Rusija, Ukrajina i Letonija: Pet godina za rusku zastavu – kako i zašto letonski Rusi napuštaju „ruski svet”

Takva turbuletnost koju je isprovocirao rat u Ukrajini, u Letoniji nije viđena od vremena barikada iz 1991. godine.

NATO šalje hiljade vojnika, ruski mediji su blokirani, a za podršku ruskoj agresiji možete da dobijete ozbiljnu zatvorsku kaznu.

Sve to liči na pripremu nekog mogućeg rata sa Rusijom, a oni koji govore ruski (skoro 40 odsto stanovništva) našli su se pred izborom: da veruju 30-godišnjem iskustvu stečenom kroz gledanje ruske televizije ili objektivnoj realnosti.

„Odrastao sam u ruskojezičnoj porodici i sam sam Rus po nacionalnosti, ali se ni na koji način ne povezujem sa Ruskom Federacijom ili ruskim svetom“, kaže za BBC Anatolij Derjugin, major Letonskih nacionalnih oružanih snaga.

On je jedan od onih koji su spremni da se bore sa svakim agresorom, čak i ako na toj liniji fronta ima Rusa baš kao što je on.

„Ako u našu kuću dođe razbojnik ili ubica, ma koje nacionalnosti, ruskojezični ili ne, onda onoga ko će braniti svoj dom neće zanimati ko je koje nacionalnosti.

„Ako je imao drskosti da dođe i uništi tvoj dom i ubije ili povredi tvoje najmilije, onda više nije ni brat ni prijatelj“, kaže Anatolij.

• Da li Rusi podržavaju rat u Ukrajini? Zavisi koga i kako pitate
• Da li je Rusija bila kolonijalna sila
• Rusija preti Letoniji zbog jezika

Sve je više takvih ljudi kao što je Anatolij Derjugin. Rusi koji žive u Letoniji masovno napuštaju „ruski svet“, a najupečatljiviji pokazatelj tog procesa su sociološka istraživanja na temu rata u Ukrajini.

Prema studiji organizacije SKDS, Rusiju podržava 12 odsto ljudi koji govore ruski u Letoniji, a samo pet procenata je „snažno“ podržava.

U martu je podrška bila skoro duplo veća – do 22 odsto. Istovremeno, 40 odsto ljudi koji govore ruski podržava Ukrajinu, a u martu ih je bilo 22 odsto.

Ništa osim jezika

Šef SKDS Arnis Kaktins ovo povezuje, između ostalog, sa gašenjem ruske televizije, koja je tradicionalno zauzimala prve redove gledanosti u Letoniji. Od početka rata u Ukrajini, lokalno regulatorno telo blokirao je 131 ruski sajt i sve ruske TV kanale, uključujući i one zabavne.

Nekoliko je razloga zašto je izlazak iz ruskog informacionog prostora profunkcionisao tako brzo.

Kao prvo mnoge ljude koji žive u Letoniji i govore ruski ne povezuje ništa sa Rusijom osim jezika.

„Činjenica da mi je ruski maternji jezik ne čini me delom ruskog naroda ni na koji način, baš kao Australijanca čiji je maternji jezik engleski, i to ga ne čini Britancem“, kaže Boris Cilevič, član parlamenta Letonije, za BBC na ruskom.

Teško je nazvati Ciljeviča suštinski antiruskim političarem: njegova partija „Sloga“ uvek je bila usmerena prema glasačima koji govore ruski, a do 2014. godine je čak imala i sporazum sa „Jedinstvenom Rusijom“.

Kao drugo, oni koji govore ruski i žive na Baltiku, poprilično su zadovoljni životom koji imaju u Letoniji i Evropskoj uniji sa svim njegovim prednostima.

„Nekakva sentimentalna razmišljanja da Letonija postane deo Rusije ili da neko dođe iz Rusije i oslobodi ih, su na daleko nižem nivou nego u Ukrajini“, kaže politikolog Filip Rajevski.

