Među nežnim ljuljuškanjem talasa, povetarca koji im golica kožu i dalekim kričanjem galebova, šestoro ljudi sa pojasevima za spasavanje na sebi zatvara oči pre „ulaska u meditaciju“.

Oni se nalaze na palubi Irene, 37 metara visokog broda sa drvenim gredama i veličanstvenim jedrima koji krstari uz obalu Kornovola u Velikoj Britaniji.

Ovakve vežbe iz meditacije postale su izuzetno popularne u protekloj deceniji, ali obično se rade iz udobnosti vlastitog doma ili terapeutove kancelarije – a ne na brodskoj palubi.

Međutim, britanska dobrotvorna organizacija Morsko utočište, koje upravlja Irenom, veruje da njihova kombinacija morskih aktivnosti i terapije pruža jedinstveni oblik koristi po očuvanje mentalnog zdravlja.

Zagovornik „plavog zdravlja“, koncepta da boravak na ili u blizini plavih prostora kao što su reke, jezera i mora popravlja naše emocionalno blagostanje, dobrotvorna organizacija organizuje putovanja duž obale Kornvola od 2006. godine.

Mnogi od klijenata organizacije koji polaze na krstarenje, uglavnom ljudi koji pate od anksioznosti i depresije, prijavljuju se za putovanje da bi imali koristi od sesija sa brodskim terapeutom istovremeno učeći neku novu veštinu.

Njima uput mogu da izdaju dobrotvorne organizacije i socijalni radnici ili da se prijave sami.

Stiv Ridhols, bivši policajac, plovi sa Morskim utočištem da bi umirio anksioznost i PTSP sa kojima se bori.

„Nekada sam odgovarao ljude od skakanja sa litica i mostova ili izlazio na prijavljena samoubistva i saobraćajne nesreće“, kaže on.

„Video sam stvari koje moj um ne može da zaboravi. Veći deo mog PTSP-a potiče od osećanja beznađa – kad prisustvujete nečemu na šta ne možete da utičete.“

Ridhols je 2014. godine dobio otpust iz policijske službe po osnovu mentalnog zdravlja.

On danas provodi većinu dana plutajući uz obalu u svom 5 metara dugom crvenom kanuu, veslajući rekama, ušćima i zalivima Kornvola.

Okean mu umiruje misli – i, veruje on, igra ključnu ulogu u njegovom oporavku.

Mnogi eksperti danas veruju da plavi prostori, kao što su jezera i reke, mogu da budu još korisniji od zelenih

Kad se homo sapiens prvi put razvio pre oko 300.000 godina, živeli smo na travnatim površinama i u šumama, pored jezera i reka.

Tek smo 2007. godine postali većinski urbana vrsta.

Ali kako se urbanizacija pojačava, naš pristup prirodi nastavlja da se smanjuje.

Gubitak interakcije između ljudi i prirode povezuje se sa rastom plime poremećaja mentalnog zdravlja.

Sve je veći korpus dokaza koji ukazuju na to da je ljudsko zdravlje, i mentalno i fizičko, iskonski povezano sa prirodom.

Samo posmatranje prirodnog krajolika pokazalo se kao uzrok rapidnih pozitivnih psiholoških i fizioloških promena u salivarnom kortizolu, protoku krvi, krvnom pritisku i moždanoj aktivnosti.

U međuvremenu, kontakt sa mikrobima u okruženju mogu da „obuče“ naš imuni sistem, pojačavši dobre mikropske zajednice na našoj koži i u našim disajnim putevima i crevima.

Oni vole zvuk tekuće vode, to što imaju prostor za refleksije u kom mogu da sede s mirom, mesto na kom iščiste glavu od užurbanosti svakodnevnog života – Niamh Smit

Ali mnogi eksperti danas veruju da plavi prostori, kao što su jezera i reke, mogu da nam budu od još veće koristi nego zeleni.

„Plavi prostori nam donose distrakcije koje nam skreću pažnju sa svakodnevnih životnih problema“, kaže Kejt Kembel, istraživačica psihologije zdravlja sa Univerzitetu Te Herenga Vaka-Viktorija u Velingtonu, na Novom Zelandu.

„Hučanje talasa, miris slanog vazduha, krckanje peska pod nogama… Sve te senzacije opuštaju naša tela i poručuju našem umu da se isključi.“

Kembel veruje da ljudi imaju „urođenu predispoziciju“ za prirodna okruženja koja su nam nekada koristila kao vrsti u razvoju.

Prirodni prostori koji su pred-savremenim ljudima pružali hranu, utehu i bezbednost vrlo će verovatno pružiti isti osećaj olakšanja u današnjem urbanom svetu.

Provođenje vremena u plavim prostorima, kaže Kembel, može da stvori osećaj „povratka kući“.

