Rusija i Ukrajina: „Slučaj Srbije preteča problema sa kojima se svet danas suočava“, kaže Vučić

Kršenje Povelje Ujedinjenih nacija u slučaju Srbije, preteča je problema sa kojima je svet danas suočen, ocenio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Njujorku.

Tokom govora na 78. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, gde je rat u Ukrajini bila jedna od glavnih tema, Vučić je poručio da velike sile imaju lažne principe i primenjuju dvostruke aršine.

„Pokušaj rasparčavanja moje zemlje, započet formalno 2008. jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova i Metohije još uvek traje.

„Upravo gaženje Povelje UN u slučaju Srbije bila je je jedna od vidljivih preteča brojnih problema sa kojima se danas svi suočavamo, a koji uveliko prevazilaze granice moje zemlje ili okvire regiona iz koga dolazim“, rekao je Vučić, zahvalivši se, navodno, većini članica UN koje podržavaju teritorijalni integritet, odnosno ne priznaju Kosovo.

„Čuvajući naše granice danas, čuvate i svoje granice i čuvate mir“, ukazao je Vučić, dodajući da je „mir postao zabranjena reč, jer svi imaju svoje favorite i svoje krivce“.

• Koliko je Srbije na Kosovu 15 godina od proglašenja nezavisnosti
• Gde se prepliću Kosovo, Srbija, Rusija i Ukrajina
• Da li je Putin promenio stav o Kosovu ili ga koristi kao „čip za trgovinu“ sa Zapadom

I dan ranije je bilo vrlo burno u Njujorku.

Dok je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski pozvao svet da se ujedini kako bi se okončala ruska invazija na njegovu zemlju, lider Irana Ebrahim Raisi optužuje Ameriku za eskalaciju sukoba na istoku Evrope.

„Zlu se ne može verovati“, rekao je Zelenski na Generalnoj skupštini UN.

U strastvenom govoru u Njujorku, Zelenski je rekao da Moskva, opremljena nuklearnim naoružanjem, mora biti zaustavljena „u nameri da gurne svet u završni rat“.

Optužio je Rusiju da koristi sva moguća sredstva za ratovanje – od hrane do energije.

• BRIKS: Da li Kina i Rusija prave veliki savez protiv Zapada
• „Zajedno protiv imperijalizma, uveren sam u pobedu Rusije nad zlom“: Susret Putina i Kima posle četiri godine
• Ukrajina tuži pojedine zemlje EU zbog embarga na uvoz hrane

Ali, ne misle svi svetski lideri kao Zelenski.

Iranski predsednik kaže da Vašington podstiče sukob u Ukrajini.

„Sjedinjene Američke Države su raspirile vatru nasilja u Ukrajini kako bi oslabile evropske zemlje. Ovo je, nažalost, dugoročni plan“, rekao je on u Njujorku.

I Amerika i Iran aktivno učestvuju u ratu u Ukrajini, snabdevajući Kijev, odnosno Moskvu naoružanjem.

Od početka rata u februaru 2022. godine, administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena dala je Kijevu desetine milijardi dolara u vojnoj opremi.

Iran je optužen da snabdeva Moskvu dronovima-kamikazama šahed.

U govoru u kojem je najviše govorio o „opasnosti koju Rusija predstavlja za svet“, Zelenski je rekao da se drugi zajednički izazovi, kao što su klimatske promene, mogu rešiti tek nakon što Moskva bude potisnuta iz Ukrajine.

„Dok Rusija gura svet u završni rat, Ukrajina čini sve da obezbedi da se posle ruske agresije niko u svetu ne usudi da napadne bilo koju naciju“, rekao je Zelenski svetskim liderima.

Kaže i da Rusija „jednostavno nema pravo da drži nuklearno oružje“ i da „okupator mora da se vrati u svoju zemlju“.

„Moramo biti ujedinjeni da to uspemo, i uradićemo to“, rekao je Zelenski.

Optužio je Moskvu da je izvršila „genocid“ otimanjem ukrajinske dece i poručio da ratni zločini moraju da budu kažnjeni.

U martu je Međunarodni krivični sud (MKS) izdao nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina zbog navodne protivpravne deportacije ukrajinske dece u Rusiju.

Moskva je više puta negirala optužbe Ukrajine, a zatražila je od Međunarodnog suda da odbaci tužbu Kijeva.

Ukrajinski predsednik je potom upozorio na „mutne dogovore“ kako bi pokušao da okonča rat – najveći u Evropi od Drugog svetskog rata – pod nepoštenim uslovima.

Ali njegova ključna poenta je bila da upozori međunarodnu zajednicu da će ishod rata uticati na sve.

Cilj Rusije je, kako je rekao, da pretvori Ukrajinu u „oružje protiv vas, protiv međunarodnog poretka zasnovanog na propisima i pravilima“.

Međutim, od početka invazije na Ukrajinu, mnoge zemlje su ojačale veze sa Rusijom, pogotovo ekonomske.

Pre nekoliko dana, rusko Ministarstvo spoljnih poslova objavilo je saopštenje, zapravo platformu za buduće mirovne pregovore, u kojem je istaklo da polazna osnova mora da bude da su četiri ukrajinske oblasti, koje je Moskva suprotno međunarodnom pravu prisvojila septembra 2021. godine, sada ruske teritorije.

Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]