Predsednik Putin se direktno obratio majkama vojnika koji služe u Ukrajini, rekavši im: „Znam koliko ste zabrinuti“, pokušavajući da ih uteši.
Ali neke majke, bake, sestre i devojke kažu za BBC da su očajnički zabrinute za svoje voljene u vojsci – mladiće koji izgleda nisu imali pojma šta ih šalju da rade.
Sva imena su promenjena
- Majka zarobljenog ruskog vojnika: „Na čija vrata moram da pokucam da mi vrate dete“
- Ljubav jača od bombi: Srbin koji je odlučio da ostane u Ukrajini
- Zašto je slovo „Z“ postalo ruski ratni simbol
Kada je prošlo nedelju dana kako se Marina nije čula sa unukom, počela je da zove.
U njegovoj poslednjoj poruci joj je rekao da se nalazi na granici Belorusije i Ukrajine i da će se uskoro vratiti kući. Ali pošto vesti od tada nema, plaši se najgoreg.
„Zvala sam njegovu vojnu jedinicu, rekli su da nije napustio [Rusiju]. ‘Rekla sam – šalite se? Kontaktirao me je iz Belorusije. Zar ne znate gde idu vaši vojnici?’ Prekinuli su vezu i više nisu razgovarali sa mnom.“
Marinin unuk Nikita je prvobitno bio regrut. Muškarci u Rusiji od 18 do 27 godina koji nemaju izuzeće – kao što su studiranje ili čuvanje male dece – imaju obavezan vojni rok od godinu dana.
Ali Marina kaže da su u Nikitinim prvim danima službe u njihov region stigli predstavnici vojnih jedinica u nadi da će regruti postati vojnici po ugovoru kako bi produžili vojni rok i zaradili platu. Profesionalni vojnici čine većinu mlađeg ruskog vojnog osoblja.
Oni su ga „ubedili“… „[Rekli su mu] da možeš da odeš ranije u penziju, imaćeš stalnu platu, naučićeš da voziš“.
Nikita je postao vozač u mehanizovanoj pešadijskoj diviziji, ali mu njegova zarada nije pružila udoban način života. Njegova mesečna plata od 18.000 rubalja – 240 dolara (180 funti) pre nego što je rublja propala – bila je taman dovoljna da preživi u ruralnoj Rusiji. I, rekao je baki, od te plate se očekivalo da plati uniformu i benzin.
Imao je besplatan smeštaj u barakama, ali nije mogao da podnese smrzavanje – nije bilo grejanja ni tople vode – pa je morao da plati i kiriju, kaže ona.
Teško je utvrditi koliko je Nikitino iskustvo uobičajeno, ali veliki broj ruskih kompanija koje pomažu mladićima da pronađu rupe kako bi izbegli regrutaciju sugerišu da vojsku ne vide kao privlačna perspektiva.
Nikita je sredinom februara rekao baki da se seli na granicu Ukrajine i Belorusije „da je čuva“. Takođe joj je rekao da je čuo da će se uskoro vratiti kući.
Nije bilo vesti od njega otkako joj je poslednji put poslao poruku 23. februara – na ruski državni praznik – da kaže da je bio na koncertu.
Ona je sigurna da njen unuk nije imao pojma da će biti poslat u borbu u Ukrajini.
„Rekao je: ‘To su vežbe i još jedne vežbe, a onda idemo kući'“, citat je koji su ponovili rođaci mnogih ruskih vojnika sa kojima smo razgovarali.
Druga žena, Galina, kaže da je shvatila da joj je sin Nikolaj u Ukrajini tek kada je njena sestra primetila njegovu fotografiju na Fejsbuk stranici načelnika ukrajinskih oružanih snaga kao ratnog zarobljenika.
Na brifingu američkog Pentagona u petak navedeno je da značajan broj muškaraca koji se bore u Ukrajini čine regruti, što može biti objašnjenje za njihovo neiskustvo i nedostatak svesti o tome šta se od njih očekuje da urade.
Ali čini se da nisu samo regruti verovali da su oni jednostavno bili na vežbama, a ne da su poslati u borbe. Kao i Marinin unuk Nikita – i mnogi drugi muškarci sa čijim smo rođacima razgovarali – Galin sin Nikolaj je počeo kao vojni obveznik, ali je sada bio vojnik po ugovoru.
Galina kaže da se poslednji put čula sa Nikolajem dan pre nego što je njena sestra primetila njegovu fotografiju, kada joj je rekao da se njegova jedinica nalazi blizu ukrajinske granice.
„Ne znam šta da radim. Mediji ćute o tome da su naši momci uhvaćeni. Ili ne znaju“.