Koncept plavog zdravlja nastao je pre skoro 10 godina kad su istraživači sa Univerziteta u Saseksu zamolili 20.000 ljudi da zabeleže vlastita osećanja u nasumičnim periodima.

Sakupili su više od milion odgovora i otkrili da su ljudi ubedljivo najsrećniji kad vreme provode u plavim prostorima.

U skorije vreme, eksperti sa Glazgovskog kaledonijskog univerziteta (GCU) otkrili su da boravak u plavim prostorima smanjuje rizik od stresa, anksioznosti, gojaznosti, kardiovaskularnih bolesti i prerane smrti.

Niamh Smit, istraživač sa GCU-a i koautor studije, kaže da je tim otkrio uticaj provođenja vremena u plavim prostorima i na mentalno i na opšte zdravlje.

Istraživanje je takođe povezalo vreme provedeno u plavim prostorima sa smanjenjem indeksa telesne mase (BMI) i nižim rizikom od mortaliteta.

„Ljudi istinski cene terapeutski prostor“ , kaže Smit.

„Oni vole zvuk tekuće vode, to što imaju reflektivni prostor u kom mogu da sede s mirom, mesto na kom iščiste glavu od užurbanosti svakodnevnog života.“

„Mi znamo da postoje četiri glavna načina na koje plavi prostori pozitivno utiču na zdravlje – preko fizičke aktivnosti, smanjenja stresa, pružanja prostora za socijalizaciju i, konačno, faktora životne sredine koji imaju domino efekat na naše zdravlje. Na primer, ako duž reke postoji drvored, onda imate i hlad.“

Štaviše, plavi prostori su toliko dobri po vaše zdravlje da sada i lekar može da vam ih prepiše kao terapiju.

Plavi recept

„Moja depresija dolazi u ciklusima“, kaže Harune Aktar, govoreći iz svog doma u Zapadnom Londonu.

Pre oko 10 godina, ovaj dvadesetsedmogodišnjak dobio je dijagnozu graničnog poremećaja ličnosti, ADHD-a, depresije i anksioznosti.

„Kad bih imao loš dan, posle bi mi trebalo još tri-četiri dana da se oporavim od toga“, kaže on.

„Spavao bih i ignorisao sve, uključujući rođenu porodicu – a ja obožavam svoju porodicu. Ne bih jeo. Retko biste me viđali.“

Godinama je Aktar isprobavao čitav dijapazon različitih terapija, ali nije pronašao nijednu koja bi mu pomogla.

A onda, u junu prošle godine, doktor ga je uputio na program Plavih recepata koji vodi Trust barskih ptica i močvara (VVT), dobrotvorna organizacija.

Posle prvog dana, nije mislio da je to za njega.

Pred kraj drugog, jedva je čekao da se ponovo vrati.

Samohrani roditelji, ljudi koji pate od dugotrajnog kovida, osobe sa hroničnim bolestima i lošim mentalnim zdravljem – svi oni imaju pravo na šestonedeljni program, koji se sprovodi u VVT-ovom Londonskom močvarnom centru.

Jednom nedeljno, učesnici odlaze u šetnje sa turističkim vodičem kroz močvaru.

Rade i aktivnosti na aktiviranju čula – posmatranje ptica, vajanje gline, isprobavanje biljnih čajeva ili pravljenje „koktela od mirisa“.

Prema Fondaciji za mentalno zdravlje (MHF), partneru VVT-a, 65 odsto ljudi ustanovilo je da blizina vodi popravlja njihovo mentalno zdravlje.

„Kad ljudi moraju da razmišljaju o tome šta to čini psihiloški restorativno okruženje, oni se često najpre odluče za plave prostore“, kaže Džonatan Rivs, VVT-ov istraživač zdravlja i blagostanja.

Vodene sredine, kaže Rivs, manje su kognitivno zahtevne od svakodnevnih prizora i zvukova u našim ubrzanim životima – i omogućuju „meku fascinaciju“.

„Pomislite samo koliko je lako posmatrati virove u vodi“, kaže on.

Aktar kaže da je boravak pored vode omogućio njegovom umu „da se opusti, da se odmori“.

„Sada, kada god se osećam neraspoloženo, znam da moram malo da usporim, da prodišem.

Umesto da provedem četiri dana u krevetu, izdvojim samo dan-dva. To je neverovatan napredak.“

Ove godine, Univerzitet u Egzeteru sarađuje sa VVT-ovim i MHF-ovim timom za izdavanje plavih recepata na studiji održivosti koja će – ukoliko bude bila uspešna – dovesti do potpunog kliničkog ispitivanja izdavanja prirode na recept u narednih nekoliko godina.

