foto EPA-EFE/ANDREJ ČUKIĆProsveta je jedan od nosećih stubova sbakog uspešnog društva. U Srbiji je prosveta danas potpuno urušena, prosvetni radnici poniženi i omalovažavani, a škole zapuštene. Prosvetni radnici nikada nisu ni bili pošteno plaćeni ni dovoljno cenjeni, ali su uprkos tome odgovorno obavljali svoj posao, podižući generacije na kojima će počivati budućnost ovog naroda.
Mnogo puta smo se zapitali: kako su ova deca stasala u svesne, inteligentne i hrabre mlade ljude, kada se oni normalnosti i ne sećaju? Možda odgovor upravo treba tražiti u njihovoj drugoj kući, koju su pohađali do svoje zrelosti.
Mi smo posadili svoje vrednosti u neplodno tlo, ali seme je bilo jako, iznikla je nova generacija, obilno zalivana i hranjena znanjem koje su im pružali njihovi učitelji, nastavnici i profesori.
1778. godine, u Somboru, Avram Mrazović osnovao je Normu, prvu školu za obrazovanje srpskih učitelja, na osnovu ovlašćenja koja je dobio od carice Marije Terezije. Norma je bila prva srpska škola u pečujskom okrugu iz koje su izlazili obrazovani i osposobljeni učitelji.
1808. godine Dositej Obradović, prvi srpski ministar prosvete je osnovao Veliku školu, iz koje se vremenom izrodio beogradski univerzitet.
Umesto plemenskog i veroispovednog shvatanja nacije on je postavio novo i savremeno, isticao hrabrost da se slobodno misli i izražava, da se razvija kritičko mišljenje. Zalagao se za rodnu ravnopravnost i nacionalnu i versku toleranciju.
Danas se u školske programe uvode “nacionalni udžbenici”, koji treba da mladim Srbima i nesrbima (jer u Vojvodini živi i plaća porez više od 20 nacionalnosti) nametnu kvazipatriotizam, zasnovan na istorijskim mitovima, religijskom dogmatizmu i patrijarhalnim vrednostima. Dok ceo svet ide napred, mi tavorimo u 14. veku
Danas, ministar prosvete Republike Srbije ukida učiteljima nastavnicima i profesorima plate i deli otkaze, upravo zbog hrabrosti da slobodno i kritički misle i izraze svoj stav. Ukida naučni rad na univerzitetima i sredstva za njihovo održavanje. Zaboravlja ministar, da univerziteti nisu njegovi, već naši, da smo mi, građani, novac za njihov rad već izdvojili, da taj novac nije njegov, da prosvetni radnici nisu njegovi zaposlenici, već on njihov.
Sav nabusit, konstatuje da ko ne radi, ne treba ni da prima platu. S pravom ga pitamo, da li su platu zaradili naši zaposlenici, narodni poslanici i ministri, kada tri meseca Skupština Srbije nije zasedala, ali plata je uredno legala na račun? I kada su radili, kako su je zaradili? Da li su iznosili konstruktivne predloge ili laži i uvrede primerene bircuzu u sitne sate, a ne domu Narodne skupštine?
I sada treba da se zapitamo: da li ćemo dozvoliti da nam jedan od nosećih stubova društva uređuju politički komesari? Da nam naraštaje obrazuju neobrazovani?
Ili ćemo podržati studente, učenike i profesore u njihovoj borbi za bolje društvo, znajući da budućnost ove nacije ostavljamo u dobrim rukama.
Autorka je specijalista opšte medicine u Domu zdravlja „Đorđe Lazić“ u Somboru
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
