Beslovesna masa koja će sve prodati za malu korist

Pored više zvučnih obećanja, on je od svojih „ličnih sredstava o uskršnjim praznicima“ podario sirotinji 1000 dinara, što je, po izveštaju novinara, „vrlo dobro“ primljeno od meštana. U današnjem novcu, bogati kandidat je podelio oko 800-900 evra.

Slika druga: Godina 2025, dan 1. novembar, Beograd, zadušnice. Na platou ispred Hrama Svetog Save prilično mnogo sveta. Prolazimo ka Narodnoj biblioteci u prvi mah čudeći se otkuda toliki narod. Kad čusmo i videsmo – jedna gospođa pomenu reč „isplata“, a pored druga gospođa upisivaše nešto u svesku okružena svetom. U tom se začuše zvona. Iz matematike znamo da je 2+2=4, te da je ovo isplata dovedenih statista SNS na parastos postradalima u Novom Sadu godinu dana ranije. U toku dana se širila informacija da je dnevnica za molitvu bila 4000 dinara.

Primer od pre ravno 90 godina govori nam da se na ovim prostorima ništa nije promenilo u shvatanju politike i morala. Menjaju se države, državna uređenja, mesta, socijalni status, imena ljudi, ali suština ostaje ista. Nije bitno da li je maleni Debar, na kraju sveta, ili prestonica Beograd, sred grada. Nije bitno da li je sirotinja ili poprilično lepo i uredno obučen svet.

Na jednom mestu novac lično deli kandidat, na drugom to čini vojska urednih gospođa koje i same zarađuju obavljajući taj posao. Niko se ne krije, ni oni kod albanske granice, ni oni kod velikog hrama. Ima i malih razlika. Tada je novinar pohvalio čin, a danas to ipak ne sme javno da se hvali jer postoje neke zakonske odredbe, a i javnost je više upoznata sa pojmom korupcije.

Ali se i pored toga javno radi posao, bez skrivanja. Osim toga, danas su sredstva za kupovinu ljudi mnogo veća od tričavih 1000 dinara iz novčanika bogatog industrijalca. Danas su na usluzi i budžet i „crni fond“. I osim toga, tada su samo kupovani glasovi, a danas se osim glasova kupuje i dolazak u crkvu na molitvu za pokojne i sve drugo što je na novom tržištu političkih usluga.

Ne znam da li smo kao narod spremni da nešto naučimo iz ove priče. Sve je drugačije te 1935. od ove 2025, osim nas. Mi smo kao narod ostali isti. Izgleda da se ovde teorijske osnove demokratije kao vladavine naroda nisu primile u praksi. Ovde se pod tom rečju podrazumeva kupovina naroda, trgovina uticajem, vladanje strahom, prisilno nametanje mišljenja…

Oni malo stariji sećaju se dobro devedesetih godina i borbe opozicionog naroda protiv Miloševića i SPS-a. Tada je postojalo uverenje u tom narodu da vlast samo što nije pala, eto za koju godinu dok ne postanu punoletni srednjoškolci i malo mlađi osnovci, taj svet koji je ponikao i vaspitavan u titoizmu i koji nije imao demokratsku svest i znanje, postaće deo prošlosti. To je tu, nadomak ruke, verovalo se. Ali to se „nadomak“ odužilo do 2000, pa i tada nije normalno smenjena vlast već na ulici.

Danas, 30-tak godina od te borbe, mi opet imamo neki svet koji je odnekud izmileo, koga vode iz mesta u mesto, sada i po crkvama, za sendviče, sok i dnevnice i koji zaokružuje broj koji mu se kaže. Odakle taj svet kada je ovde godinama propagirana ideja demokratije i vladavine naroda, čak je to i u školske programe ušlo? Odakle ti ljudi koji nisu svi siromašni ni dovedeni iz socijalnih ustanova kako neki predstavljaju, već prilično pristojno obučeni i daleko od gladi? Odgovor je u nivou svesti i civilizacijskom razvoju. Očito je da se navike ne menjaju tako lako. Kada se saberu razlozi:

1) poriv u čoveku da uzme novac na lak način, po izreci „hleba bez motike“,

2) nepostojanje svesti da je politički glas samo moj i da to vredi meni, da me to čini slobodnim bićem,

3) nepostojanje samopoštovanja,

4) nedovoljno obrazovanje i opšta kultura i

5) duhovni pad –dobijamo beslovesnu masu koja će sve prodati za malu korist. Da, takvih ljudi ima mnogo, bilo ih je i pre 90 i više godina i biće ih i po padu ove vlasti.

Gde je izlaz? Da li možemo da zamislimo da neka buduća vlast neće posegnuti za oprobanim metodom dobijanja podrške koji se zove kupovina ljudi, da će ovaj novi biznis nestati, da će se ovaj svet odvići od prodaje svoje ličnosti?

Nadamo se boljem. Danas vidimo jedini izlaz u mladima, koji su shvatili mnoge prljave igre u politici i koji se do sada uspešno probijaju ka slobodi preskačući prepreke koje su im postavljene na putu. Po padu ove vlasti, a to mora da se desi, sadašnji studenti, a tada, nadamo se, aktivni političari, moraće da izvrše duboku i korenitu promenu shvatanja politike. Nešto strogim zakonima, nešto obrazovanjem, sa mnogo truda na terenu, i do nekog rezultata bi moglo da se dođe. Ali ne gajimo iluzije da će biti lako. Primeri iz Debra i Beograda opominju.

Autor je potpredsednik Dveri

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.