Posle razgovora sa liderima Turske i Irana, ruski predsednik Vladimir Putin je govorio o Siriji.
Obratite pažnju na način njegovog obraćanja u Teheranu.
„Kriza u Siriji može da se reši samo političkim i diplomatskim putem… strogim poštovanjem osnovnih principa suvereniteta, nezavisnosti, jedinstvenosti i teritorijalnog integriteta“, rekao je on.
To je isti Vladimir Putin, koji je pet meseci ranije pokrenuo inveziju na Ukrajinu.
Tada se nije govorilo o potrebi da se poštuje suverenitet, nezavisnost, jedinstvenost i teritorijalni integritet.
Koja je razlika?
Sirija ima proruskog lidera, predsednika Bašara al Asada, koga Kremlj odlučno želi da održi na vlasti.
Ne toliko „političkim i diplomatskim sredstvima“, koliko slanjem ruske vojske da mu pomogne da vrati izgubljene teritorije.
Ukrajina, nasuprot tome, ima prozapadno orijentisanu vladu, koja želi da zemlja postane članica Evropske unije i nastoji da se pobrine da se država nikad ne vrati pod ruski uticaj.
- Koga sluša Vladimir Putin
- Ko nije hteo da se fotografiše sa šefom ruske diplomatije na Samitu G20
- Da li je Putinov „mačo imidž“ kriv za rat u Ukrajini
Ruska vojska ušla je u Ukrajinu pod lažnim opravdanjem da se bori protiv „nacista“, proširenja NATO alijanse i za „oslobođenje“ Rusa i onih koji govore ruski jezik u istočnoj Ukrajini.
Hiljade civila je ubijeno od početka rata.
Invazija je naišla na osudu međunarodne zajednice i izazvala je cunami sankcija protiv Moskve.
Rusija se bliži statusu izgnanika u očima Zapada.
Samit u Teheranu bio je šansa da Kremlj pokuša da pokaže kako još ima prijatelje i uticaj u svetu i da je zadržala geopolitički uticaj, uprkos nastojanjima da se Rusija izoluje.
Nema mnogo mesta na planeti gde ruski predsednik može da čuje javnu podršku za njegovu „specijalnu vojnu operaciju“ u Ukrajini.
Teheran je jedno od tih mesta.
„Da vi niste preduzeli inicijativu u Ukrajini, druga strana bi to uradila i izazvala rat“, rekao je navodno Ali Kamenei, iranski vrhovni lider, Vladimiru Putinu.
„NATO se ne bi zaustavio kada bi imao priliku. Da ih niste zaustvili u Ukrajini, započeli bi rat nešto kasnije sa Krimom kao izgovorom“, dodao je.
- Rusko zavrtanje gasa Evropi: Privremeni plan ili trajna odluka
- Kako je Rusija pustila vodu iz Dnjepra u Krim i kakav rizik to nosi sa sobom
- Majka poginulog ruskog vojnika: „Zaustavite sve ovo i zaštitite našu decu“
Dakle, Rusija je u Teheranu dokazala ono što tvrdi – da može dobiti malu pomoć od (preostalih) prijatelja?
U Vašingtonu nisu impresionirani.
„(Poseta) pokazuje do koje mere su Putin i Rusija izolovani. Sada moraju da se okreću Iranu za pomoć“, kaže Džon Kirbi, portparol Nacionalnog bezbednosnog saveta Bele kuće.
Those 50 seconds that Erdogan made Putin wait, looking frazzled in-front of cameras say plenty of how much has changed after Ukraine: pic.twitter.com/giGirqaYYP
— Joyce Karam (@Joyce_Karam) July 19, 2022
Na samitu se pokazalo i da Putin i turski predsednik Redžep Erdogan nisu baš prisni prijatelji.
Ruski predsednik je ostao da stoji u neprijatnoj situaciji pred televizijskim kamerama dok je čekao da se njegov turski kolega pojavi.
Ali, Moskva će nastaviti da gura njenu poruku:
- kada je reč o saveznicima, ima još mnogo ribe u moru – ako ih nema na Zapadu, onda će ih biti na Istoku. Rusija insistira na tome da neće biti izolovana;
- ističu i to da možete uvesti sankcije Rusiji, ali je ne možete gurnuti u stranu: ako želite da rešite važne međunarodne probleme, od nestašice hrane do dogovora o iranskom nuklearnom programu, to nećete moći bez pomoći Rusije.
„Specijalna operacija“ Moskve nije se odvila po planu.
Ali Putin još uvek deluje uvereno da će u Ukrajini, ali i u sukobu sa Zapadom, uspeti da ostvari nekakvu vrstu pobede.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
