Bojkotujmo Mađarsku!

Da li vide očigledan pravac kojim on ide, da li mu posvećuju zasluženu pažnju? Koliko Romi u Evropi i naročito u Mađarskoj osećaju strah od onoga što sledi? Šta treba da se desi pa da se razum probudi?

Evropa je gluva i odlaže stvari. Da li to znači da čuvari „moderne Evrope“ ne mogu da shvate opasnost fašizma, isto kao i neki pre 80 godina, pred početak Drugog svetskog rata? Ma koliko se čovečanstvo nadalo da je pojava nekih novih Artura Nevila Čemberlena (Arthur Neville Chamberlain) i Eduara Daladjea (Édouard Daladier) (britanskog i francuskog premijera koji su „vrlo mnogo verovali Hitleru“) danas nemoguća, pokazalo se da takvih birokrata, čini se, ima više no u osvit najveće klanice u istoriji.

Vrlo je verovatno da će Mađarska želeti, zapravo, promenu granica u Evropi. U srpskoj pokrajini Vojvodini fašistički pokret, podržavan iz Budimpešte, provocira domaću javnost. Romi su samo puki instrument i žrtva šovinističke homogenizacije i gubitničke frustracije jednog fašizovanog dela mađarskog naroda. Sveprisutni istorijski revizionizam danas je u Mađarskoj doveden do krajnjih konsekvenci.

Vlada Viktora Orbana (Viktor Orbán) nametnula je novi ustav koji obesmišljava i minimalna demokratska prava koja Evropa smatra obavezujućim i neporecivim za bilo koju zemlju koja želi da se pridruži Uniji. Nacionalizam i rasizam su postali sredstvo za narodnu mobilizaciju tog autentičnog postmodernog fašizma. Stavom 3 iz člana 61 Ugovora iz Lisabona precizno je određena obaveza zemalja članica EU: „Unija nastoji da obezbedi visok nivo sigurnosti putem mera za sprečavanje i suzbijanje kriminaliteta, rasizma i ksenofobije…“ Otuda je neophodno da se Parlament u Strazburu, Komisija iz Brisela i evropske vlade hitno pokrenu kako bi primenile ovaj član rečenog ugovora. I to odmah i potpuno!

Bilo kakvo čekanje, prepuštanje problema samo diplomatskim službama, „postepeno i temeljno“ delovanje…, poslužiće samo da se ohrabri Orbanov režim da nastavi putem kojim je krenuo, onako kako je fašizam krenuo u prvoj polovini prošlog veka.

Ako želimo da izbegnemo gubitak čak i običnog zdravorazumskog rasuđivanja (common sense), neophodno je da problematične državne administracije tretiramo kao takve – kao defektne tvorevine, opasne po sebe i, naročito, susede. Fašizam nije ekstremizam. Fašizam je opaka bolest koja se uvek završava smrću nevinih! Bojkotujmo Mađarsku!

Autor je predsednik Izvršnog odbora YUROM centra iz Niša