A to je rezultiralo time da istraživanja javnog mnjenja pokazuju da Rusi ne samo da podržavaju Ukrajinu, već su spremni da se bore na strani NATO-a protiv Rusije, ako do toga dođe.

• „Gde ste bili pre osam godina” i „nije sve tako jednostavno”: Kako i zašto Rusi pravdaju rat u Ukrajini
• Gde ruski oligarsi kriju milijarde
• Lavrov za BBC: Rusija nije besprekorna, ali nema čega da se stidi
• Osvojio milion funti, pa ostao da odradi smenu u pabu

„Spreman sam da ratujem“

Anatolij Derjugin je započeo vojnu karijeru u Nacionalnoj gardi Letonije kao dobrovoljac letonske vojske.

Potom je prešao u profesionalnu službu, a sada je vršilac dužnosti komandanta 34. pešadijskog bataljona Nacionalne garde.

Između ostalog, on se bavi regrutacijom dobrovoljaca i to u regionu zemlje gde ima najviše ruskojezičnog stanovništva. Ako je u Letoniji ruski jezik maternji za 37 odsto stanovništva, onda u Daugavpilsu ruski govori 90 odsto stanovništva.

Prema rečima majora Derjugina, od početka rata priliv regruta je porastao za jedan i po do dva puta, a trećina su ljudi koji govore ruski.

„Mislim da patriotizam i odnos prema odbrani svoje države nisu povezani sa jezikom kojim govorite“, nastavlja on.

„Konkretno, ljudi dolaze ne da bi se dokazivali, već da bi odbranili svoju zemlju.

I u ovom slučaju, ovi ljudi koji žive na samo nekoliko desetina kilometara od istočne granice, u slučaju moguće agresije od strane Rusije, oni bi se odmah našli na liniji fronta. I oni to vrlo dobro znaju.

„Da je strašno, ne bih bio ovde. Ali ja sam tu i spreman sam da branim svoju domovinu“, kaže Vadim.

„Ja sam patriota svoje zemlje, položio sam zakletvu letonskoj državi. Za bilo koju agresiju koja bi mogla da utiče na našu zemlju, da, spreman sam da se borim.“

Vadim je civil, u običnom životu radi kao inženjer, a vikendom učestvuje u vežbama Nacionalne garde Letonije. On takođe govori ruski i takođe živi u Daugavpilsu u kome se pretežno govori ruski.

Komandant mehanizovane pešadijske brigade Sandris Gaugers je u profesionalnoj vojsci već 30 godina.

„Postoje oni koji su govore ruski i oni koji su Rusi koji su bili deo vojske svih ovih godina. Ima Rusa sa kojima sam služio celu svoju karijeru. Nema sumnje da su lojalniji od nekih Letonaca i svom poslu i zemlji“, kaže on za BBC.

Naše su namere da ostanemo i da se borimo

Spremnost za borbu i osećaj rata koji se približava postali su normalan deo života u letonskom društvu. Pogotovo nakon što je jedan broj evropskih i svetskih političara otvoreno rekao da bi Letonija mogla biti na prvoj liniji fronta.

„Ako Ukrajina ne izdrži, onda će, ne daj Bože, Letonija, Litvanija, Estonija biti sledeće. Verujte mi“, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Njegove ambicije se ne zadržavaju samo na Ukrajini, njegove ambicije su da ponovo obnovi SSSR“, rekao je predsednik SAD Džo Bajden o Putinovim planovima na samom početku rata.

Na pretnju ratom društvo je reagovalo masovnim ulaskom u Nacionalnu gardu. Od početka rata u Ukrajini broj prijava se utrostručio: prošle godine dobrovoljačkim jedinicama je pristupilo 639 ljudi, a za sedam meseci ove godine stiglo je tri hiljade prijava (oko 20% se obično odbija iz zdravstvenih razloga). Prijavljuju se ljudi svih uzrasta i zanimanja.

Armand ima 45 godina, trener je borilačkih veština, di-džej i fotograf.

