Rusija i Ukrajina: NATO poručio da još nije vreme da Ukrajina uđe u Alijansu, Zelenski odlaganje ocenio kao apsurdno

Prvog dana godišnjeg NATO samita u Litvaniji, iz Alijanse poručuju da još nije vreme da Ukrajina postane članica, dok je istog jutra na bojnom polju ruska vojska poslala 28 jurišnih dronova, od kojih su neki oboreni blizu Kijeva.

Države NATO-a rekle su da Ukrajina može da se pridruži vojnoj alijansi „kada se saveznici slože i kada se ispune uslovi“, a predsednik Vladimir Zelenski, koji je takođe na samitu u Viljnusu, kritikovao je odlaganje kao „apsurdno“.

Istog dana, bivši kapetan ruske podmornice koji je bio zadužen za mobilizaciju, ubijen je dok je trčao u južnom ruskom gradu Krasnodaru, javljaju lokalni mediji.

Stanislava Ržickog (42) ubio je u ponedeljak neimenovani napadač, javila je ruska državna Rusija 1, a nadležni su pokrenuli istragu.

• Šta je taktičko nuklearno oružje i da li bi Rusija mogla da ga upotrebi
• Napad na veliku branu u Ukrajini: Kome je ovo išlo u prilog
• Ljuto rivalstvo koje je dovelo do pobune Vagnera u Rusiji

Pred početak Samita NATO-a u Viljnusu, glavnom gradu Litvanije, saopšteno je da je Turska ipak pristala da i Švedska uđe u vojnu alijansu.

Turska se mesecima protivila toj ideji, optužujući Švedsku da pruža utočište kurdskim ekstremistima.

Ipak, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan sada je promenio stav i izjavio da će u turskom parlamentu ubrzati ratifikaciju odluke o pristanku da Švedska postane 32. članica NATO-a.

Svaka članica NATO-a ima pravo na veto ako neka nova zemlja podnese zahtev za prijem u alijansu.

Osim Turske, ni mađarski parlament još nije potvrdio prijem Švedske, ali generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg tvrdi da neće biti nikakvih problema u Budimpešti.

Više o ovoj vesti pročitajte ovde.

Dan 503.

• Ulazak Ukrajine u NATO na čekanju, poručili iz Alijanse prvog dana samita u Viljnusu
• Napad dronova na Odesku oblast, ukrajinski PVO tvrdi da su oboreni dronovi blizu Kijeva
• Uoči samita NATO-a, američki predsednik Bajden kaže da je još prerano za ulazak Ukrajine u vojnu alijansu
• Turska je pristala da Švedska pristupi NATO-u, objavio šef alijanse – više o tome pročitajte ovde
• Studija Meduze, nezavisnog medija u Rusiji, navodi da je u Ukrajini od početka rata poginulo 47.000 ruskih državljana
• Više od 9.000 poginulih civila, među kojima i 500 dece, u dosadašnjem toku rata – UN
• Prethodne nedelje, u tri odvojena ruska napada poginulo je više od 30 ljudi u Ukrajini, kažu ukrajinske vlasti
• Amerika odlučila da snebde Kijev kasetnom municijom, što kritikuju i organizacije za ljudska prava, ali i neki političari Demokratske stranke iz koje je Bajden

Pristupanje Ukrajine NATO-u na čekanju

U saopštenju, NATO navodi da pristupanje Ukrajine treba ubrzati, ali da neće biti omeđeno vremenskim okvirom.

Kijev prihvata da ne može da se pridruži NATO-u dok je u ratu sa Rusijom, ali želi da se pridruži što pre posle završetka borbi.

Neki strahuju da bi gotovo automatsko učlanjenje Ukrajine dalo vetar u leđa Rusiji da pojača agresiju i produži rat.

U znak podrške Kijevu, koalicija od 11 zemalja počeće obuku ukrajinskih pilota za upravljanje borbenim avionima F-16 u centru koji će biti oformljen u Rumuniji u avgustu, rekli su zvaničnici.

U međuvremenu, ruske novinske agencije prenose izjavu ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua da će Moskva biti primorana da koristi „slično“ oružje ako SAD isporuče kontroverznu kasetnu municiju Ukrajini.

Ovo oružje raspršuje bombe na širokom području i zabranjeno je u više od 100 zemalja zbog uticaja na civile.

