Dodik se plaši sudbine Sanadera

To za neizbežnu posledicu ima dalje institucionalno, političko i ekonomsko slabljenje srpskog dela Bosne i Hercegovine. Milorad Dodik zapravo ruši Republiku Srpsku, sve je tobože braneći. Da sam neprijatelj Republike Srpske i srpskog naroda u BiH, bio bih prezadovoljan ovim što radi.

Inače, situacija uopšte nije bezizlazna. Presuda u postupku protiv Dodika se ne može pravnim putem oboriti u Sarajevu (može u Strazburu, ali tamo je već bilo presuda protiv BiH na koje se niko nije obazirao, pa ni Dodik), ali je postojao način da se suštinski obesmisli tako da od nje ostanu nikom bitni dronjci forme.

Samo je trebalo da baja izađe i kaže: „Nema problema, mi ćemo izabrati još boljeg predsednika.“ Bum! Šmit i ekipa u Sarajevu bi mogli samo da se puše. Razvalili pravni sistem za – ništa. Zaklali vola za deku mesa. Mile iz Bakinaca bi ih nokautirao jednim aperkatom u vrh brade, a Republika Srpska bi ostala na nogama. Međutim, baja se nije setio da to uradi.

Mislim, nije se „setio“. Nije hteo da se seti. Dodik nije ni glup ni neiskusan. On vrlo dobro zna da ne može ostati predsednik i da je to gotovo (BiH nije prava država već protektorat u kojem stranci raspolažu stvarnom moći bez ikakve odgovornosti), ali ipak pokušava da ubedi narod da to može i po stoti put sve zamajava pričama o referendumu. Čemu onda to služi ako već ne radi? Pa služi Dodiku za njegove kombinacije. Kupuje vreme i odlaže neizbežno. U bliskoj budućnosti ćemo saznati za šta mu treba to vreme.

Milorad Dodik nije ni lud i njime ne upravljaju iracionalni strahovi. On se verovatno plaši da će bez vlasti doživeti sudbinu Ive Sanadera. Ostavka pa robija, što bi rekli naši studenti. Pretpostavljam da odlaganjem pokušava da se osigura za dan posle vlasti.

Dva su moguća scenarija u kojim to eventualno može postići. Jedan da vlast i moć prenese svom sinu, odnosno nekom kome može verovati da se neće poneti kao Jadranka Kosor kad je od Sanadera na poklon dobila premijersko mesto, a drugi da – ugasi Republiku Srpsku. Što bi rekli u krimi filmovima, nema tela, nema zločina. Dočim, vile na Dedinju i te kako ima.

Koju je od ove dve mogućnosti izabrao Dodik, još se ne vidi. Nijedna mu ne garantuje srećan kraj, ali to je tako u visokoj politici. Ko propadne u visine politike, brzo zaključi da tu ništa nije sigurno, ali da ipak vredi pokušati. Generalno nemam dobro mišljenje o današnjim političarima, osim u nekoliko izuzetaka. Što su uzvišeniji principi u koje se javno zaklinju, to su im motivi prizemniji. I svaka vlast kvari svakog čoveka. Što je duže na vlasti, to se više pokvari.

I sve se nekako uvek završi tamo gde je i počelo. To je zakon dramaturgije. Ko se visokog predstavnika lati, od visokog predstavnika će i da strada. Da je na kraju stradao od onog ko ga je na početku doveo na vlast, Dodiku će priznati svi.

Autor je novinar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.