Jedno od prvih sećanja iz detinjstva za 37-godišnju Jasnu Marjanović iz Niša su stare konzole za video igre, u kojima uživa „od kada zna za sebe“.

Pre sedam godina dogodilo se nešto o čemu nije ni maštala u detinjstvu, pa je ljubav prema ovoj vrsti zabave pretvorila u posao.

Iako se školovala za slikarku, brzo je shvatila da u toj branši za nju „nema mnogo opcija“, pa je rešila da se okuša u dizajnu i „prvi ozbiljan posao“ pronašla je u industriji pravljenja video igara, prepričava ona za BBC na srpskom.

„Bila sam gejmerka, pa sam shvatila da bih tu najbolje mogla da se snađem radeći ilustracije – ‘ubola’ sam baš ono što mi prija“, dodaje.

Jasna je među sve više žena u industriji video igara u Srbiji, a podaci Srpske gejming asocijacije (SGA) pokazali su da one čine 30 odsto ukupnog broja radnika u ovoj oblasti, što je daleko iznad globalnog proseka i jedan od najboljih rezultata u Evropi.

Na rukovodećim pozicijama ima ih još više – tačno polovina, pokazuje izveštaj ove organizacije.

„Srbija je u oblasti gejminga počela da se razvija sa zakašnjenjem u odnosu na svet, tako da se globalno popravio položaj žena u mnogim industrijama i mislim da smo uzjahali na tom talasu“, kaže Kristina Janković Obućina, izvršna menadžerka SGA, za BBC na srpskom.

Dodaje i da su mnogi alati za učenje i usavršavanje dostupni svima, bez obzira na materijalni položaj i obrazovanje, ali i da raznolikost među onima koji igraju igre dovodi do veće potrebe za stvaranjem „mešovitih timova“ u kompanijama.

Međutim, ima i onih koji smatraju da brojke ne oslikavaju realno stanje u industriji, a među njima je i Milica Crkvenjakov, 26-godišnja producentkinja u gejming industriji, koja je pet godina radila u Srbiji i nedavno odlučila da se odseli u inostranstvo.

„Iako će se mnoge firme pohvaliti velikim brojem žena, neće reći da je većina njih zapravo zaposleno u ljudskim resursima ili kancelarijskoj administraciji, pa ih malo ostaje među onima koji prave igre“, objašnjava.

Kakav je položaj žena u srpskom gejmingu?

Tokom sedam godina rada u kompaniji Vebelings gejms u Nišu, Jasna Marjanović nije osetila diskriminaciju.

„Uopšte nema razlike između žena i muškaraca, vlada ravnoteža i čini mi se da čak žena ima malo više – tako je i među običnim radnicima, ali i na liderskim pozicijama u firmi“, opisuje.

Tvrdi da je u gejmingu položaj žena povoljniji nego u drugim delatnostima.

„Svi startujemo od iste osnove, a to je ljubav prema video igrama – svi smo ravnopravni, bez obzira na pol“, zaključuje Jasna.

Možda će vam i ova priča biti zanimljiva:

Da li ste zavisni od video igrica?

Lana Čubrić Milićević, 31-godišnja šefica marketinga u beogradskoj kompaniji Two desperados koja razvija telefonske aplikacije u gejmingu, nije imala problema sa zapošljavanjem i napredovanjem zbog rodne pripadnosti.

Ali, kako kaže za BBC na srpskom, uočila je i neke izazove sa kojima se bore žene.

„Sebe češće preispitujem nego muškarci na sličnim pozicijama – oni su definitivno osnaženiji da rade na rukovodećim pozicijama u gejming industriji, što smatram da je slučaj u čitavom biznisu u Srbiji.

„Primećujem to i kod prijava za posao, jer se devojke mnogo ređe osmele da uđu u nešto u čemu nemaju iskustva i imaju manji nivo samopouzdanja kada dođu na intervju“, opisuje ona.

Čubrić Milićević kaže da je diskriminaciju osetila ponekad prilikom kontakta sa muškarcima iz drugih kompanija.

„Otišla sam jednom na sastanak sa kolegom, kojem sam bila nadređena, i primetila sam da se vlasnik druge firme isključivo obraća njemu i pokušava da proda proizvod.

„Kada sam pokušala da mu objasnim šta je nama potrebno, on mi je rekao da ne razumem i opet se okrenuo njemu – tada sam shvatila da će u prostoriji sa dvoje ljudi sličnih godina uvek pretpostaviti da je muškarac nadređen“, kaže ona.

Milica Crkvenjakov smatra da se položaj žena u industriji menja na bolje, kako u Srbiji, tako i u svetu, ali da još ima mnogo izazova.

