Zombi glasine - lažne vesti koje odbijaju da umru - šire se internetom

Getty Images
Zombi glasine – lažne vesti koje odbijaju da umru – šire se internetom

Od takozvanih zombi glasina – viralne onlajn vesti koje odbijaju da umru – do razlika između dezinformacija i lažnih vesti, veći deo diskusije na TED-u 2019. govorio je o potrebi da se unapredi razgovor na internetu.

A to se desilo ne samo zato što bi bilo lepo suprotstaviti se beskrajnoj količini onlajn laži i propagande istinitom i uviđavnom raspravom, kakvu publika na TED-u uvek mnogo više voli.

Već i zato što, izjavio je niz govornika, dezinformacije imaju zabrinjavajuće posledice u stvarnom svetu – od uticaja na izbore do izazivanja smrti.

Kler Vordl je osnivačica First Draft Newsa, dobrotvorne organizacije koja se bori protiv dezinformacija. Ona je nedavno osnovala Koaliciju za integrisanje vrednosti u zajednička informaciona dobra (građanska). Cilj joj je da izgradi novu infrastrukturu za kvalitetne informacije, nešto što je opisala kao „Vikipediju kojoj se može verovati“.

Na TED-u je pozvala sve „građane interneta“ – bilo da su svakodnevni korisnici, novinari, edukatori ili tvorci softvera – da učestvuju u ovom projektu, čiji je cilj izgraditi odlagalište za glasine, mimove i propagandu koji kruže internetom. Pokušaće da rasvetli odakle su oni potekli i sugeriše načine da se u budućnosti sličan sadržaj filteriše.

Ona je govor započela tipičnom onlajn zombi glasinom: fotografijom banane sa crvenim tačkom na njoj. Post je sugerisao da je u voće ubrizgan virus HIV-a.

„Svaki dan viđamo mimove kao što je ovaj. Glasine koje iskorišćavaju najdublje strahove ljudi i zabrinutost za njihove porodice. Laži i činjenice idu ruku pod ruku“, rekla je ona.

Nije dovoljno da Fejsbuk i Gugl imaju vlastite fekt-čekere ili čak da vlade regulišu veb. Takav viralni sadržaj mora da se sakupi, pohrani i analizira u otvorenoj bazi podataka, rekla je ona.

Vreme je i da prestane da se koristi izraz „lažne vesti“, koji je sam po sebi postao lažni narativ.

„Lažne vesti pokrivaju laži, glasine, teorije zavere, ali ih koriste i političari širom sveta da bi napali slobodnu i nezavisnu štampu“, rekla je ona.

Lažne vesti nas obasipaju svakodnevno. Pazite da se ne opečete.
The British Broadcasting Corporation

Zakerbergovo prosvetljenje

Mark Zakerberg je izjavio da želi da Fejsbuk bude „posvećen privatnosti"

Getty Images
Mark Zakerberg je izjavio da želi da Fejsbuk bude „posvećen privatnosti“

Rodžer Meknejmi je venčer-kapitalista i jedan od prvih investitora u Fejsbuk. On se toliko razočarao u pravac u kom se firma kretala da je napisao knjigu po imenu ‘Zakerbergovan: Buđenje pred katastrofom zvanom Fejsbuk’.

On je za TED govorio o tome kako su neželjene posledice Fejzbukovog poslovnog modela, koji se oslanja na neprestano angažovanje korisnika, bile i da je deljenje upitnog sadržaja postalo prelako.

Ali to, rekao je on, može da se popravi.

„Marku Zakerbergu fali jednom da se dobro naspava i doživeće prosvetljenje – probudiće se i shvatiti da može da uradi više dobra ako poboljša poslovni model Fejsbuka nego sa hiljade inicijativa Čen-Zakerberg“, rekao je on, govoreći o filantropskoj organizaciji koju Zakerberg vodi sa suprugom Prisilom Čen.

