Dušo, kako se ti zoveš?

Ipak, kao i tokom gostovanja u Rovinju, dan kasnije, a na poziv grupe Adris, simpatični američki nobelovac se potrudio da svoju ekonomsku reputaciju prizemlji i ovlaš primeni, u sredu – na srbijansku, a u četvrtak – na hrvatsku situaciju. Sve se izvinjavajući i ovde i tamo, što ni jednu ni drugu situaciju ne poznaje baš najbolje, što na kraju krajeva, nije ni važno. Jer, rekao je Krugman i Hrvatima i nama, sve, sve, ali naj-tricky je što ste mali. Pa budući mali, rekao je nama, ima da čekate da Evropska centralna banka, koja mu je sad po volji, i Nemačka, koja mu nikako nije po volji, odluče šta će. Onda ćemo sigurno znati i mi šta ćemo, izrekao nam je Krugman svoj „ne baš zadivljujući zaključak“, samo zato što Mlađa Dinkić nije njemu, nego novinarima, poverio da on (Dinkić), kao i uvek, već sada zna šta će i kako će. Slično je Krugman rekao i Hrvatima, da su zbog svoje veličine potpuno zavisni od evropske sudbine i da bi tako bilo i da nije evra. Ispada da bi najbolje bilo da su nam naši vodeći biznismeni platili posetu Angele Merkel. Ali, ona je, daleko joj lepa Nemačka(?), već bila, a naši su biznismeni i političari, poput teškog bolesnika, potražili lekara koji će im reći ono što o svojoj bolesti žele da čuju. Lek je: trošite, trošite, trošite, ali ne na žurke, rekao je Krugman, iz SAD-perspektive. I nama i Hrvatima. Što smo baš svi zajedno i hteli da čujemo. Koje žurke? Ono što je rekao i mislio da radije ne bismo čuli, pedantna „tako teorija kaže“ Diana Dragutinović je brže-bolje okvalifikovala kao verovatno netačno. Dinar vam je precenjen, rekao je Krugman, verovatno je potcenjen, izračunala je Dragutinović. I s obzirom da se to s dosta visokom tačnošću i može izračunati, svojom tvrdnjom dovela u ozbiljnu opasnost smisao koji je trebalo da dobije cela Krugmanova poseta.

JEDNOM BODRUM; UVEK BODRUM: Kao što voli da se izvinjava, Boris Tadić voli da priznaje. Zato što mu se učinilo, ili ga je neko posavetovao, da sve tako izvinjavajući se i priznavajući može da izraste u političkog gorostasa. Među nama memori-pigmejima. Pa kao što nam je svojevremeno priznao i ostao politički živ da je njegova stranka varala u parlamentarnom glasanju čak iz turskog letovališta Bodrum, tako nam je sad, mrtav-hladan, priznao da je „podsticao domaće biznismene“, koji se po opštem uverenju za ovu priliku zovu Miroslav Bogićević, da kupe Politiku i Novosti. Kako bi ostali u domaćim rukama.To priznanje je dovoljno skandal samo po sebi, ali nije i ceo skandal. Pitanje je, da li su još neki mediji u Srbiji na isti podsticajan način, kupljeni u stvari parama poreskih obveznika, preko biznismena koje je odabrao bivši predsednički tim, a s namerom da se nad njima uspostavi stranačka kontrola. Neke sume, koje su iz određenih ministarstava tekle prema određenim kupcima, skandalozno su identične ceni koja je za neke medije plaćena! Za razliku od konfuznih poznavalaca i protivnika populizma, ja podržavam svaku akciju koja bi razotkrila i ostale celishodne kupovne operacije, ali pre nego što bi se Borisu Tadiću, ili bilo kome drugom, učinilo da mu je politički korisno da se zbog njih izvinjava.