Divan rođendanski dan

Lepo je kad se gradi i radi, ali različite deonice puteva na koridoru 10 godinama otvaraju razni političari od pokojnog Slobodana Miloševića do, pre nekoliko nedelja, predsednika Borisa Tadića, (sećate se, došli Tadić i Mrkonjić otvorili radove, sjatili se radnici i mehanizacija iz cele Srbije, a sutra nikog na gradilištu nije bilo) te se uvek pitam kako im ne dosadi? Toliko su otvarali i otvaraju radove na koridoru 10 da mi nije jasno je l’ to gradimo put il’ Skadar na Bojani?

Premijer Cvetković je nimalo skromno ocenio dostignuća vlade koju predvodi. Vlada, po njemu, ide u dobrom pravcu, dosledno sprovodi deklarisane ciljeve, načinjen je značajan napredak u evrointegracijama, teret krize ravnomerno je raspoređen, a u uspehe je naveo i to što nije bilo nijedne afere. Živimo li Cvetković i ja u istoj zemlji? Ne znam da li se preselio, ali čini mi se da je premijer živeo u Zemunu, ja sam na Novom Beogradu, znači u istom smo gradu, ali izgleda da neko od nas dvoje ili ima problem sa dioptrijom ili percepcijom dešavanja. Šta je sa aferom Krišto, platama u upravnim odborima, članova RIK, NIS-om… Sem u slučaju RIK, u ostalim aferama članovi vlade nisu direktno uključeni, ali i te kako imaju veze sa vladom I vladajućim strankama.

Ne znam kojim putem je išao vladin konvoj, ali pretpostavljam da su se trudili da izbegnu puteve koje ovih dana blokiraju nezadovoljni građani koji se, najblaže rečeno, ne slažu sa premijerovim ocenama prve godine rada vlade. Proizvođači pšenice i malina uveliko blokiraju puteve, bivši radnici privatizovanih preduzeća konfekcije „Sedmi jul“ i kombinata „Kopaonik“ blokirali su zgradu Skupštine opštine Kuršumlija, a radnici „Kluz-Kožara“ i kruševačkog „Trajala“ držali su se tradicionalnog okupljanja ispred republičke vlade i u krugu svog preduzeća. Pitanje je ko će danas i narednih dana protestovati? Zašto se onda vlada uljuljkuje pričama o svojim uspesima? U pravu je potpredsednik Mlađan Dinkić kada kaže da ova vlada plaća račune prethodnih, nekih loših privatizacija poslednjih 20 godina i destrukcije domaće privrede devedesetih, ali šta su vlade od 5. oktobra uradile da umanje posledice genocida nad ekonomijom Srbije? Vrlo malo, neki bi rekli i ništa.

Državni ekonomski sistem nije valjao, krenuli smo da gradimo tržišni, ali nismo daleko odmakli. Taman kad smo se zalaufali, dođe svetska ekonomska kriza i pomrsi nam planove. U tržišnoj ekonomiji, vlada ne treba da određuje ni cene ni plate, ali kada imamo monopole i političare koji se malo-malo pa zanesu i prete vanrednim inspekcijama, nije čudo što se građani okreću državi. Oni čija je preduzeća država prodala tajkunima koji su uništili proizvodnju, čine to s pravom, ali oni koji se nadaju da će im država pokriti sve pogrešne poteze, zaboravljaju da je Tito umro, a i samoupravljanje. Srbija je tokom svoje istorije često gradila egzotične sisteme, samoupravljanje je najpoznatiji. Danas, međutim, takva politička egzotika nema šanse. Evrointegracije su nam neminovnost, a i tržišna ekonomija koju će aktuelna kriza samo modifikovati, ali ne i uništiti. Neka se zato naši poljoprivrednici ne nadaju da će država otkupljivati njihove proizvode po ceni većoj od svetske, a ni radnici ne bi trebalo da imaju iluzije da je vlada dužna im da umesto njihovih šefova isplati plate i doprinose. Država i vlada imaju drugu odgovornost – da stvore ambijent za razvoj ekonomije i socijalni sistem koji će pomoći ugroženim delovima stanovništva. Ni manje ni više od toga.

Formiranje i opstanak su najveći uspesi ove vlade koja će, po svojoj prilici, uprkos brojnim nezadovoljstvima ne samo građana i opozicije već i pojedinih članica vladajuće koalicije, izdržati još neko vreme. Opozicija bi kao da je sruši, ali ne bi ni oni vruć krompir u ova krizna vremena. Sve podseća na onog nesrećnog vojnika JNA koji se, ni kriv ni dužan, našao na slovenačkom ratištu na početku krvave jugoslovenske tragedije. „Oni kao hoće da se otcepe, a mi im kao ne damo“, objasnio je vojnik reporteru svoje viđenje tadašnje situacije. I naša vlada kao vlada, opozicija je kao ruši, a mi kao živimo.