.

Skoro svaka četvrta trudnoća završi se pobačajem, najčešće pre 28. nedelje, a oko 2,6 miliona beba rođeno je mrtvo širom sveta, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Doktorka Nono Simelela, zamenica generalnog direktora SZO-a za porodicu, žene, decu i adolescente, kaže da kakve god da su okolnosti gubitka bebe, žene zaslužuju da im taj gubitak bude priznat i da za njega dobiju podršku.

Ona kaže:

„Žene se suočavaju s ogromnom stigmom i sramotom kad izgube bebu i često se ne ohrabruju da govore o svom iskustvu i gubitku.

To može da dovede do izolacije i otuđenosti, čak i od njihovih partnera i bliske porodice, i znači da žene ostaju zatočene u ličnoj ožalošćenosti.“

„Takav nagomilani bol je neprihvatljiv.“

• Zašto žene i muškarci iz Srbije podržavaju pravo Poljakinja na abortus
• Dobili bebu posle 13 pobačaja

Aja Al Salči je čvrsto rešena da podeli svoje iskustvo sa tri pobačaja.

„Savetuju nas da ne govorimo da smo trudne pre 12. nedelje kako bismo bile sigurne da se trudnoća primila, i ja sam tako i uradila“, kaže ona.

„Osećala sam se kao da sam imala sreće što sam prvi pobačaj imala u 16. nedelji, zato što sam mogla slobodno da govorim o tome i da dobijem podršku tokom čitavog tog iskustva.“

Aja je rođena u Iraku i odrasla je u Libiji, pre nego što se preselila u Kanadu, gde sada radi u kreiranju politike.

„Generalno oko pobačaja vlada stigma i dok ga nisam doživela, nisam imala pojma koliko je on čest.

„Moralo bi mnogo više da se govori o njemu. Ova vrsta teme je još veća tabu tema u zemlji iz koje dolazim.“

Deo kulture u kojoj je odrasla pridaje određenu važnost ženi koja može da začne, a žena koja ne može na neki način postaje manje privlačna, kao da je to invaliditet.

„Ne osećam nikakvu sramotu, ali znam da je mnogo žena oseća, a nema nikakve sramote u pobačaju.“

U Kanadi prema važećem zakonu žena može da iskoristi bolovanje ako doživi prekid trudnoće pre 20. nedelje.

Posle toga ima pravo na porodiljsko u slučaju pobačaja ili ako se beba rodi mrtva.

U Australiji, žene koje dožive pobačaj imaju pravo na neplaćeno odsustvo ako izgube fetus posle 12. nedelje, dok u Velikoj Britaniji imaju pravo na plaćeno odsustvo, ali tek posle 24. nedelje.

SAD, koje imaju ozloglašeno stroga pravila za odsustvo, ne zahtevaju od poslodavaca da obezbede odsustvo ženama koje su doživele pobačaj.

• Istorijska odluka u Argentini: Legalizovan abortus posle 100 godina
• Kolinda i njen srednji prst kao podrška ženama

Uključivanje žena u proces donošenja odluka

Aja kaže da zna da bi joj njeni poslodavci pružili podršku da je tražila odsustvo.

Posle prvog pobačaja, uzela je slobodno, ali je kod naredna dva počela da gubi trudnoću tokom noći i oba puta se prijavila za posao od kuće već narednog jutra.

„Zakon na Novom Zelandu je pozitivan zato što ohrabruje žene da govore o tome i uklanja stigmu koja prati pobačaj“, kaže ona.

„Glavni razlog zbog kog pozdravljam ovaj zakon je zato što podstiče na raspravu.

To je normalno i žene bi trebalo da mogu da dobiju vreme koje im je potrebno da bi se osećale bolje i zacelile bilo kakva osećanja koja su nastala u vezi sa prekidom trudnoće.“

Ona smatra da nije slučajno što je zakon na Novom Zelandu predložila poslanica – Džini Andersen – a da ga je usvojila vlada koju predvodi premijerka.

„Pokrenut je globalni razgovor o uključivanju žena u proces donošenja odluka i kako žene mogu da pomognu u sprovođenju politike“, objašnjava Aja.

„Važno je uključiti žene i to bi moglo da utiče na brojne manjkavosti u medicinskim istraživanjima i dobijanju odgovora za žene posle pobačaja.“

Deniz se slaže s tim.

„Zakon na Novom Zelandu postavlja presedan. On utire dalji put“, kaže ona.

„Džasinda Ardern je veoma saosećajna premijerka – volela bih da možemo da je kloniramo.“

Andersen je za BBC rekla da definitivno i dalje postoje stigma i tabu oko pobačaja i da je to dovelo da toga da jako mnogo ljudi pati u tišini.

„Čuli smo priče i od muškaraca i od žena kako je to uticalo na njih“, kaže ona.

„Bilo je priča o tome kako su morali da raspreme dečju sobu i vrate se na posao već narednog jutra i dok su neki poslodavci dobri i daju vam slobodno kad ga tražite, u zakonu nije jasno naznačeno da je to pravilno postupanje.“

„Dakle, tu se samo radi o pravičnosti i radničkim pravima, koliko i o tome da se naglas govori o problemima o kojima se često ćuti.“

„Mislim da ako je nešto ovaj predlog zakona postigao, onda je pružio priliku da se malo više razgovora o tome – da se bude otvoreniji prema problemima kao što su rođenje mrtvog deteta, pobačaj i porođaj.“

Pogledajte video o protestima u Poljskoj protiv zakona o abortusu

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]