Ambasador, s platnim dodatkom

Ovaj dodatak obično se dodeljuje diplomatama ako služe u ratnoj ili mogućno ratnoj zoni. Uzgred, takav dodatak ne postoji više u domaćoj diplomatiji. Čak su na mnogim mestima na dva kontinenta ukinute i vakcinacije protiv bolesti koje tamo postoje (žuta groznica, tifus, malarija na primer). Objašnjenje može da bude siromaštvo budžeta, ali i realna procena da možda neki i ne zaslužuju mesta na kojima su, pa ni privilegije makar i zdravstvene. Iz ovog okvira izuzet je samo ministar spoljni Srbije koji putuje i odseda svugde kako dolikuje jednom šefu diplomatije bogate i ugledne zemlje.

Šta je pak rukovodilo Moskvu da i platom zaštiti svog ambasadora teško je dokučiti, ali nije isključeno da bi se iz istupa Aleksandra Konuzina prošle nedelje mogli naslutiti neki od razloga.

Prvi je svakako – za Moskvu možda ne baš laskav – da se slažu (?) sa procenama Evropske unije (EU) da je između Kosova i Srbije bezbednosno najeksplozivnija tačka, što je rekla i baronesa Ešton prilikom prve posete Beogradu. Odmah posle postavljenja za najodgovornijeg ne samo za spoljnu politiku veći bezbednost u EU. Drugi bi mogao biti – demonstracija opasnosti od boravka ovde gde je na narečenom skupu po ambasadorovoj proceni bilo malo Srba (domaći učesnici su izgleda bili u manjini ako se izuzmu sami organizatori), a više opasnih stranaca valjda i da mu je na kraju uskraćena mogućnost da razljućen još duže govori. Treći razlog nesigurne zemlje službovanja je i činjenica koju je sam istakao da petlju da se brani bezbednosna vruća balkanska tačka ima zajedno sa njim samo šef srpske diplomatije Vuk Jeremić.

Od ovako neuobičajenog gesta diplomate, kojih po teorijama o diplomatiji ima različitih na skali značaja (od neoprezna izjava, glupa greška, pogrešan korak, namera da se podstakne opozicija do „bolesti usta nazvana šap i slinavka“ kad se baš pretera) neuporedivo je važnije šta bi mogle da budu loše posledice po Srbiju ovakvim istupom ruskog ambasadora. Govor je bio oštar, ispad neprimeren, ali i osmišljen da bude na skupu koji ne izaziva neminovno demarš iz Ministarstva spoljnih poslova zemlje domaćina.

Prva poruka (ili posledica) je da Moskva neće ćutati kad su ugroženi njeni interesi (?), mada nije jasno ni ko je ućutkuje sudeći po ambasadorovom učinku uz platu sa dodatkom. Druga je da većinsko vlasništvo u strateški značajnoj (za Srbiju) privrednoj delatnosti, Naftnoj industriji Srbije (NIS) nije dovoljno za ruske namere u osvajanju prostora za sopstveni kapital. Ambasador je lepo rekao da ovde ima i onih što bi rado dali drugima (valjda neprijateljima sa zapada kako se zadržalo u govoru iz vremena SSSR ) da privatizuju srpske firme nego Rusima. Treća poruka da ovde nema ko da brani Srbe na Kosovu je pucanj u prazno, što je i Konuzin znao, ali ga je ispalio zbog Saveta bezbednosti, pošto je bilo očigledno da će moskovska inicijativa za predsedničko saopštenje ostati bez odgovora.

Ipak, najozbiljnija poruka, krajnje nedopustiva od jednog stranca, makar bio i ambasador, da smatra da se ovde ne može više osloniti na Demokratsku stranku, da svakako ne bi trebalo da ponovo dobije izbore, da je podeljena. Da je pravi patriotski predstavnik u njoj Vuk Jeremićza koga se inače većjavno govori da je bliži DSS i radikalima nego bilo kakvoj demokratskoj, levoj opciji. U ovom slučaju, Moskva kao da poručuje da se mora krenuti udesno. Takva poruka inače, po ruskim važećim političkim merilima, smatra se nedopustivim mešanjem u unutrašnje stvari jedne zemlje (Srbije).

Mogućnost da se Rusija interesuje za Kosovo i zbog Abhazije i Južne Osetije nije nelogična, ali je isključivo po „duplim standardima“. Pošto se Južna Osetija od Gruzije jednostrano otcepila, Moskva (zasad jedina) odmah je priznala kao nezavisnu državu u kojoj sasvim slučajno ima vojne baze. Za razliku od Kosova gde Srbija po Kumanovskom sporazumu nema ništa ni slično.

Osetija, inače, od prošle nedelje drži u zatvoru srpskog državljanina Viktora Lazića što „ladom“ putuje po svetu, pa je neoprezno prešao granicu između Gruzije i Osetije (nije valjda samo administrativna). Zvanična Srbija pokušava da to reši, uz teškoće, nije priznala Osetiju (u dogovoru s Moskvom za nepriznavanje Kosova), a Rusija ne može baš da pomogne pošto je Osetija – samostalna država.