Bivši vlasnici

Stoga je sintagma „bivši vlasnici“ neodgovarajuća, jer je nemoguće da na jednoj imovini neko bude „bivši vlasnik“, a neko drugi „sadašnji vasnik“. Postoji samo jedan vlasnik i to u slučaju nacionalizovane imovine bez naknade onaj kome je imovina nasilno oduzeta, jer nasilnim oduzimanjem vlasnik ne može da se liši svojine nego samo može da bude lišen poseda nad imovinom.

Članom 15. Zakona o privatizaciji određeno je da se oduzeta imovina prodaje u postupku privatizacije. Međutim, ekonomisti koji su sačinili nacrt zakona nisu shvatali niti uvažavali trajnost i žilavost prava svojine. Prodaja oduzete imovine u postupku privatizacije samo produbljuje pravnu i imovinsku nesigurnost i otvara nove parnice i sporove. Osim toga takva prodaja je prevara kupaca, jer kupci bez dobrovoljnog pristanka vlasnika nikada ne mogu postati „novi vlasnici“. Država svojom grubom silom može ponovo suspendovati vlasnicima posed i korišćenje njihove imovine, ali ne može nikada ukinuti njihovo pravo svojine.

Kako je država ljudska tvorevina kojom upravljaju ljudi, postavlja se pitanje karaktera i morala sadašnje grupe vlastodržaca. Oni su došli na vlast sa izbornim obećanjima da će sprovesti reforme neophodne za uspostavljanje demokratije i funkcionalnog građanskog društva. Najvažniji reformski zakoni kojima se pravi otklon od diktatorskog sistema vlasti u kome smo živeli 60 godina bili su otvaranje tajnih policijskih dosijea, rehabilitacija nevino osuđenih, restitucija nasilno oduzete imovine, lustracija i privatizacija. Posle osam godina na vlasti dosijei nisu otvoreni, rehabilitacija se polovično sprovodi bez vraćanja imovine i bez naknade štete, nasilno oduzeta imovina se vraća samo crkvama i verskim zajednicama, Zakon o lustraciji se ne primenjuje, a odabrani model privatizacije deli Srbe na milijardere i proletere, uz dodatni greh lažne prodaje otete imovine.

Ako se državnom silom „demokratske“ Srbije „bivšim vlasnicima“ uskraćuje pravo na posed, onda se podrazumeva da država sebi implicitno zadržava pravo da svojim dekretom svim vlasnicima oduzme posed. Jer ako pravo na imovinu nije garantovano vlasnicima iz kategorije „bivših vlasnika“, onda to pravo nije nikome zagarantovano.

Posle tako lošeg učinka jasno se vidi da je grupa na vlasti izgubila svoj legitimitet stečen na izborima na osnovu lažnih i neispunjenih obećanja i da je izgubila moralno pravo da sprovodi bilo kakve reforme.

Autor je advokat, potpisnik Pisma o namerama DS i zamenik ministra pravde 2001. godine