Derbi se igra i jedan akter izgubiće sve: Lični stav bivšeg ambasadora u SAD

Velika većina niti smrdi niti miriše, gleda derbi sa tribina da vidi ko će pobediti pa da se onda glasno i jasno izjasni za koga je. Težak je derbi, ne znam da li sudi Nedić i ko je čovek u crnom, da li je direktor jedne škole koji kažnjava samo nas tim žutim i crvenim kartonima.

Za razliku od Vučićevog tima, navijači su se opredelili i pumpaju poput 20.000 navijača Partizana sinoć na Topčiderskom brdu. Pumpaju u Areni, na Čika Dači u Kragujevcu, na stadionu kraj Nišave i Morave. Ne ćute, navijanjem nose naše.

Ko ćuti, kome je ćutanje zlato i uporište Aleksandra Vučića. Da li čujemo Srpski poslovni klub Privrednik, Savez ekonomista Srbije, Asocijaciju malih i srednjih preduzeća, da li čujemo huk rudara iz Kolubare, da li u SPC postoji snaga Mitropolita crnogorskog Amfilohija ili Crkva ima jačeg boga od svevišnjeg, ovog zemaljskog tlačitelja. Ko se u toj „igri“ kome klanja, da li svetac topuzu.

Vučić pravi planove za EXPO 2027 i Srbiju 2035. godine, izmešta Sajam, most i dušu našu. A ćutite, iako se pred vašim očima igra veliki derbi. Zašto ne bodrite naše? Ko vam je ulio infekciju straha? Čega se stidite? Podržite naše studente kao što su ih podržale naše sportske legende. Bolje da skočite pravdi u zagrljaj, nego uvis, dalj ili pod košem ili pred golom.

Najvažniji sport za Srbiju je poraz ovog društvenog i političkog zla. Uključite se i angažujte sve Vaše potencijale. Derbi se igra i jedan akter izgubiće sve. Neka to bude akter bez obraza i časti. Nije nikada ni zaslužio da izađe na civilizacijski sportski teren. Nije mu tu mesto. Porazimo ga, jednom za svagda. Neka sve stane i neka se čuje huk.

Autor je bivši diplomata, ambasador u SAD

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.