„Da moj sin ne bi morao da se bori za svoju zemlju, bolje je da ja to uradim, život je tek pred njim“, kaže on za BBC. „Čini mi se da sam prvi put pomislio na to 2014. godine. Sada su stvari još gore sa dešavanjima u Ukrajini.“

Sada letonska vojska ima 9.600 dobrovoljaca, još 6.700 profesionalnih vojnika i 36.000 rezervista. Plus tri hiljade vojnih lica drugih NATO zemalja stacioniranih u zemlji. Pre rata bilo ih je hiljadu i po.

U doglednoj budućnosti vojnika će biti još više. Na samitu NATO-a u Madridu svaka od baltičkih zemalja zatražila je povećanje vojnog prisustva do veličine divizije, do 20.000 ljudi. Odlučeno je da se poveća na brigadu.

„Kanada je obećala da će stvoriti osnovu za brigadu. Brigada će imati četiri do pet hiljada ljudi, ali, uzimajući u obzir specifičnosti međunarodne operacije, sve što druge zemlje daju uticaće na konačnu cifru“, kaže za BBC pukovnik Džes van Ajk, komandant borbene grupe za prošireno prisustvo NATO-a u Letoniji.

Ove borbene grupe često su ranije nazivali „NATO bataljoni“, one su bile raspoređene po baltičkim državama i Poljskoj 2017. godine i svaka je brojala manje od hiljadu.

Prema rečima pukovnika van Ajka, u letonskoj mehanizovanoj brigadi biće predstavnici 14 zemalja, a u borbenoj grupi deset. „Ne znam ni za jedan slučaj da se toliko zemalja ujedinilo u tako objektivno malu jedinicu kao što je borbena grupa“, nastavlja on.

„Naša namera je da ostanemo i, ako treba, borimo se, za to je borbena grupa tu, nećemo otići.“

Međutim, ni to nije dovoljno, smatraju letonski političari. Koalicija u letonskom parlamentu već se dogovorala da se obnovi vojna služba u zemlji, koja je ukinuta 1990-ih. A političari takođe ozbiljno raspravljaju o mogućnosti obaveznog vojnog roka, čak i za žene. Sve to će dati još 20.000 vojnika u prvoj etapi.

„Ako za pet ili šest godina uspemo da povećamo broj sa 20.000 na 50.000, onda nikakav neočekivani napada Rusa neće biti moguć“, rekao je ministar odbrane Artis Pabriks.

Ruska zastava kao razlog za pritvor

Ipak, nema dovoljno vojnika i tenkova da bi odvratili potencijalnog protivnika. Potrebna je spremnost građanstva da pomogne vojsci.

Ispostavilo se da samo blokada pristupa ruskoj televiziji nije bila dovoljna. Letonski organi za sprovođenje zakona započeli su praćenje društvenih mreža i pozivaju stanovnike zemlje da prijavljuju slučajeve javne podrške Rusiji.

A to u Letoniji podleže krivičnoj odgovornosti, pravosudni organi već vode više od 20 krivičnih predmeta.

„Da, ruska zastava je bila tamo i, po mom mišljenju, to je simbol jedinstva. I generalno smatram da je praznik 9. maj dan jedinstva“, kaže Aleksandar Dubjako za BBC na ruskom.

On ima 19 godina i on je ruski državljanin koji živi u Letoniji. Preti mu kazna od pet godina zatvora zbog krivičnog dela prema članu o pravdanju genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina.

Njega su 10. maja uhapsili u Rigi pored spomenika oslobodiocima, nakon što je Aleksandar razvio rusku zastavu i održao govor o sećanjima, o precima i događajima iz 1945. godine.

„Iskreno rečeno, bio sam potpuno pogubljen, apsolutno nisam imao pojma šta se dešava, zašto se to dešava“, kaže on. „Po mom mišljenju ja nisam ništa tako uradio, nisam pozivao ni na kakvu agresiju.“

Aleksandrova advokatica Ima Jansone takođe ne razume zašto je protiv njega pokrenut krivični postupak. Ona kaže da se u materijalima dobijenim od organa za sprovođenje javnog reda pominje samo ruska zastava.