„I dalje je normalno da često osećaš da ne pripadaš u ‘starijim’ firmama, u kojima je stvorena kultura kompanije na principu igrališta za dečake“, slikovito objašnjava producentkinja.

Zašto sve više žena radi na video igrama?

Rezultati koje je Srpska gejmerska asocijacija prikupila i analizirala uz pomoć Evropske federacije proizvođača video igara (EGDF) pokazali su da je Srbija evropski lider u broju žena u gejmingu.

„Na globalnom nivou je taj prosek 18 odsto, a u Francuskoj je na primer 14 odsto“, kaže Kristina Janković Obućina.

Do toga je doveo sve veći broj žena koje igraju video igre širom sveta, kao i „demokratizacija alata“ za usavršavanje za rad u industriji, dodaje.

„Kako je udeo žena među gejmerima oko 40 odsto globalno, mislim da je i sve neophodnije da imate mešovite timove kako biste napravili dobar proizvod, a prednost gejminga je i da su gotovo sve alatke besplatne, pa svako može da počne samostalno da se bavi time, bez obzira na obrazovanje“, objašnjava.

Ona naglašava da najveći broj njih radi na ilustraciji i modelovanju za igre, ali ih ima i na menadžerskim pozicijama u marketingu i ljudskim resursima.

„U programiranju ih još nema dovoljno, tu očigledno postoje prepreke na kojima treba da se radi sistemski“, kaže Janković Obućina.

I Lana Čubrić Milićević uočila je nedostatak programerki u njenoj kompaniji, ali razloge za to ne pronalazi u firmi.

„Devojčice još nisu dovoljno ohrabrene da počnu da se bave programerskim delom posla, gde se jasno može videti dominantnost muškaraca.“

Milica Crkvenjakov tvrdi da je za boljitak na ovom polju potrebna promena u celom društvu, pošto je, tvrdi, „od malih nogu prisutan stav da je gejming stvar za dečake“.

„Bitno je i da žene koje su već u industriji treba da budu mentorke onima koji se priključuju – to je teret koji moramo da nosimo kako bismo napravile prihvatljiviju sredinu“, kaže ova producentkinja u procesu proizvodnje video igara.

Kako izgleda život gejmerke u Srbiji?

Ivona Nikolić iz Novog Sada nalazi se sa druge strane ekrana u odnosu na sve one koji rade u gejming industriji.

Ona već šest godina živi od igranja video igara, strimovanja i stvaranja sadržaja u gejmingu.

Prvi susret sa gejmingom imala u predškolskom uzrastu, kada je u njen dom stigla čuvena Sega, konzola koja se povezivala sa televizorom i njome se upravljalo džojstikom, priseća se u razgovoru za BBC na srpskom.

„Moja majka je bila veliki ljubitelj svega toga i nikada nije bilo problema da dobijem neku igricu ili konzolu“, kaže ova Novosađanka.

Posledica toga bila je da „nikada nije osećala da je to zabava samo za dečake“, dodaje.

Ivona je 2017. počela da se takmiči i zarađuje zbog ljubavi prema igrama, kada je sa bivšim suprugom osnovala kanal preko kojeg i danas komunicira sa ljudima koji je prate.

Prva igra koju je na ovaj način zaigrala bila je Hartstoun sa posebno dizajniranim kartama, koja je nastala ne temelju čuvenog serijala igara Vorkraft.

Tokom višegodišnjeg iskustva i komunikacije sa ljudima preko njenog kanala, Ivona se suočavala sa „podeljenim reakcijama“ na prisustvo u zajednici gejmera.

„Neki su umeli da cene to što na sceni sada ima i ženskih i muških strimera, dok drugi nisu prihvatali na taj način, jer se kod strateških igara poput ove može čuti stav da ‘ona ne zna da igra, jer je žena’.

„Dok sam igrala sa bivšim suprugom, bilo je i nekih baš neprijatnih situacija – ljudi su me pitali da li mi on igra turnire, iako sam na nekima imala bolje rezultate od njega“, opisuje Nikolić.

Gejmerka Ivona Nikolić — Ivona Nikolić kaže da se susretala sa različitim oblicima diskriminacije kao gejmerka u Srbiji

Gejmerkama i strimerkama poput Ivone kancelarija je najčešće dom gde žive, ali se prilikom nekoliko nadmetanja uživo ova 29-godišnjakinja osetila potcenjenom, isključivo zbog činjenice da je žena.

„Prilikom registracije za turnire, osobe koje vode spiskove igrača začuđeno su me pitale: ‘a, i ti igraš?’

„Uvek sam na neki način osećala da moram da se trudim više i postignem više samo zato što sam žena, što me je u jednu ruku malo više motivisalo, ali je bilo i malo tužno, jer sam shvatila da zbog pola moram više da pokažem da bi me gledali na jednak način“, prepričava ona.

