Tokom poslednjih godinu dana, Šri Lančani koji žive u priobalnim oblastima došli su do šokantnih otkrića šetajući plažom – pronašli su mrtve kornjače i ribe nasukane na obalu.
Posle izlivanja toksičnih hemikalija iz broda X-Press Pearl, koji je konačno potonuo prošlog meseca posle trinaestodnevnog požara, do sada je među žrtvama najmanje 207 kornjača, 20 delfina i pet kitova.
Ekolozi su je opisali kao „najveću morsku katastrofu u istoriji Šri Lanke“, a fotografije posledica su aktivisti i novinari objavili na internetu, prikazujući ribu napunjenu granulama plastike i životinje za koje se čini da su izgorele do smrti.
Jedan ekolog iz Šri Lanke, Najanaka Ranvela, otišao je toliko daleko da je to nazvao „smrću našeg mora“, dok su Ujedinjene nacije upozorile na dalekosežne posledice po morski život.
- Kako može da se spreči ekološka katastrofa zbog potonuća broda kod Šri Lanke
- Stotine mrtvih životinja na obalama Šri Lanke
- Unesko: Veliki koralni greben je ugrožen
Neki delovi vlasti Šri Lanke pokušali su da umanje posledice katastrofe u blizini lagune Negombo.
Ali ministar za živi svet CB Ratnjake potvrdio je da su morska bića umrla usled izlivanja iz broda-kontejnera koji je u rezervoarima prevozio azotnu kiselinu, natrijum dioksid, bakar i olovo.
„Jasno je da su mnoge od ovih kornjača i drugih morskih bića umrle zbog toksičnog curenja sa broda“, rekao je on.
„Ako se suočite sa napadom kiseline, u najmanju ruku biste opekli kožu.
„Upravo se to dogodilo tim stvorenjima.“
- Kitovi nadomak istrebljenja – „realna i vrlo ozbiljna“ pretnja
- Strašne slike u Rusiji – pomor morskog sveta na Kamčatki
- Ruska reka pocrvenela: Posledice ekološke katastrofe „osećaće se decenijama“
„Ozbiljnije je nego što mislimo“
Od sedam vrsta morskih kornjača na svetu, pet dolazi na obalu da se gnezdi i traži hranu oko voda Šri Lanke, uključujući kritično ugroženu kornjaču Loggerhead.
Dr Lalit Ekanajake, specijalista za morske kornjače, rekao je da će izlivanje uticati na buduće generacije vrste, kao što se dogodilo tokom vrhunca sezone gnežđenja i migracije.
„Ako su izloženi hemikalijama, to ulazi u njihova jaja.
„Kao rezultat, mladunci mogu biti mali, slabi i imuni sistem može biti slabiji“, rekao je on.
„Imuni sistem odraslih kornjača takođe može biti oslabljen, a hemikalije mogu čak i da uđu u njihov nervni sistem.
„Kao rezultat, oni koji su izloženi ovim hemikalijama mogu umreti posle nekog vremena.
„Stoga je uticaj mnogo veći nego što mislimo…“.
Obdukcijski pregledi vrše se na kornjačama, što je zahtev šrilanškog zakona, iako rezultati tek treba da budu objavljeni.
Prema mišljenju ministra za živi svet, situacija se stavlja pod kontrolu.
Ali Šama Sandueja, aktivistkinja Grinpisa i morska biološkinja sa Mauricijusa, rekla je za BBC da postoji bezbroj načina na koje bi morski život mogao biti pogođen sada i u budućnosti, a da su za nadgledanje i procenu područja potrebne „decenije koje dolaze“.
„Ove hemikalije, uključujući olovo, uticaće na morski život. Govorimo o mutacijama, bolestima i tumorima.
„Kada govorimo o olovu, to je uglavnom smrt, ali može prouzrokovati druge reproduktivne probleme ili se neće moći pravilno hraniti.“
„A mi znamo da se toksične hemikalije akumuliraju u tkivima morskih životinja, pa kada ove morske životinje pojedu veći predatori, one takođe ulaze u telo predatora.“
„Mrtvopodručje“
Hana Singer-Hamdi, predstavnica UN-a u Šri Lanki, rekla je da je katastrofa prouzrokovala „značajnu štetu planeti“ ispuštanjem opasnih supstanci u ekosistem.
Ajanta Perera, ekološka aktivistkinja i naučnica iz Šri Lanke, rekla je da bi svaka promena PH vrednosti vode mogla promeniti osetljive alge, što bi potom moglo ubiti delove koralnog grebena, a to bi oteralo ribu sa tog područja jer više ne bi postojao izvor hrane.
„To bi moglo da postane mrtvo područje – jer kad jednom nestane koralnog grebena, onda bi i ribolov propao.
„Dakle, godinama ćemo tražiti regeneraciju, ako je ikada bude.“
To će posledično ugroziti živote i egzistenciju obalnih zajednica koje zavise od morskog života, poput ribarstva i turističke industrije, ističe Singer-Hamdi.
A riba koja ostane verovatno će biti otrovana, dodaje Sofija Kjani, iransko-američka klimatska aktivistkinja.
„Hemijsko zagađenje i metali će otrovati ribu i dovesti do bioakumulacije među ostalim osetljivim morskim stvorenjima, sa efektima koji će trajati decenijama“, rekla je ona.