„Pošto ruska zastava nije zabranjen simbol ni kod nas ni bilo gde u Evropi, on nije smatrao da je napravio neki prekršaj. Konkretno ga optužuju za rusku zastavu. Povezuju sa time da on opravdava sukob u Ukrajini, da je navodno na strani Rusije“, kaže Jansone.

„Za nas je to zaista praznik“

Sve je počelo tako što su 9. maja, kao i svake godine na Dan pobede, Aleksandar i njegova majka došli do spomenika oslobodiocima da polože cveće.

„Za nas je ovo zaista praznik, jer je moj deda prošao rat (…), moja baba tetka (…) prošla kroz okupaciju, ona je dete rata, ispričala mu je sve u detalje. Smatramo da je ovo uspomena koja se mora poštovati i negovati“, kaže Svetlana, Aleksandrova majka.

Održavanje događaja 9. maja u Rigi su bili zabranjeni.

„Događaji koji opravdavaju ili veličaju režime ili ideologije koji čine ratne zločine, zločine protiv mira i čovečnosti neprihvatljivi su u Letoniji kao demokratskoj zemlji“, rekao je predsednik Egils Levits.

„Organi za održavanje javnog reda moraju da spreče svaki takav pokušaj, uključujući i 9. maj.“

Pojedinačno polaganje cveća nije bilo zabranjeno, tako da je do 9. maja uveče prostor oko Spomenika oslobodiocima bio ispunjen cvećem. Rano ujutru, po nalogu skupštine grada Rige, uklonjeni su buldožerom.

Kadrovi sa buldožerom izazvali su talas protesta kako u sredini u kojoj se većinom govori ruski, tako i među političkom elitom. Ministar odbrane Artis Pabriks nazvao je to greškom.

„Podržaću sve mere koje imaju za cilj nultu toleranciju za sve putiniste, uključujući i one koji ne znaju kako da se ponašaju i psuju na ulici. Ali legalnim metodama“, rekao je on na konferenciji za novinare.

Na hiljade stanovnika Rige 10. maja ponovo je došlo do spomenika, među njima su bili i Aleksandar i njegova mama. Pored spomenika Aleksandar je razvio rusku zastavu i održao govor.

„Bila je prosto neverovatna atmosfera, znate, osećaj jedinstva kakav dugo nisam video u Letoniji“, kaže Aleksandar.

Aleksandar kaže da mu je prvo prišla policija i rekla da drži zabranjeni simbol. On je zatražio da se pozovu na član prema kojem je ruska zastava zabranjena. Policija se ni na šta nije pozvala i razgovor je bio završen.

Pola sata kasnije ubacili su ga u policijski auto. U policijskoj stanici Aleksandru je rečeno da je protiv njega pokrenut krivični postupak na osnovu člana o pravdanju genocida i ratnih zločina.

9. maj kao simbol razdora  

Kako se ruska zastava 9. maja izjednačila sa pravdanjem ratnih zločina je druga priča. Prvo, na političkom nivou, podrška Letonije Ukrajini je jedna od najjačih u Evropi, drugo, Rusija je naslednica SSSR-a, i treće, 9. maj za Letoniju je početak druge sovjetske okupacije, a ne samo kraj rata.

„Još pre 9. maja, ljudima je rečeno: odlazak na ovaj spomenik na današnji dan značilo bi nepoštovanje onih koji daju svoje živote za nas u Ukrajini, ne idite“, napisao je gradonačelnik Rige Martinš Stakis na društvenim mrežama.

„Znali smo dobro da bi to bilo shvaćeno kao podrška ruskom ratu u susednoj zemlji.“

„Nepoštovanje letonske državnosti, istorijskog iskustva i žrtava rata u Ukrajini je neprihvatljivo“, napisao je premijer Krišjanis Karins posle spontane akcije 10. maja.