U razgovoru sa organizatorom TED-a Krisom Andersonom, Meknejmi je govorio o tome kako je pričao sa Zakerbergom i glavnim operativnim oficirom Fejsbuka Šeril Sendberg devet dana pre američkih predsedničkih izbora 2016. godine. On im je rekao da kompanija ima problem: video je Fejsbuk grupu koja je tvrdila da je deo kampanje Bernija Sandersa kako deli mizogine viralne mimove koji su izgledali kao da ih neko plaća da budu šireni.

Meknejmi je bio zabrinut i zbog firme koja je nedavno izbačena s ove platforme zbog prodavanja podataka o ljudima koji su izrazili interesovanje za pokret „Crni životu su važni“ policijskim službama.

On je rekao publici na TED-u da ga je Zakerberg uveravao da su to „izolovani incidenti“.

Ubrzo posle predsedničkih izbora, postalo je očigledno da Fejsbuk ima mnogo veći problem kad se ispostavilo da su ruski trolovi koji šire dezinformacije na zub uzeli 126 miliona korisnika Fejsbuka.

Fejsbuk je reagovao povodom ruskog uplitanja i uveo nova pravila za izbore, sa alatima koji će političke oglase učiniti transparentnijim, listingom ko je postavio oglas i zahtevom da oglašivač ima adresu u zemlji u kojoj se održavaju izbori.

Ali, rekao je Maknejmi, moralo je da se uradi mnogo više, zato što su se posledice dela loših onlajn aktera sada proširile i van interneta.

„Niste morali da budete na Fejsbuku u Mjanmaru da biste bili mrtvi. Dovoljno je bilo da budete Rohindža“, rekao je on.

„Niste morali da budete na Fejsbuku ili Jutjubu u Krajstčerču, na Novom Zelandu, da biste bili mrtvi. Dovoljno je bilo da se nađete u jednoj od tih džamija.“

On je optužio tehnološke gigante za korišćenje „biheviroalne manipulacije“ kako bi saznali više o svojim korisnicima i unapredili usluge.

On je dao primer sa Gugl Mapama i Guglovom navigacionom aplikacijom Vejz.

„Znate li kako izračunavaju vreme potrebno da se pređe neka ruta? Izvesni procenat ljudi morao je da odveze lošije rute kako bi oni znali njihovo prolazno vreme.“

To je pomoglo da se izrade bolje rute, ali je bilo i „jezivo“, rekao je on.

„Ono što se stvarno dešava unutar tih kompanija nije da mi njima dajemo malo naših ličnih podataka a oni postaju bolji u plasiranju ciljanih oglasa. Tu se dešava mnogo više od toga. Stvari koje imaju direktnog uticaja na živote ljudi.“

Huškači i zombi glasina

Endrju Maranc je novinar Njujorkera koji je proveo poslednje tri godine pronalazeći ljude koji prave manipulativni viralni sadržaj.

Na TED-u je ispričao kako je došao do veoma složene slike, sa tvorcima sadržaja koji variraju od razočaranih tinejdžera do belih suprematista koji žive u Kaliforniji.

„Neki su to videli kao priliku da zarade novac na internetu“, rekao je on. „Neki su želeli da budu što skandalozniji – ali sam pričao i sa pravim ideolozima.“

„Mnogi to započnu kao nekakvu neslanu šalu ali dobiju toliko lajkova da onda počnu i sami da veruju u vlastite šale“, dodao je on.

Opisao je jednu mladu ženu sa kojom je razgovarao koja je od Obaminog sledbenika postala redovni posetilac mitinga belih suprematista nakon što je provela mesece gledajući na internetu obmanjujuću političku propagandu.

Društvene mreže moraju da preuzmu odgovornost, rekao je on, a to bi moglo da počne sa ponovnim kodiranjem.

„Algoritmi društvenih mreža nikad nisu pravljeni tako da razlikuju dobro od lošeg ili istinito od lažnog.“

„A ako su algoritmi pravljeni za emotivno učešće korisnika, a to ima loše posledice u stvarnom svetu, onda oni moraju da budu optimizovani za nešto drugo“, rekao je on.