U utorak je vlada Velike Britanije najavila „najveću akciju svih vremena“ kojom namerava da spreči Rusiju u nabavci strane vojne opreme.
Sankcije su obuhvatile firme i pojedince iz Turske, Dubaija, Slovačke i Švajcarske.
Ministar spoljnih poslova Džejms Kleverli izjavio je da će mere „dodatno smanjiti ruski arsenal i baciti mrežu na lanac snabdevanja koji je oslonac Putinovoj sada posustaloj odbrambenoj industriji“.
Ali posle više talasa sankcija Velike Britanije, SAD i EU, Rusija i dalje ima delove koji su joj potrebni da bi pokretala ratnu mašineriju.
Razlozi za to su složeni, ali se svode na neprekinutu veštinu Moskve da se dočepa malih, ali vitalnih delova zapadne tehnologije, naročito mikročipova.
Većina naoružanja Kremlja, poput balističkih i krstarećih raketa, u velikoj meri koristi električne komponente pravljene u SAD, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Holandiji, Japanu, Izraelu i Kini.
- Da li srpsko oružje stiže do Ukrajine – šta znamo do sada
- Šta znači kada Amerika uvede sankcije pojedincima
- Od očekivanja EU do „razočaranja“ Rusije: Šta bi za Srbiju značilo uvođenje sankcija Moskvi
U junu je kijevski Institut KSE, u saradnji sa Međunarodnom radnom grupom Jermak-Mekfaul, analizirao 1.057 različitih stranih komponenti pronađenih u 58 primeraka zaplenjenog ruskog naoružanja.
Otkrili su da mikročipovi i procesori čine oko polovine komponenti i da ih dve trećine proizvode američke kompanije.
Prvih pet proizvođača bili su američki, među kojima su Analog divajsiz, Teksas instruments i Intel.
Istraživanje je potvrdilo nalaze iz drugih izveštaja, rađenih od početka ruske invazije na Ukrajinu februara 2022. godine.
Pošto mnogi vitalni delovi naoružanja podležu izvoznim kontrolama, Rusija ih ne kupuje direktno od zapadnih kompanija.
Umesto toga, ona se okrenula složenoj mreži posrednika.
U aprilu ove godine, Nikei je otkrio da se 75 odsto američkih mikročipova šalje Rusiji preko treće strane – Hong Konga ili Kine.
Nikeijeva istraga pokazala je da najčešće učestvuju mali ili srednji dobavljači, osnovani posle pokretanja ruske invazije, poslujući ponekad iz nepoznatih, neimenovanih kancelarija u Hong Kongu.
Druge studije otkrile su da se ključne komponente kupuju navodno u nevojne svrhe, na primer, za ruski svemirski program.
„Postoje brojne kompanije… voljne da preduzmu značajne rizike da bi odgovorile na rusku potražnju“, piše u izveštaju KSE I Jermak-Mekfaula.
Takve kompanije, dodaje se, locirane su širom planete, u državama poput Češke, Srbije, Jermenije, Kazahstana, Turske, Indije i Kine.
- Trgovac naoružanjem Slobodan Tešić u FinCEN dosijeima
- Srbija i prodaja oružja: Slobodan Tešić u 500 i 700 reči
Najnovija najava britanskih sankcija pokazuje da su zapadni saveznici Ukrajine sve zabrinutiji zbog uloge posrednika.
Na novoj listi sankcionisanih su turske kompanije, Turkik junion i Azu internešenel, zbog „uloge u izvozu mikroelektronike Rusiji koja je ključna za rusku vojnu aktivnost u Ukrajini“.
I slovački državljanin Ašot Mkrtičev je naveden zbog navodne umešanosti u pokušaju trgovine oružjem između Rusije i Severne Koreje.
U maju su Velika Britanija, EU i SAD združeno objavile spisak 38 „zajedničkih tačaka visokog prioriteta“ i upozorile kompanije da „preduzmu mere kako bi osigurale da krajnja destinacija ovih proizvoda nije Rusija“.
Na spisku se našao širok dijapazon elektronskih integrisanih kola, poluprovodnika, lasera i navigacionih instrumenata.
Zapadni zvaničnici kažu da ima pomaka, navodeći turski predsednički ukaz iz ove godine, kojim je zaustavljen tranzit do Rusije određene robe koju su sankcionisale EU, Velika Britanija i SAD.
Iako Rusija još uspeva da uveze značajnu količinu poluprovodnika, oni nisu uvek najvišeg kvaliteta, ističu sa Zapada.
„Ruski uvoz poluprovodnika, koji je počeo da raste pred kraj prošle godine, ponovo je opao za dve trećine od januara do februara 2023. godine.
„Prisiljeni su da se oslone na zamenu lošeg kvaliteta, kao što su mikročipovi sa stopom neispravnosti i do 40 odsto“, izjavio je jedan zvaničnik.
On je rekao da Rusija mora da se snalazi bez određenih instrumenata, kao što su termalne kamere, i da ponovo aktivira tehnologije iz sovjetskih vremena.
„To je očigledno u ogromnom kontrastu sa sposobnošću Ukrajine da nabavi najsavremeniju tehnologiju od nas“, dodao je on.
Za Ukrajinu, zapadne sankcije nikad ne mogu da budu dovoljno korisne ili brze.
Istraživači sa Instituta KSE pitaju se da li poslednja runda britanskih sankcija zahvata široko kao što tvrdi vlada.
Ben Hilgenstok, ekonomista iz KSE-a, rekao je da je jurnjava za posrednicima treće strane „igra mačke i miša“, koja uključuje mnoštvo malo poznatih kompanija.
„Ne znam baš koliko uspešno ćemo igrati tu igru ako sankcionišemo pet kompanija“, kaže on za BBC.
„To neće rešiti problem zato što je naprosto suviše lako osnovati neki novi entitet negde drugde.“
Jednom kad se komponenta nađe u rukama posrednika, teže ju je pratiti.
Ona bi mogla kasnije da završi u zvaničnim podacima o ruskoj trgovini, ali tada je već kasno.
Hilgenstok ističe da bi crna lista osumnjičenih posrednika bila od velike koristi.
„Zato što mnogi proizvođači takođe ne znaju sa kim bi trebalo, a sa kim ne bi trebalo da posluju. To je ozbiljan izazov.“
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