Nikolajeva devojka kaže da je on počeo da radi na ugovor prošlog decembra da bi „obezbedio buduću porodicu“, uprkos njenim naporima da ga razuveri. Njegova majka dodaje da nema drugih mogućnosti da se pristojan novac u zemlji zaradi.
„Moje dete nije otišlo [u Ukrajinu] sopstvenom voljom, tamo ga je poslao glavnokomandujući“, kaže ona.
„Da budem iskrena, ne razumem čemu sve to služi“, kaže ona.
„Kod nas neki ljudi nemaju šta da jedu. Ne razumem nikakav rat, bilo kakvu vojnu akciju.
„Na čija vrata da pokucam da mi se vrati dete?“
- Od Groznog i Alepa do Ukrajine – ruska vojna doktrina je sve jača sila
- Urednica BBC Ukrajina: Spakovala sam torbe, uzela sina za ruku i napustili smo Kijev
- Urednica BBC Ukrajina: Nova normalnost, zajedništvo i dilema „ostati ili otići“
Ovaj osećaj nemoći deli i druga majka sa kojom je BBC razgovarao, čiji je sin takođe radio kao vojnik po ugovoru i poslat je na „vežbe“.
„Da znam gde je on sada, spakovala bih se i otišla kod ovih ljudi i molila ih za milost“, kaže ona.
Istorijski gledano, majke vojnika u Rusiji su prve progovorile o tome kako vojska zapošljava i kako se ophodi prema uposlenicima, i tražile da vlasti budu otvorenije u vezi sa brojkama žrtava.
One su igrale posebno značajnu ulogu u agitovanju protiv oba ruska čečenska rata, vodeći široku kampanju.
Ali prema novom zakonu koji je usvojen u Rusiji prošle nedelje svima za koje se utvrdi da šire ono što vlada smatra „lažnim“ vestima o vojnoj akciji u Ukrajini preti 15 godina zatvora.
Ruska javnost je takođe izložena snažnoj antiukrajinskoj propagandi iz ruskih državnih medija. Sestra jednog čoveka za koga veruje da je nestao u Ukrajini rekla je da misli da mora da postoji dobar razlog za invaziju.
„A sada nas zovu na mitinge. Meni izgleda kao da su oni [Ukrajina] uništili [sopstvenu] zemlju, a sada žele da unište drugu“.
Ukrajina je pokušala da se suprotstavi toj propagandi sopstvenom moćnom kampanjom.
Linija za pomoć pod nazivom „Potražite svoje“ prvi put je reklamirana trećeg dana onoga što je Rusija opisala kao „specijalnu vojnu operaciju za demilitarizaciju i denacifikaciju“ zemlje.
Na Telegram kanalu se objavljuju fotografije ruskih zarobljenika i žrtava i podstiču se zabrinuti rođaci da se jave. Vašington post je istakao zabrinutost zbog objavljivanja grafičkih slika.
„Ovo je naš gest dobre volje ruskim majkama“, saopštio je savetnik ukrajinskog predsednika Aleksij Arestovič.
Oglas koji se nalazi na Fejsbuk stranici ukrajinskog ministarstva unutrašnjih poslova ide još dalje – direktno poziva ruske majke da dođu po sinove, i nudi konkretna uputstva šta da rade.
„Mi, ukrajinski narod, za razliku od [ruskog predsednika] Putinovih fašista, ne ratujemo sa majkama i njihovim zarobljenim sinovima“, kaže se.
Uprkos ovim apelima, svi rođaci sa kojima smo razgovarali nisu smatrali da je ruska akcija u Ukrajini opravdana, niti su je podržavali.
Poruke koje je jedna žena razmenjivala sa verenikom koji je u vojsci – i pokazala ih BBC-ju – pokazuju da on nije prihvatio rusku retoriku da oni ulaze u Ukrajinu da bi „oslobodili“ stanovništvo.
U njima, on kaže svojoj verenici da je krenuo na „turneju po nekim zemljama“ – verovatno misleći na ruskog saveznika i suseda Belorusiju – zatim dodaje da će „braniti nezaštićene, smeh“.
Kada ona pita „Da li se šališ?“, on jednostavno odgovara: „Ne. Ja idem u rat.“
Rusija je konačno objavila podatke o broju poginulih za svoje borce u invaziji prošle nedelje, rekavši da je do 3. marta 498 ruskih vojnika ubijeno, a još 1.597 povređeno. Ali Ukrajina kaže da je više od 11.000 ruskih vojnika ubijeno, iako se to ne može potvrditi.
Možda će vas zanimati i ova priča
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
