Bura oko hapšenja neurohirurga najveće srpske zdravstvene ustanove, koji je zahtevao novac kako bi operisao teško obolelog dečaka, ukazala je da veza belih mantila i plavih koverti nije raskinuta. Do sada su, kao osumnjičeni za mito i korupciju, na udar dolazili carinici, sudije, policajci, profesori, putari, poslovni ljudi. Lekari tek sporadično i posle žestokih pritisaka javnosti.
Korupcija je sindrom bolesti svakog siromašnog ili tranzicionog društva. Nekada pripada uskim krugovima političke i poslovne elite, ali najčešće je u samim temeljima društva, deo je svakodnevnog života običnog čoveka. Mito je sveprisutan, prilikom zapošljavanja, plaćanja kazne na licu mesta (manje novca, ali bez priznanice), na carini, za razne dozvole, nastavnicima i profesorima. I kod lekara, zarad kraćeg čekanja u redu, efikasne operacije, terapije boljim lekovima, nabavke kvalitetnije gaze, manje bolnog porođaja… Korupciji u zdravstvu su, prema pričama građana i povremenim medijskim navodima, najpodložniji hirurzi, ginekolozi, anesteziolozi, internisti. Lekari su navikli da traže i uzimaju, a građani da – daju.
Iako ljudi javno osuđuju i rado prepričavaju slučajeve svojih rođaka i komšija (retko kada svoje lične primere) koji su, prećutno ili ne, bili prinuđeni da za uslugu daju novac, s druge strane i sami olako pristaju na takav poredak stvari. Povodom slučaja uhapšenog doktora Eugena Slavika, Ministarstvo zdravlja zatražilo je od građana da budu odvažni i prijave nepoštene lekare, uz garanciju zaštite ličnih podataka.
Ministarstvo zdravlja treba da bude još glasnije, ali i konkretnije. Povećanje plata u zdravstvu, promena evaluacije učinka, bolja organizacija rada ustanova i sistem licenciranja, uvođenje mreže sudova časti pozitivni su koraci. Ministarstvo bi, takođe, valjalo da sasluša sugestije republičkog ombudsmana Saše Jankovića i obezbedi veću nezavisnost zaštitnika prava pacijenata, koji sada zavise pre svega od volje direktora ustanova u kojima rade. Saradnja sa udruženjima za prava pacijenata trebalo bi da bude sistematičnija. Inspekcije očigledno moraju biti ažurnije.
Kao rak-rana ostaje pravosuđe. Primena reformskih zakona počeće tek za godinu dana, a na snazi ostaje i stari ZKP. Dok novi sistem sudstva i tužilaštva ne počne da funkcioniše, nadu valja polagati u efikasnije Ministarstvo, odlučniju policiju, lekare koji zbog opšte sramote više neće prikrivati kriminalno ponašanje kolega i, pre svega, u hrabre građane.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