Kontroverzna odluka Amerike da isporuči Kijevu bombe zabranjene u većem delu sveta

Amerika će snabdeti Kijev kasetnom municijom, zabranjenom u većem delu sveta, a predsednik Džozef Bajden kaže da je doneo „veoma tešku odluku“ na koju su ga, dodaje, dugo nagovarali.

Bilo je potrebno „neko vreme da me ubede, ali sam tako postupio jer Ukrajincima ponestaje municije,“, izjavio je Bajden o odluci koja je naišla na mnoge kritike, pa i među visokim predstavnicima Demokratske stranke, iz čijih je redova Bajden i izabran za predsednika SAD.

Saveznici Amerike u NATO-u, među kojima i Velika Britanija, nisu saglasni sa ovim potezom Vašingtona.

Pre odlaska u Litvaniju, Bajden je došao u London gde je razgovarao sa britanskim premijerom Rišijem Sunakom.

Sunak je proteklog vikenda izrazio rezerve u pogledu odluke Amerike o slanju kasetne municije, zavranjene u većem, delu sveta.

Britanija je jedna od 120 zemalja potpisnica Konvencije kojom se zabranjuje upotreba ovog oružja.

Neslaganje sa potezom Vašingtona izrazila je i Španija.

Više o tome čitajte ovde.

Ubijen ruski oficir tokom trčanja u Krasnodaru u Rusiji

Bivši kapetan ruske podmornice upucan je u leđa i grudi dok je trčao u parku u blizini sportskog centra Olimp, piše ruski dnevni list Komersant.

Nekoliko ruskih medija spekulisalo je da je možda praćen preko profila u aplikaciji za fitnes Strava.

Ruske vlasti su pokrenule istragu o ubistvu.

Istražni komitet zemlje – biro nalik na američki FBI – rekao je da je pokrenuta istraga o ubistvu i da će zvaničnici nastojati da „ustanove sve okolnosti incidenta, kao i osobu koja je počinila zločin i njegove motive“.

Njegova adresa i lični podaci takođe su postavljeni na ukrajinsku veb stranicu Mirotvorec (Mirotvorac), veliku nezvaničnu bazu podataka ljudi za koje se smatra da su neprijatelji Ukrajine.

Nastavljeni raketni napadi

Za to vreme u Ukrajini su nastavljeni raketni napadi ruske vojske.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Ukrajine nema informacije o eventualnim žrtvama, ali je saopšteno da je u Kijevskoj oblasti oštećeno 12 privatnih kuća i jedna višespratnica.

Ukrajinske vlasti prijavile su i napad na Odesu, južni grad na Crnom moru, gde su ostaci oborenih dronova pogodili upravnu zgradu u luci, kao i magacin za skladištenje žita.

Prema tvrdnjama ukrajinskih vlasti, većina dronova je oborena.

Međusobne optužbe Kijeva i Moskve o nuklearnoj elektrani Zaporožje

Rusija i Ukrajina razmenile su optužbe za planiranje napada na nuklearnu elektranu Zaporožje.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je u telefonskom razgovoru sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom da ruske snage spremaju „opasne provokacije u Zaporožju“.

Prethodno je Renat Karča, savetnik direktora ruske energetske kompanije „Rosenergoatom“, izneo tvrdnju da će ukrajinske snage napasti nuklearku preciznim oružjem i bespilotnim letelicama.

Zelenski je naveo da su se Makron i on saglasili da „situaciju drže pod maksimalnom kontrolom zajedno sa Međunarodnom agencijom za nuklearnu energiju“.

Ukrajinske oružane snaga navele su u saopštenju da „postoje operativni podaci da su na krov trećeg i četvrtog reaktora nuklearke postavljene eksplozivne naprave“ i da je moguć napad „u bliskoj budućnosti“.

Dodaje se da eksplozije tih naprava ne bi oštetile reaktore kako bi se stvorila slika da je nuklearka granatirana sa ukrajinske strane.

Nuklearna elektrana je pod kontrolom ruskih snaga još od rane faze rata, kao i veći deo Zaporoškog regiona, koju je ruski predsednik anektirao prošle godine mimo međunarodnog prava i normi.

Grad Zaporožje u toj oblasti je pod kontrolom Ukrajine.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]