Drske pretnje ministra prosvete fakultetima

Na ovakve nastupe aktuelnog ministra akademska javnost je naviknuta. Ko zna koliko puta do sada je svojim prorežimskim komentarima i političkim analizama na prorežimskim televizijama brukao čestito zvanje profesora prestižnog Univerziteta u Beogradu. Ne priliči jednom vanrednom profesoru da u tolikoj meri hvali i u svakoj situaciji opravdava postupke jedne autokratske i diktatorske vlasti. Profesori su tu da kritikuju svaku vlast, sa ciljem da ona bude bolja. A posebno ako se u njoj vrlo lako prepoznaju i atributi klasične krimogene državne tvorevine.

Pretnje su upućene fakultetima na kojima se obrazovnim i naučnim radom bavi na stotine i hiljade profesora koje merljivi rezultati izraženi kroz radove u svetskim naučnim časopisima i citiranost svrstavaju u grupu svetski priznatih. Pretnje su neumesne čak i kada bi ministar koji ih šalje pripadao grupi tih eminentnih naučnika i profesora.

U mesecima kada univerzitetski profesori nisu primali svoje plate, gotovo da nije zabeležen niti jedan komentar ili bilo kakvo gunđanje tim povodom. Potpuno je prirodno da ono što čini krem srpskog društva neće postaviti pitanje borbe protiv urušavanja parlamentarizma i protiv uspostavljanje autokratije i diktature kao oficijelnog političkog sistema, zbog nemoralnog ukidanja plata na određeni period. Kao što nisu pokazali bilo kakvo oduševljenje kada su im u julu mesecu plate vraćene.

Kako bi to izgledalo kada bi se neko sa stotinu objavljenih naučnih radova u svetskim časopisima, sa mentorstvom nad desetinama odbranjenih doktorskih teza i sa više hiljada citata, veselio plati? To pravi univerzitetski profesor svakako ne može sebi da dozvoli.

Zbog toga je i pretnja ministra drska i ne malo bezobrazna.

Pa dobro, neko će reći, on je izabrani ministar. Da, ali u vladi iza koje stoji politička stranka koja je svoju političku poziciju obezbedila kroz više nego problematične izbore, gotovo ili sigurno neregularne. Stranka koja je pod kapom aktuelnog predsednika, i pored svojevrsne medijske torture, ipak izgubila podršku svojih birača. NJu napuštaju koalicioni partneri ili nagoveštavaju da će to uraditi u bliskoj budućnosti.

Njeni ministri se optužuju i privode za teška korupcionaška krivična dela koja su proizvela smrt nedužnih građana. Ona je u regionu potpuno izolovana. Ona je izgubila podršku drugih država, uključujući i one najveće i najbogatije. Jedini partner van državnih granica, sudskom presudom je razrešen dužnosti i funkcije predsednika.

To je politička stranka koja se postarala da obezbedi da carinska dažbina domaćih proizvoda u najrazvijeniju zemlju sveta bude neverovatnih 35 procenata. To je stranka koja je svojom diplomatijom na Kosovu i Metohiji ugrozila i poslednje tragove srpstva. Par stotina kilometara izgrađenih autoputeva po neverovatnim cenama, u više puta prekoračenim rokovima u odnosu na ugovorene, i vrlo sumnjivih kvaliteta, prosto ne može da nadomesti sva nedela napravljena poslednjih trinaest godina.

Ima li ministar obrazovanja u vladi pod šapom takve političke stranke bilo kakvo pravo da nekome preti? Ima li pretnja iz takve političke kuhinje bilo kakvog značaja i bilo kakvu težinu? Pa, naravno da nema. I zbog toga studenti i profesori, kada u septembru budu donosili odluku na koji način da se bore protiv autokratije i diktature, pretnju ministra obrazovanja neće uzimati kao relevantni parametar. Biće tu mnogo drugih činilaca. Da li će izbor pasti na ponovno zatvaranje fakulteta, ostaje da se vidi.

Autor je profesor Hemijskog fakulteta i potpredsednik Demokratske stranke

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.