Uprkos tome, Ivona danas smatra da se borba za rodnu ravnopravnost u gejmingu često vodi „na pogrešan način, gde žene često više teže izdvajanju od muškaraca“.

„Nisam neko ko želi da nužno bude deo pokreta žena u gejmingu, ne volim da budem u ženskim timovima i da budem promovisana kao ženski igrač – suština je u poštovanju, bez obzira na pol.“

Idu li gejming i majčinstvo pod ruku?

Osim što je gejmerka, Ivona Nikolić je i majka.

Posle porođaja, gotovo godinu dana nije igrala video igre i strimovala, ali je ubrzo shvatila da je „nezadovoljna, nesrećna i da ne želi to od života“.

Odlučila je da se vrati gejmingu, ali ga danas pametnije dozira zbog obaveza prema sinu.

„Na neki način je različita moja pozicija u smislu usklađivanja posla i porodice – sam si odgovoran za svoj posao i potrebna je samokontrola, jer ne možeš posle osam sati rada da kažeš da je prošlo tvoje radno vreme i da te nije briga šta se posle toga dešava“, kaže Ivona.

Ipak, gejmerke imaju i jedan „apsolutni benefit“ zbog gotovo stalnog rada od kuće, kaže Nikolić.

„Tako se štedi vreme, energija, prostor, novac, sve“, nabraja ona.

„Na primer, ako moram da u jednom trenutku prestanem sa poslom i odem u vrtić da pokupim sina, posao mi to omogućava, a kada on zaspi mogu da radim još nekoliko sati i ne zavisim od odlaska u kancelariju“, objašnjava.

Preko njenog kanala za striming pokušava da obrazuje pratioce o važnosti uspostavljanja ravnoteže između posvećivanja igrama i porodici.

Namera joj je da „razbije tabu“ o tome da život prestaje kada neko postane roditelj.

„Dešavalo mi se i da me ljudi tokom strimovanja pitaju kako mogu da ostavim dete u vrtiću, ocu ili negde drugo na nekoliko sati, dok ja sedim i igram igrice.

„Ljudi to ne shvataju kao posao i način zarade, a tu je i taj tabu vezan za majke gejmerke – imamo gomilu muških kolega roditelja i niko im nije prebacivao to što strimuju iako imaju dete“, pojašnjava.

Ima li mesta za kvir ljude u gejmingu?

Milica Crkvenjakov, producentkinja u gejming industriji, provela je pet godina radeći u dve kompanije u Srbiji, a od nedavno radi u inostranstvu.

Ona je i pripadnica LGBT+ zajednice, zbog čega je imala i različita iskustva na poslu.

Tokom rada u prvoj firmi „nije bila skroz autovana“, već je o njenoj seksualnoj orijentaciji otvoreno govorila sa tek nekoliko ljudi, priča ona za BBC na srpskom.

„Nisam tada osetila ni pozitivan, ni negativan stav prema kvir ljudima uopšteno – niti sam se osećala posebno podržano, niti sam iskusila neku vrstu diskriminacije.

„Ipak, u svakodnevnom razgovoru zaposlenih možeš da čuješ poneki homofobičan komentar, nije se na to naročito pazilo“, opisuje.

Odnos prema kvir ljudima u industriji video igara „zavisi od toga kakvu kulturu stvara firma i kako se predstavlja, ali i u kojoj sredini posluje“, kaže Milica Crkvenjakov

Kada je prešla u drugu kompaniju sa više zaposlenih, tamo ju je dočekalo prijatno iznenađenje i „mnogo pozitivnija atmosfera“.

„Tamo je moja nadređena bila kvir žena i mogu da kažem da sam osećala veliku zaštitu – manje bi bila sigurna u sebe i sve što radim da nisam imala nju“, priseća se Milica.

„Firma je na globalnom nivou vrlo otvoreno podržavala kvir zajednicu, pravila je igre sa kvir likovima, organizovano se išlo na Prajd u njihovim studijima u inostranstvu, imali smo na Sleku (aplikacija za poslovnu komunikaciju) i globalni kanal za sve kvir ljude“, objašnjava ona.

Uz lično iskustvo, Crkvenjakov je stvorila i širu sliku o statusu članova LGBT+ zajednice u gejming industriji u Srbiji.

Upoznala je tek nekoliko njih kroz poslove u različitim firmama, a smatra da je njihova zastupljenost „generalno ista kao u širem društvu“.

„Pitanje je koliko se ljudi u industriji autovalo, a odnos prema njima zavisi i od toga kakvu kulturu stvara firma i kako se predstavlja, ali i u kojoj sredini posluje“, dodaje.

Pogledajte i ovu priču: