foto FoNet Marko DragoslavićHotel Jugoslavija, jedan od simbola Beograda iz nekog prošlog vremena, odlazi u penziju, a kako se čini, umesto njega biće izgrađen novi, moderan hotel, uz dve velike kule sa stambenim i poslovnim prostorima.
Nedavno je na licitaciji, firma MV investment koja se nalazi u 100 odstotnom vlasništvu Milenijum tima kupila hotel Jugoslaviju.
Ova firma je tada bila jedini ponuđač na licitaciji, a kupila je ovaj hotel na obali Dunava za 27 miliona evra.
Oni su tada naveli da će početna ulaganja u ovaj prostor iznositi više od 42 miliona evra, dok će ukupna ulaganja u naredne četiri godine u taj projekat biti više od 400 miliona evra.
Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda u nedelju, 14. aprila oglasio je na javni uvid Nacrt plana detaljne regulacije (PDR) bloka 11 i dela bloka 10, opština Zemun i Novi Beograd koji obuhvataju zemljište koje je kupio Milenijum tim.
Na ovoj lokaciji nalazi se još uvek hotel Jugoslavija, ali sudeći po ovom planu, on tu neće biti još dugo, a umesto njega niče čitav novi kompleks objekata različitih namena.
Ovaj PDR razrađuje prostor površine od oko 11,73 hektara i obuhvata i deo teritorije Zemuna i Novog Beograda, odnosno Blok 11, deo Bloka 10 i deo Bloka 9, između Bulevara Nikole Tesle, produžetka Bulevara maršala Tolbuhina, Keja oslobođenja (uključujući deo priobalja i akvatorije reke Dunav) i deo ”Parka prijateljstva”, sa saobraćajnicama i infrastrukturom, postojećom i onom koja će biti pravljena.
Ideja investitora je da ovde izgradi novi kompleks stambenih i komercijalnih objekata u šta spadaju hotel, kazino, specijalizovane radnje, restorani, poslovni prostor i luksuzni stanovi.
Stanovanje je predviđeno isključivo u južnoj kuli, koja će biti visoka 155 metara i koja će se nalaziti u produžetku ulice Aleksinačkih rudara. Planirana je izgradnja oko 500 stanova ukupne površine 85.000 kvadrata.
Severna kula, koja će biti iste visine, a nalaziće se u produžetku ulice Goce Delčeva je predviđena kao isključivo poslovni objekat sa komercijalnim sadržajima na nižim spratovima.
U sklopu kompleksa predviđena je izgradnja vrtića za 80 dece.
Planira se iluksuzni hotel sa najmanje 100 soba visoke kategorizacije, a mediji su još ranije pisali da je u planu otvaranje hotela Ric-Karlton.
Sanja Solarević iz udruženja Naša mesna zajednica navodi da se iz grafičkog dela plana jasno vidi da će hotel Jugoslavija biti porušen.
„Tu sada imamo tri zone i vidi se da su tu predviđene dve kule od po 155 metara koje će obuhvatiti i deo gde je hotel Jugoslavija i one su povezane objektom, odnosno bazom koja će biti visine 20 metara i tu je još jedan objekat visine 48 metara. Praktično će cela parcela biti zauzeta“, kaže ona.
Kako dodaje, to je u suprotnosti sa Planom generalne regulacije Beograda, odnosno planom višeg reda.
„Problematična je i namena koju su oni stavili, jer ne bi trebalo da bude stambeno-poslovni objekti, već za komercijalni sadržaj“, ukazuje Solarević.
Drugi problem je, prema njenim rečima, zauzeće površine.
„Propisan je maksimalni procenat koliko možete da zauzmete površine parcele za neki objekat. Oni su stavili da su ispoštovali tih 60 odsto, ali je to praktično 90 odsto zauzeće parcele, sa tim novim objektima koji su planirani“, navodi Solarević.
Ona naglašava da su oni „fingirali“ plan, da dođu do minimalnog procenta slobodnih zelenih površina.
„Tako su stavili da zelena površina obuhvata i Kej Osobođenja, kao i deo Dunava koji su stavili kao slobodnu površinu“, ukazuje naša sagovornica.
Ona objšanjava da je u tekstualnom delu studijske analize visokih objekata, koji je sastavni deo dokumentacije, eksplicitno navedeno da se planira rušenje Hotela Jugoslavije.
„Sporno je što postoji već jedan Plan detaljne regulacije, kojim je bilo predviđeno da se naprave dve kule od po 140 metara, ali pored Hotela Jugoslavija, sa leve i sa desne strane, a da se sam hotel Jugoslavija rekonstruiše“, objašnjava Solarević.
Ona ukazuje da će sa novim Planom detaljne regulacije, ako se usvoji, faktički opravdati rušenje hotela Jugoslavije.
Kao još jedan problem, naša sagovornica vidi vrtić koji je predviđen za gradnju u okviru ovog projekta.
„Oni žele da izgrade vrtić za svega 80 dece, a predviđaju da će da bude 1.150 stanovnika. Imaćemo sličnu situaciju kao u savskim blokovima kada su hteli da ubace naknadne vrtiće za stanovnike Bloka A, Belvila i ostalih, gde su samo sazidali stanove, a nisu predvideli objekte javne namene kao što su vrtići i škole“, smatra Solarević.
Iz kolektiva Ministarstvo prostora navode da smo ovih dana izloženi urbanističkom nasilju i trajnom menjanju slike Beograda, što se može videti kroz ovaj plan, ali i najavu širenja Beograda na vodi.
„Što se tiče planske regulative, ona nije ispoštovana, jer po PGR-u Beograda, koji je plan višeg reda, namena zemljišta na kom je Hotel Jugoslavija je komercijalna, a ne mešoviti gradski centri, koji podrazumevaju stambeno-poslovne komplekse“, objašnjavaju oni.
Odstupanje od plana višeg reda moguće je samo u izuzetnim prilikama, ali kako dodaju, ova prilika nije izuzetna ni po kom osnovu.
„Evidentno je da ovako postavljeni ciljevi plana samo doprinose širenju trenda privatizacije beogradske obale, posledično ograničavajući pristup zelenim i rekreativnim površinama u naselju.
Takođe, odstupanjem od plana višeg reda, uvedena je mogućnost izgradnje objekta visine do 155 metara, dok je po trenutnoj regulativi maksimalna visina objekta 48 metara“, ukazuju oni.
Iz ovog kolektiva tvrde da je rušenje hotela Jugoslavija sporno, jer se uništava simbol Beograda i zauzima zemljište koje Beograđani koriste u rekreativne svrhe i koje je od izuzetnog značaja za javno zdravlje i lokalne zajednice.
„Ukoliko neko smatra da je potrebno srušiti objekat koji ima vrednost u ovom gradu, onda treba da obrazloži zašto i ostavi prostor građanima da i oni kažu šta misle o tome, da li žele da se on ruši, da li žele nebodere na keju i da li žele da se priobalje privatizuje“, kažu oni.
Iz Ministarstva prostora naglašavaju da u gradu pristup reci treba da imaju svi, a ne samo oni za koje se grade novi skupi stambeni kvadrati.
„Iako hotel Jugoslavija nema zakonsku zaštitu u vidu kulturnog dobra, planovima višeg reda predviđena je urbanistička zaštita ovog prostora, odnosno svi planovi doneti pre ovog predvideli su da se hotel sačuva i rekonstruiše, nikako da se sruši“, poručuju oni.
Kako dodaju, nalazimo se u vrlo delikatnoj situaciji kada su u pitanju klimatske promene i neophodno je da se kroz planiranje prilagodimo njima.
„Suprotno tome, planovi koje imamo priliku da vidimo zauzimaju zelene površine, zatvaraju pristup rekama i onemogućavaju hlađenje grada preko vodenih površina“, upozoravaju iz ovog kolektiva.
Oni podsećaju da su još prošle godine podneli četiri primedbe vezane za ovaj projekat.
„Znamo i da je ogroman broj građana učinio isto, a uprava se potpuno oglušila na komentare javnosti, pa su se u Planu na javnom uvidu našle sve sporne tačke na koje smo imali primedbe na ranom javnom uvidu. Sada je važno da ih pošaljemo ponovo, jer ovog puta na primedbe će biti odgovoreno i imaćemo pravo da učestvujemo na javnoj raspravi, što kod ranog javnog uvida nije slučaj. Primedbe možemo samo da dopunimo novim informacijama, jer sada je detaljnije prikazano koliko novih skupih kvadrata se planira u gradu u kom je medijalna zarada prošle godine bila oko 70 hiljada dinara“, zaključili su iz Ministarstva prostora.
Podsećamo, hotel Jugoslavija je do 24. decembra 2011. godine bio evidentiran kao dobro pod prethodnom zaštitom.
Međutim, kako je objašnjeno, s obzirom da su u toku bombardovanja nastala velika oštećenja na objektu, te je originalni enterijer delimično uništen, pa potom promenjen, Zavod za zaštitu spomenika izbrisao je hotel Jugoslavija iz evidencije dobara pod prethodnom zaštitom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