Ispitivanja će proceniti prirodu kao metod lečenja na isti način na koji se procenjuju obični lekovi.

Rivs kaže da medicinski naglasak na plavim prostorima može da pomogne u sprečavanju nastanka zdravstvenih problema uopšte.

„Naši zdravstveni sistemi izuzetno su orijentisani ka lečenju problema kad nastanu“, kaže on.

„Treba da trošimo više na preventivna rešenja i promovisanje zdravlja. Kad bismo unapredili naše plave prostore, korist od toga bi se osetila ne samo u zdravlju već i po pitanju klimatske krize, urbanog života, poplava, kvaliteta vode, biodiverziteta i kohezije zajednice.“

Čak i samo zvuk vode ume da bude dovoljan da smanji stres kod ljudi.

Uopšteno gledano, postoje dve vrste ljudske pažnje: „usmerena“, intenzivna koncentracija kakvu koristimo kad vozimo kola, i „neusmerena“, nesvesna pažnja koju bismo mogli da posvetimo dalekim zvucima ili oblacima koji prolaze.

Zvuk vode može nežno da simulira tu neusmerenu pažnju, omogućivši našim umovima da se odmore.

Protok rečnih tokova i zvuk talasa koji se razbijaju o obalu spadaju u kategoriju „ružičastog šuma“.

Poput belog šuma, ružičasti šum je sačinjen od svih zvučnih frekvencija koje može da registruje ljudsko uho – ali tiših i na višim frekvencijama.

Pokazalo se da on pomaže spavanju i pospešuje pamćenje.

Neki eksperti tvrde da sam ulazak u vodu pruža još jedan nivo lečenja.

Aktivna učešća kao plivanje ili surfovanje izazivaju osećaj uklapanja u okruženje – osećaj povezanosti sa okruženjem ili čak da ste postali njegov deo.

U Morskom rezervatu Taputarenga na Novom Zelandu, nedaleko od centra Velingtona, program neprofitnog ekološkog trusta Od planina do mora – Velington pruža priliku mladim Maorima da postanu deo vlastitog morskog okruženja uvodeći ih u Ronilačku stazu Zaliva Ajlend.

Porodice brojne maorske dece žive u svakodnevnom režimu preživljavanja, a neke od njih nikada pre nisu videle okean.

Ovde, međutim, one mogu da gledaju jata neobičnih riba kako jure unaokolo i stvorenja koja kao da nisu s ovog sveta kako se kriju između stena u čudesnom svetu izuvijanih zelenih i smeđih šuma morske trave.

Sunčevi zraci obasjavaju crveno morsko dno prekriveno algama i stvaraju razigrane duge, koje se odslikavaju u mehurovima koje ispušta morska trava.

Iznad vode, u daljini se izdižu planine novozelandskog Južnog ostrva.

„Pronaći ćete rakove, velikog plavog mokija, kamuflažne stvorove, živopisne anemone i hobotnice“, kaže Nikol Miler, predsednica dobrotvornog trusta Prijatelji morskog rezervata Taputeranga.

„Poseban je osećaj videti bogati morski život izbliza. Staviti masku i disaljku i iskusiti biodiverzitet ispod površine iskustvo je koje im je promenilo život.“

Ulazak u okean na ovaj način daruje tamarikima – maorskoj deci – snažan osećaj povezanosti sa okruženjem, kao i osećaj ostvarenosti, ponosa i nade za budućnost.

Iskustvo sa ronjenjem ostavlja duboki trag na onima koji zarone, kaže Miler.

„Plivali smo u morskom rezervatu. Videla sam mnogo riba, morskih puževa i rakova – to je jako lekovito mesto za dušu“, rekla je jedna učenica Nikoli Miler, nakon što je prvi put zaronila u more u Morskom rezervatu Taputeranga.

Urbana voda

U pokušaju da obezbede plavo zdravlje što većem broju ljudi, neki eksperti posvećuju pažnju stvaranju – ili ponovnom otkrivanju – vodenih prostora u okviru urbanih okruženja.

Skoro 2,4 milijarde ljudi iz svih krajeva sveta – oko 40 odsto ukupnog broja stanovnika na Zemlji – živi na oko 100 kilometra od mora.

A opet još više ljudi živi pored reka ili na obalama jezera.

Ali prepreke – kao što su dostupnost ili zagađenje – mogu da spreče ljude da izvuku koristi iz plavih prostora.

Evropska istraživačka inicijativa Plavo zdravlje je 2016. godine osnovana da bi sakupljala dokaze o zdravstvenim koristima od plave infrastrukture u urbanim prostorima.

Njegova mreža epidemiologa, eksperata za javno zdravlje i urbanih planera izvršila je eksperimente kako bi usavršila dizajn plavih prostora u gradovima, mereći uticaj tih promena na ljudsko zdravlje.

