Cenzura u Kulturnom dnevniku Javnog servisa 1Foto: Shutterstock/zrad

U petak 9. 2. 2024. je ekipa Kulturnog dnevnika RTS-a bila u Kolarčevoj zadužbini zbog koncerta Beogradske filharmonije.

Bili su u „gostima“ od 19.15 do nekih 20.30.

Napravili su intervju sa solistom te večeri, sa domaćim kompozitorom, snimili početak koncerta orkestra Beogradske filharmonije.

Ali ono što nisu snimili, a bilo je važno, i to je do 1.000 ljudi u publici pozdravilo gromoglasnim višeminutnim stajaćim aplauzom.

To je bilo petominutno obraćanje muzičara Beogradske filharmonije svojoj publici i javnosti pre početka koncerta u vezi sa stanjem u „kući“, kao i problemima koji ih opterećuju kao pojedince i kao kolektiv.

Na naše iznenađenje, te večeri u Kulturnom dnevniku nije bilo nijedne reči niti sekunde posvećene tom činu.

Ekipa Kulturnog dnevnika je potpuno i brutalno cenzurisala govor člana orkestra Beogradske filharmonije.

Pustili su sve ostalo, pre i posle govora.

O ovome ni reči.

Čemu služi Kulturni dnevnik?

Čemu služi RTS?

Dnevnik, pa i kulturni, treba po formatu da izvesti šta se tog dana desilo, a ne da prećutkuje, ignoriše ili cenzuriše stvarnost.

A ako Kulturni dnevnik ne zanima stanje i dešavanja u kulturnoj instituciji kao što je Beogradska filharmonija, i to na stogodišnjicu, to je poražavajuće.

Kulturni dnevnik ima obavezu da objektivno i tačno izveštava građane Srbije, jer je to uloga Javnog servisa.

Ovaj „gaf“ redakcije Kulturnog dnevnika nema racionalnog objašnjenja sem namernog cenzurisanja članova filharmonije u borbi za dostojanstvo i status u društvu, kako svoje, tako i institucije koje predstavljaju i zaslužuju.

Tužno i ružno.

Iskreno i u svoje ime,

Igor Ranković.

Autor je član Beogradske filharmonije od 1996. godine

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari