Devojčica sa roze rancem na leđima drži majku za ruku i prolazi pored mnoštva igračaka okačenih na ogradu iznad nagorelih sveća i cveća.

Prolaze pored pažljivo uz zid i ogradu spuštenih belih kala, papirića sa porukama baka i deka, đaka drugih škola, crteža čoveka u odelu sa plaštom Supermena, novih brojeva časopisa za mlade Politikin zabavnik i knjiga među kojima je i roman „Orlovi rano lete“ Branka Ćopića.

Devojčica staje ispred ulaza u školu „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i rukom pokazuje na jednoroga sličnog onom na njenom rancu, dok majka pokušava da ubrza korak.

„Svako ima drugačiji način kako tuguje.

„Neki ljudi su imali potrebu da u tom procesu, osim sveća i cveća, donesu i igračke“, kaže Ana Ivanov, psihološkinja, za BBC na srpskom.

Desetak dana nakon pucnjave u kojoj je ubijeno osam učenika i školski čuvar, očišćen je jedan od ulaza za đake koji dolaze u školu posle tragedije, dok ispred drugog leže cveće, sveće i igračke.

• Kako razgovarati sa decom posle tragedije u školi
• Psihološkinja iz Velike Britanije: „Kada prođe trauma, ostaje dugačak proces tugovanja“
• Povratak đaka u školu „Vladislav Ribnikar“: Policija na ulazima, držanje za ruke i sedam zahteva

O planovima za mogućeg uređenja prostora ispred škole izgradskog Sekretarijata za komunalne delatnosti novinara BBC-ja uputili su na komunalnu inspekciju opštine Vračar, ali do objavljivanja ovog teksta odgovori nisu stigli.

Ni iz Ministarstva prosvete i Sekretarijata za obrazovanje grada Beograda nisu odgovorili na pitanja da li postoji plan za obeležavanje mesta tragedije.

Igor Đorđević, predstavnik Saveta roditelja škole „Vladislav Ribnikar“, kaže za BBC na srpskom da će „prostor će uskoro biti očišćen.“

„Škola će sve predmete koje su građani prethodnih dana donosili prvo ponuditi roditeljima stradalih učenika ukoliko žele da nešto od toga da odnesu kući, a ono što ostane, škola će sačuvati kao sećanje“, kaže on.

Od učionice do memorijalne sobe

Jedno je sigurno, učionica u kojoj se desila tragedija više se neće koristiti za nastavu, potvrđuje Đorđević, ali napominje da još nema konačne odluke.

Dejan Ristić, direktor Muzeja genocida i jedan od članova Saveta roditelja ove škole, predložio je da se učionica preuredi u memorijalnu prostoriju.

Građani koji su donosili sveće, cveće i igračke su znak da postoji potreba u društvu da se ova tragedija ne zaboravi, kaže istoričar Milovan Pisari za BBC na srpskom.

Otvaranje memorijalne učionice u kojoj bi, između ostalih predmeta, bile izložene i plišane igračke i poruke koje su ljudi ostavljali, jedna je od predloženih ideja.

‘Potrebno je govoriti i o uzrocima’

Najmanje što može da se uradi kao sećanje na tragično poginule đake jeste da se postavi spomen-ploča ili spomenik, kaže Pisari.

„Obeležje treba da bude pažljivo osmišljeno jer se radi o tragediji u kojoj je jedno dete ubilo nekoliko vršnjaka, a to je vrlo osetljiva stvar“.

Zato je, dodaje, potrebno da se stalno podseća na tragediju kako se ne bi ponovila.

„Dobra je ideja da se napravi nešto, recimo spomen soba koja će biti posvećena žrtvama, ali je potrebno da se govori i o uzrocima.

„To bi trebalo da bude prava edukativna soba, ne samo spomen soba koja će služiti kao sećanje na žrtve“, kaže istoričar koji se bavi i kulturom sećanja.

Bilo bi korisno da ta prostorija bude otvorena za sve.

„Kada se tamo ode, to je prvenstveno u cilju edukacije – idemo do nekog spomenika i govorimo o tome šta se desilo kako se to ne bi ponovilo, tako da spomenik, ploča ili soba treba da imaju edukativnu svrhu“, objašnjava Pisari.

• „Tuga, nemoć, strah, ogorčenost i ljutnja“: Tragedija u Beogradu, viđena očima profesora
• ‘Mama, šta je to tragedija’
• Tragedija u Beogradu iz ugla Amerikanca: „Ideš i nadaš se da sutra neće biti pucnjave“

Tek će se pokazati kako će tragedija uticati na đake, navodi psihološkinja Ana Ivanov.

„Trebaće vremena da vidimo kako će i te igračke koje su ostavljene ispred škole ili neka spomen soba uticati na njih.“

Ona ukazuje da se mora voditi računa da obeležje nema negativne posledice na svedoke tragedije i porodice žrtava.

„Sigurno će doći do retraumatizacije, verovatno će đaci, nastavnici i roditelji iz škole prolaziti kroz sve to celog života.“

„Podsetnik za đake i nastavnike koji su preživeli tragediju neće biti samo te igračke jer će se oni sećati svega, ali je potrebno da shvate da su sada na bezbednom, da je to deo prošlosti“, dodaje ona.

Ona dodaje da je „trauma je prisutna i pri samom prisećanju na događaj.“

Memorijalni arhiv u Mančesteru

Gitara sa stihovima, isečena narukvica, papirići na kojima su rukom napisani stihovi pesama, baloni i plišanih igračke, pčele oslikane na glatkim kamenčićima čuvaju se u Mančesterskom memorijalnom arhivu.

Više od 10.000 predmeta podsećaju na tragediju kada je dvadesetak mladih ljudi poginulo u terorističkom napadu u maju 2017. godine posle koncerta Arijane Grande, tinejdžerske pop zvezde.

Salman Ramadan Albedi, dvadesetdvogodišnji Britanac libijskog porekla, aktivirao je improvizovanu bombu koju je sam napravio.

Albedi je jedan od 23 žrtve između 15 i 30 godina, a 116 ljudi, uglavnom mladih je povređeno.

Na Trgu Svete Ane u Mančesteru, u blizini mesta tragedije, ljudi su palili sveće, polagali cveće i donosili igračke i balone.

„U godini koja je usledila, različite organizacije u gradu su se udružile da bi sačuvale i dokumentovale hiljade predmeta“, navodi se na sajtu Mančesterskog memorijalnog arhiva.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]