Amnezijator i vesela nacija

Borka Pavićević Namera mi je bila da danas kažem nešto o deset godina kumuliranoj knjizi Jovana Ćirilova, zborniku njegovih tekstova »Reč nedelje« koji bez pauze izlaze u Ninu, a sada se združeno pojavljuju u knjizi u izdanju »Prosvete«. Zato što obuhvatajući vreme i prostor od Dejtonskog sporazuma 1995. do jula 2005, od analize reči »implementacija«, na početku »nove ere«, postdejtonske mode, do »upotrebe« reči »mrtvi«, kako to dolikuje, na kraju knjige, Ćirilov ispisuje čvorišta i jezičke toponime oko kojih se može okupiti naše sećanje i rekonstruisati pet godina pre dvehiljadite, sa svime što ta godina podrazumeva, i pet godina posle. Minus-plus, plus-minus. To je bila prva ideja za današnji tekst.
No, onda ugledah neodoljivu čestitku za Novu godinu, biće da je dve hiljade i sedma, od Dušana Otaševića, čije su čestitke za sve ove godine na izuzetan način artikulisale vreme i događaje, nade i strahove, i ustvrđivale osnovnu misao i emociju, te ih delile sa srećnim dobitnicima ovakvih poruka. Ove godine Dušan Otašević poslao je čestitku na kojoj je »Amnezijator«. To je jedna sprava, tačnije rečeno stolica, stolica koju, naravno, možete upotrebiti, ona je spoj između baštenske ili rediteljske poltrone i one stolice koju smo viđali prilikom izvršenja smrtne kazne. Na koju se tada, ili nekada, sedne. I vežu se ruke. No, na vrhu te stolice, recimo da je berberska, tamo gde se naslanja glava, nalazi se šajkača koja vam, kada sednete, poklopi glavu. Dakle, sedite privezani ispod šajkače. Nadnaslov »Amnezijatora« glasi »Pojedinac bez pamćenja, vesela nacija«. Upotrebom »Amnezijatora« možete postići ili dospeti u tri poželjna stanja, to jeste »Amnezijator« obavlja tri poželjne radnje. Prvo, »Poboljšava vašu sklonost ka zaboravljanju«, drugo »Pomaže da zaboravite ljude i događaje« i treće – »Otklanja vezu između uzroka i posledica«. Zar nije fantastično?
Dakle, našavši se između Ćirilovljeve knjige koja potiče evokaciju i Otaševićeve čestitke koja upućuje kako vam se sugeriše da možete uspešno preživeti, reših da pogledam i šta nam se nudi kao izbor za dvadeset i prvi dan ovoga meseca, a posle jedne, druge i treće nove godine, u svetovnom i u »duhovnom« carstvu budućem, ili postizbornom, a što se formuliše kao period »posle praznika«, u kojima smo, kako javlja »pisalo je u novinama«, pojeli ni manje ni više od šest miliona kilograma prasetine, ili prasića, što otprilike znači kilo po glavi stanovnika, ili po glavi glasača. No, tu se nađoh u magnovenju kretanja unapred i unazad, uzroka i posledica, i to u sudaru sa kumulacijom prizora, izjava i »događanja«, poređanih hronološki u »Utisku nedelje«. I onda pređoh na izborne programe, »plaćene termine«, vesti, i ostalo. Dakle, na stvarnost, na ovaj trenutak.
Ali, pod uslovom da nisam sela na »amnezijator«, ipak ne mogu da se u potpunosti otresem pitanja, vraškog, prostog, a izgleda tako komplikovanog, pitanja »uzroka i posledica«. Kao građanka koja će se uputiti, bez obzira na vremenske uslove, ne da glasa, već da bira, i koja se nada budućoj konstelaciji snaga koje jedne drugu mogu da »guraju« što dalje od letalne, pat pozicije, što dalje od zamene uzroka za posledice, pitam se, između ostalog, kako je moguće da ljudi na odgovornim pozicijama reklamiraju to što će uraditi, a ne pitaju se zašto to do sada nisu uradili. Ili, ako nisu, zašto u njihovim najavama ne postoji barem trag osećaja odgovornosti ili izvinjenja. Recimo, najava Komisije za korupciju. Pa zašto ste, ljudi, učinili sve da od postojeće Komisije i Verice Barać napravite Don Kihote ili ludake?
Pa ko ste vi, i u kom svojstvu delite »humanitarnu pomoć«, obilazite stare, ostavljene, decu, baš sada, zašto ih niste ranije obišli, i kako su oni i u kom periodu, i pod čijom vladavinom dospeli u takav položaj? U redu, ima siromašnijih i u Bangladešu, ima ih i u Evropi, i u Americi, i u Indiji, ali niti ste vi Ledi Di, niti su tolike socijalne razlike nastale u nekoj drugoj zemlji i u nekom drugom gradu, do u vašoj zemlji i u vašem gradu. Ne možete baš sada udeljivati, jednokratno davati, a ne reći koje ste sistemske poteze povukli da bede bude manje. Kako se provode u stvarnost, institucionalno »dobre želje« i »vizije«. Pa niste vi Kolo srpskih sestara.
Pa da se vratim na kratku reminiscenciju »Slučaja Mladić« i prekid Dogovora o stabilizaciji i pridruživanju… Pa samo Miroljub Labus našao je za shodno da povuče odgovoran potez. Pa kako se tako zlurado i kiseljivo možete osmehivati i odmahivati glavom, ili rukom, ili telom, ili »dušom«, na pitanja »u vezi sa Mladićem«?