Odbornici gradskog parlamenta su na poslednjoj sednici krajem decembra usvojili „Studiju visokih objekata Beograda“. Studija je rađena više od godinu dana. Na 85 stranica teksta ilustrovanih fotografijama i kartama definisani su kriterijumi (vizuelni identitet grada, poštovanje prirodnih i istorijskih celina, saobraćajna pristupačnost…) i određene lokacije za izgradnju objekata: – visine do 50 m (Novi Beograd, Ada Huja, Bulevar kralja Aleksandra) – visine do 100 m (FOB, Stari aerodrom, Autoput od Mostarske petlje do Konjarnika) – visine do 150 m (prostor između UMP-a i ulice Milutina Milankovića) i 12 lokacija za koje postoji zahtev investitora (Luka Beograd, Autokomanda, Kneza Miloša, Hotel Jugoslavija…)
A kako je to u gradovima Evrope? Pitanje „visokih objekata“ definisano je Generalnim planom u desetak rečenica. Odnosno, uslovi izgradnje „visokih objekata“ definisani su pre šezdeset godina (1950 – 1960), kada je ustanovljen novi urbanistički model grada – Grad zasnovan na prevozu ljudi nezavisnim šinskim sistemima (umesto automobilsko-tramvajskog modela ustanovljenog pre sto godina) i razmeštaju kolektivnog stanovanja, poslovnih i javnih sadržaja (razmeštaj „visokih objekata“) – duž metro-koridora (umesto do tada – duž saobraćajnica). Zbog racionalnog korišćenja građevinskog zemljišta, definisan je „indeks izgrađenosti“ (FSI) u zoni metro-stanica – 1:6 do 1:12 (umesto do tada 1:3), bez uslovljavanja izgradnje garažnih parking mesta (umesto do tada – za 50 kvadrata objekta – jedno parking mesto). Ove urbanističke konstante ugrađene su u GUP-BGD-1972 i Regulacioni plan Centralne zone 1977. (Kongresni centar, hoteli Interkontinental i Hajat, Jugopetrol, Geneksovi apartmani… izgrađeni su u zoni projektovane metro-stanice „Kongresni centar“ sa Indeksom izgrađenosti 1: 8).
Kada se zna da je septembra 2003. Beogradu nametnut retrogradni GUP-BGD-2021 (usvojen bez konsenzusa – jedinstven slučaj u Evropi) zasnovan na uličnom tramvaju, besmislenom unutrašnjem magistralnom poluprstenu, izgradnji basnoslovno skupih podzemnih garaža u centralnoj zoni… i ugrađena 32 načina kako da se „izađe u susret“ investitoru…, onda je „Studija“ besmislena ali i društveno štetna jer je suprotna principima održivog razvoja. Ako je cilj – Beograd evropska metropola sa metro-sistemom – vizija gradonačelnika Zorana Đinđića 1997. onda je apsolutni prioritet – radikalna revizija GUP-BGD-2021 – usklađena sa urbanističkim konstantama grada sa nezavisnim šinskim sistemima… Tada je „Studija visokih objekata“ nepotrebna, šta više – besmislena.
Autor je član Akademije arhitekture Srbije
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