„Azotna kiselina koja je prolivena mogla bi da dovede do zakiseljavanja okeana što će oslabiti imuni sistem morskog sveta kao što su korali i školjke.“
Takođe će se stotinama godina verovatno zadržati nebrojene „plastične kuglice“ koje se ispiraju iz olupine X-Press Pearl, što je podstaklo veliku operaciju čišćenja duž obale.
Iako same po sebi nisu toksične, ove plastične kuglice mogu zadaviti mala morska bića i struja ih može nositi kilometrima.
A već su pronađena u naduvanim stomacima i škrgama mrtvih riba koje preplavljuju obalu.
„Plastika sama po sebi nije biorazgradiva“, rekao je Grejem Maršal iz Društva za zaštitu divljih životinja i prirode Šri Lanke.
„One će se (plastične kuglice) razbiti na mikroplastiku i na kraju nanoplastiku, a te čestice će pronaći put u morsku faunu kroz ishranu, i morsku floru poput osetljivih morskih trava, i drugih ekosisteme kao što su mangrove i rečna ušća.
„Ovaj uticaj može trajati generacijama.“
„Biće mnogo gore“
X-Press Pearl nije prvi brod koji je zamutio Indijski okean.
U julu 2020. godine, zadivljujuća tirkizna laguna koja okružuje Maheburg na Mauricijusu bila je obojena crno-smeđom bojom zbog izlivanja nafte sa japanskog broda MV Vakašio.
Smatra se da je više od 1.000 tona goriva iscurilo u vode koje okružuju selo koje je kulisa brojnih bolivudskih filmova, a takođe je u blizini dva ekološki zaštićena morska ekosistema i rezervata morskog parka Blu Bej, koji je močvara od međunarodnog značaja.
Vlada Mauricijuca proglasila je izlivanje nacionalnom vanrednom situacijom, a prema Sanduejevoj, lokalne zajednice još pate zbog otpada, dok su ribarska i turistička zajednica pretrpele gubitke u prihodima.
Sanduejeva kaže da tek treba utvrditi da li je došlo do kontaminacije teškim metalom kao rezultat Vakašiovog oslobađanja do 300.000 litara teške nafte u koralne lagune Mauricijusa.
Ako je bilo teških metala, kaže ona, „oni će se akumulirati u morskim životinjama i trebaju nam česte procene i ispitivanja“.
Ali prema časopisu Forbs, laboratorijska analiza riba oko lagune otkrila je da one imaju visoke koncentracije policikličnih aromatičnih ugljovodonika, za koje Centri za kontrolu bolesti kažu da mogu da izazovu rak.
U zdravstvenom istraživanju koje je prošle godine lokalna nevladina organizacija sprovela među 2.500 ljudi, 96 odsto je prijavilo zdravstvene simptome zbog izlivanja nafte, prema Forbsu, kao što su respiratorni problemi, nesanica i problemi sa kožom.
Dodaje je se i da je katastrofa stvorila veliko finansijsko opterećenje za Mauricijus koji je već bio u problemima, smanjivši svoju ekonomiju za 2,1 milijardu dolara.
„Očekujem da će za Šri Lanku biti mnogo gore“, kaže Sanduejeva.
Sanduejeva poziva na donošenje boljih zakona i propisa na Šri Lanki, koja je do Dana planete 2019. godine svrstana među prvih pet zagađivača morske plastike na svetu, kao i na „radikalne promene“ u brodarskoj industriji.
„Zato što zakoni koje imamo… ne štite ljude koji zavise od mora. Potrebni su nam propisi o količini nafte koju sadrže. Supstancama koje nose“, rekla je.
Ali Rohan Masakorale, izvršni direktor Akademije brodara sa sedištem u Kolombu, smatra da nisu potrebni novi propisi, već pravilna primena postojećih kako bi se smanjila šteta po životnu sredinu, optužujući vladu Šri Lanke da deluje presporo.
Dodaje: „Nismo imali kapaciteta, potrebna nam je bolja oprema i podrška u takvoj situaciji“.
Jedna od najvećih ekoloških organizacija u svetu Grinpis (Greenpeace) je zahtevao nove, stroge propise koji nadziru međunarodnu špediciju koji bi špedicijsku kompaniju činili odgovornom za sve izgubljene kontejnere, njihov sadržaj i eventualne štetne posledice.
Takođe je zahtevao da se plastika mora klasifikovati kao materijal opasan po životnu sredinu.
„Tamo gde je to tehnički izvodljivo, svi izgubljeni kontejneri i sadržaj trebalo bi da se povrate i odlože na ekološki prihvatljiv način“, navodi se u saopštenju.
„Trebalo bi u potpunosti sprovesti mere za sprečavanje katastrofa pružanjem rane pomoći brodovima u nevolji.“
Špediter koji je vlasnik X-Press Pearl već je angažovao međunarodnu kompaniju da odgovori na krizu i kaže da su njeni stručnjaci na terenu u Šri Lanki.
U međuvremenu, Maršal veruje da nisu potrebna samo pravila i propisi, već i stavovi bogatih i moćnih, kao i svi oni koji imaju koristi od okeana.
„Mi kao nacija moramo da preispitamo i poboljšamo svoju sistemsku spremnost za takve katastrofe“, rekao je on.
„To nije mesto odlaganja našeg smeća, već mesto utočišta za nas ljude.“
„Možemo li ostaviti svetliji trag u pesku i ništa drugo?“.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
