Američki naučnici veruju da su otkrili zbog čega nam kosa sedi kako starimo, kao razlog navodeći gubitak sposobnosti sazrevanja kod ćelija koje proizvode pigmente.
Zaostatak u razvoju pogađa nazrele ćelije koji bi se inače razvile u melanocite koji kosi daju njenu prirodnu boju ili nijansu.
Tim sa Njujorškog univerziteta proučavao je ovaj proces kod miševa, koji imaju identične ćelije za boju krzna.
Oni kažu da bi ovaj rad mogao da predstavlja osnovu za zaustavljanje procesa sedenja kose.
Prema Britanskom udruženju dermatologa (BAD), rad na melanocitima mogao bi da pomogne i našem boljem razumevanju i lečenju određenih rakova i drugih zdravstvenih stanja.
- Zašto nastaje perut i kako je se rešiti
- Lekovi koji menjaju našu ličnost
- Da li lepi ljudi više zarađuju
- Naučnici otkrili kako kosa osedi zbog stresa
Kako kosa sedi?
Naša kosa sve vreme raste i opada – to je normalan ciklus koji se dešava tokom čitavog našeg života.
Nova kasa raste iz folikula dlaka, koji se mogu naći u koži, gde se nalaze i melanociti koji proizvode pigmente.
Melanociti takođe neprestano odumiru i obnavljaju se.
Novi nastaju od matičnih ćelija, a naučnici veruju da kod ljudi čija je kosa osedela te ćelije ostaju „zaglavljene“ u limbu.
Tim Lengon Helta sa Njujorškog univerziteta koristio je specijalne skenove i laboratorijske tehnike za proučavanje procesa starenja ćelija.
Kako kosa stari, opada i zatim ponovo raste, sve veći broj matičnih ćelija melanocita usporava svoj rad.
Matične ćelije prestaju da kruže oko folikula i postaju fiksirane, zbog čega ne sazrevaju u potpuno razvijene melanocite.
Budući da se pigmenti ne proizvode, kosa počinje da sedi, beli i postaje srebrna.
„Naša studija pomaže osnovnom razumevanju kako matične ćelije melanocita rade na bojenju kose“, kaže za časopis Nejčer vodeći istražitelj studije doktor Ki Sun, postdoktorski saradnik iz Lengon Helta Njujorškog univerziteta.
„Novootkriveni mehanizmi otvaraju mogućnost da isto fiksno pozicioniranje matičnih ćelija melanocita postoji i kod ljudi. Ako je tako, to otvara mogući put za zaustavljanje ili sprečavanje sedenja.“
Ovo nije prvi put da naučnici sugerišu kako bi sedenje kose moglo da bude delimično reverzibilan proces.
Loša ishrana je jedan moguć, izlečivi uzrok preranog sedenja kose.
Neki istraživači tvrde da bi stres takođe mogao da doprinese beljenju ljudske kose i sugerišu da bi eliminacija anksioznosti mogla da obnovi proces pigmentacije – bar na neko vreme.
Druga istraživanja sugerišu da genetika, iliti naš DNK, delimično određuje kad će da nam posedi kosa.
I dok neki više vole da sakriju sedu kosu farbom, drugi je oberučke prihvataju.
Neki čak biraju da preduhitre prirodu i preuranjeno oboje kosu u srebrnu, belu ili sivu.
Prema Glamur magazinu, srebrna kosa je „novi trend prolećne boje kose koji kul devojke dobro nose.“
„Primetili smo da se posebno izdvojila jedna nijansa. Ostriga siva je svež, lepršavi, biserni kolor trend koji se pojavljuje svuda na Instagramu“, kaže se u članku.
Stilista Luk Heršson nedavno je izjavio za britanski Vog: „U jednom trenutku bilo je potpuno neprihvatljivo imati sedu kosu, ali sedu kosu više ne izjednačavamo sa ‘starošću’ – toliko mnogo ljudi je sada nosi.“
„Posle zabrane kretanja zbog pandemije, zavladao je osećaj slobode – mnogi su bili osuđeni na sedu kosu jer nisu mogli da idu kod frizera, ali su dočekali kraj svih zaključavanja i sada im se zapravo dopada ta promena.“
Eksperti savetuju da se ne čupaju „neposlušne“ sede dlake.
To neće sprečiti da sledeća koja izraste iz istog folikula takođe bude seda.
Ako oštetite folikul dlake, novoj dlaci bi moglo da bude teško da izraste, što znači da biste mogli da ostanete sa manje kose ili čak sa ćelavim mrljama.
- Brojanje kalorija: Da li je opasno
- „Ja sam doktor i nisam se kupao pet godina“
- Kako da putujemo u prošlost nosevima
Doktorka Lejla Asfur iz Britanskog udruženja dermatologa rekla je za BBC da je rad na boji kose unosan posao: „Projektuje se da će globalno tržište farbanja kose do 2030. godine dostići vrednost od 33,7 milijardi dolara. Evidentno postoji potražnja.“
„Očigledna implikacija ovog istraživanja, jednom kad dospe do šire javnosti, biće da smo korak bliže otkrivanju načina da izbegnemo sede dlake.“
„Ali rezultati ove studije pomažu medicinskoj struci da bolje razume druge uslove u kojima te matične ćelije igraju veliku ulogu – na primer, razumevanje osnovne prirode najsmrtonosnijeg raka kože koji lečimo po imenu melanom.“
Mogli bi da pomognu i kod medicinskog stanja zvanog alopecija areata, kada imuni sistem napada kosu i izaziva njeno opadanje.
Ponekad kod ovih pacijenata kosa ponovo izraste bela, objašnjava ona.
A moglo bi da pruži i više nagoveštaja o vitiligu – stanju kože kada se kod pacijenata javljaju bele fleke svud po koži.
Naučnici su pokušali da hirurški smeste folikule dlake na pogođene delove kako bi pomogli da se regeneriše boja iz pigmenta koji se nalazi u folikulu dlake.
„Potrebno je još istraživanja“, kaže doktorka Asfur.
Doktor Jusur Al Nuaimi iz Britanskog udruženja za negu kose i noktiju kaže da je zdravlje kože glave važno za dobar rast kose, naročito kako starimo.
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