Aleksandrova advokatica Ima Jansone nastavlja da insistira na tome da njen klijent nije ništa prekršio i priprema žalbu Evropskom sudu za ljudska prava.

Aleksandar je proveo dva meseca u pritvoru, sada je u kućnom pritvoru i pod nadzorom policije. Niko ne zna kada će biti održano suđenje.

Aleksandrova porodica ga u potpunosti podržava i insistira na tome da je ruska zastava simbol nacionalnog identiteta.

„U ovome nema ničeg sramotnog ili lošeg. Prisiljavaju nas da se stidimo, da se plašimo što smo Rusi, i ni to nije u redu“, kaže Svetlana za BBC na ruskom.

„Rus, kao i svaka druga nacionalnost, ne može biti odgovorna za nečije odluke. Mi ne osuđujemo sve Amerikance za postupke američke vlade u Jugoslaviji ili Iraku.“

Oni koji govore ruski jezik i koji smatraju da je 9. maj praznik su u većini u Letoniji.

Prema najnovijoj anketi sociološke organizacije za sociološka istraživanja SKDS, koju je naručio letonski javni emiter LSM, 76 odsto koji govore ruski protivi se rušenju spomenika Oslobodiocima Rige (odluka o rušenju je već doneta), dok je među Letoncima skoro tri četvrtine (72%), misli suprotno, podržavaju rušenje.

Skoro dve trećine (62%) ljudi koji govore ruski doživljavaju pozitivne emocije u vezi sa 9. majem, dok među Letoncima, naprotiv, skoro dve trećine (60%) doživljava prilično negativne emocije.

Ako sledimo logiku mnogih letonskih političara, čovek mora ili da podržava rušenje spomenika (odnosno da bude lojalan Letoniji), ili da bude na strani Rusije.

Ali ankete pokazuju da to nije tako jednostavno: dok se 76 odsto ljudi koji govore ruski protivi rušenju spomenika, samo 12 odsto podržava Rusiju (a 40 odsto podržava Ukrajinu). Odnosno, jedna te ista osoba može biti i za spomenik i za Ukrajinu.

Jezik Puškina i Putina

Ispostavlja se da letonski političari odbijaju veliki deo javnosti zbog toga što kao deo svog identiteta ljudi smatraju jezik, praznike i kulturu.

„Putin kaže da svi Rusi koji žele da sačuvaju svoj identitet pripadaju Rusiji. Naravno da to nije tačno, nije Putin privatizovao ni ruski jezik ni rusku kulturu, možete biti lojalni građanin Letonije, a da zadržite svoj identitet“, kaže za BBC zamenik Boris Cilevič.

Kako on navodi, ideja da se iskoreni sve što je rusko oduvek je živela u Letoniji ali ako je ranije bila marginalizovana sada je ona mejnstrim. Kao rezultat dobija se da je Kremlj time što je započeo rat, sam stavio veliki krst na ideju „ruskog sveta“.

Političar priznaje da je i sam nekada bio poklonik ideje „ruskog sveta“, sve dok nije shvatio da se ne radi o kulturi, već o „dizanju sa kolena“ i „možemo mi to da ponovimo“. Razočarenje je došlo sa aneksijom Krima, a sa novim ratom preraslo je u gađenje.

„Ovo je apsolutno isto kao i politika nacističke Nemačke, jedina šansa za normalizaciju je vojni poraz Rusije. Verujem da sve demokratske države treba da učine sve što je u njihovoj moći da donese pobedu Ukrajini“, kaže Boris Cilevič za BBC.

Ali on se takođe ne odriče jezika ili kulture baš kao i njegovi birači.

„Teško je očekivati, kada je u pitanju bezbednost, da države suptilno prave razliku između jezika Putina i jezika Puškina. Za njih, ovo je Putinov jezik, ne slažem se sa tim, ja se borim s tim, ali nemam iluzija“.

Možda će vas zanimati i ova priča

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]