U jednom projektu u Plimutu, u Velikoj Britaniji, Plavo zdravlje je radilo u zajednicama na oživljavanju oronulih javnih plavih prostora.

Promene malih razmera, kao što su pravljenje staza do reka ili dodavanje malog pontona ili oblasti za sedenje pokazalo se da su dovele do značajnih poboljšanja raspoloženja zajednice – lokalni meštani i posetioci prijavili su pozitivnija emocionalna stanja i veće zadovoljstvo životom nakon što su načinjene te promene.

Džejms Grelijer, epidemiolog sa Univerziteta u Egzeteru i istraživač u Plavom zdravlju, veruje da ovi rezultati šalju „ključnu poruku“ političarima.

Ali korist od plavih prostora, kaže on, najviše zavisi od njihovog kvaliteta.

„Ovi prostori imaju potencijal za zdravlje, ne samo za zdravlje ekosistema, već i za ljude koji bi mogli da ih posete.“

Ne iznenađuje, međutim, da se smeđi kanal pun starih kolica iz supermarketa nije pokazao kvalitetnim plavim prostorom.

„Niti je to privatizovana marina ili marina pretvorena u luksuzne stanove, koja isključuju ljude“, kaže Grelijer.

Veći prostori se isto tako osmišljavaju da maksimizuju korist od plavog zdravlja za stanovnike grada.

Na obodima Bristola, najnaseljenijeg grada u jugoistočnoj Engleskoj, „talasna bašta“ na 30 hektara poznata kao Talas pruža ljudima retko kopneno surfersko iskustvo.

Na veštačkom jezeru, jedan za drugim valjaju se „savršeni talasi“.

Ne samo igralište za ljubitelje uzbuđenja, to je i centar za „surf terapiju“ koji ukazuje dobrodošlicu gradskoj deci, verskim grupama, veteranima i osobama sa invaliditetom – svim onim grupama koje bi mogle da se osećaju socijalno isključene iz vodenih aktivnosti.

Ove godine je Talas sarađivao sa Aktivom otvorenih umova, organizacijom za socijalni uticaj, kako bi muslimankama u Velikoj Britaniji ponudio šestonedeljni uvod u surfovanje – sa skromnim ronilačkim odelima, učiteljicama plivanja i lekcijama iz surfovanja na odvojenim stranama jezera za muškarce i žene.

Sara Ahmed, jedna od učesnica, bila je iznenađena da joj je surfovanje palo tako prirodno, uprkos kulturološkim barijerama.

„Nisam znala da li će to biti za mene, jer nosim maramu i duge haljine, ali bila je to jedna od najboljih stvari koje sam ikada radila.“

Iako Ahmed živi u izgrađenom predgrađu Bristola, izlazak u prirodu sada je postao važniji nego ikad za njenu porodicu.

„Jezera su mi uvek bila nedostupna dok sam odrastala, nikad nismo mislili da možeš samo da uđeš u njih i počneš da plivaš. Sada planiram više putovanja da bi moja deca mogla biti izložena vodi.“

Kako se sve više ljudi prepušta plavim prostorima, tu su, naravno, i aspekti javne bezbednosti koji moraju da se uzmu u obzir.

Voda ume da bude opasna čak i za iskusnog plivača, a procenjivanje plima, temperature i struja je teško.

Za to vreme, u Velikoj Britaniji, zagađeni vodeni putevi takođe su sve veći problem.

Skupštinski odbor je nedavno opisao engleske reke kao „hemijski koktel“ kaše, poljoprivrednog oticanja i otpadnih voda, sa samo 14 odsto ovih reka koje ispunjavaju povoljan ekološki status 2019. godine.

Ali bilo da se radi o kupanju ili opuštanju u obližnjoj vodi, sve veći korpus istraživanja o plavom zdravlju sugeriše da ovi plavi prostori imaju blagotvorno dejstvo i na umove i na tela.

Ponovo u Kornvolu, Endi Tornton, kvalifikovani terapeut na današnjem krstarenju Morskog utočišta, proverava sa mornarima kakve lekcije mogu da izvuku iz krstarenja za upotrebu u kasnijim stresnim situacijama.

Tornton, koji radi za britansku Nacionalnu zdravstvenu službu (NHS) proteklih 30 godina, ubeđen je da „širi pristup“ zdravlju ove organizacije sa naglaskom na prirodnim rešenjima može da bude pristupačnija i zaokruženija alternativa konvencionalnoj terapiji.

„Ima nečega u boji, pokretu i veličini mora koje izaziva strahopoštovanje“, kaže on.

„Primetite značajnu promenu kad su ljudi na palubi i sjajno je znati da to onda mogu da ponesu kući sa sobom.“