Akcije lete u nebo

Radnici Jata, ali i ostali građani, izvisili su od akcija Jat ervejza. Tako je rešilo Ministarstvo ekonomije, uz objašnjenje da problem leži u Sporazumu o otvorenom nebu čiji je Srbija potpisnik. Taj sporazum omogućiće svim aviokompanijama koje su u vlasništvu država, pravnih ili fizičkih lica iz članica EU i ostalih zemalja potpisnica, da bez pribavljanja posebnih dozvola lete na bilo kojoj liniji unutar Evrope ako procene da će im doneti zaradu. Zato je i za predstojeći tender za prodaju Jata osmišljen sistem po kojem će kupac koji dolazi izvan EU moći da kupi najviše 49 odsto kapitala našeg avioprevoznika, a dodatnih dva odsto moći će da kupi kompanija registrovana u EU, s kojom će nastupiti u konzorcijumu. Preostalih 49 odsto ostalo bi u rukama države i s pravne strane Jat bi ostao većinski u vlasništvu Evropljana.
Šta bi se desilo da akcije budu podeljene građanima i radnicima? Oni bi mogli da ih prodaju na berzi, gde kupac može da bude bilo ko. Ako bi kupac makar dva odsto akcija Jata dolazio izvan EU, struktura vlasništva u kompaniji prešla bi crvenu liniju. Jat bi bio isključen iz Sporazuma i za eventualne nove linije morao bi da pribavlja dozvole koje, naravno, ne bi dobio. Zato se prešlo na sigurniju varijantu – isplatu novca umesto podele akcija. S jedne strane, izbegnut je rizik, ali s druge, svi smo lišeni mogućnosti da, ukoliko Jat preraste u veoma uspešnu kompaniju, zaradimo od akcija više nego što ćemo dobiti nakon isplate keša. (Ovako, ako Jat bude prodat po početnoj ceni od 150 miliona evra, građanima sleduje nešto više od pet evra po glavi, a bivšim i sadašnjim radnicima kompanije 200 evra po godini staža). A šta ako kupac bude iz EU? Tada može da kupi i 75 odsto Jata i u tom slučaju država može da podeli akcije, jer struktura vlasništva ne bi mogla bitnije da se promeni.