Evo, ovako…

I vama je, hvala Bogu i Velikom Bratu, konačno sinulo da je čitava ta kampanja propala na svim nivoima, naročito onog trenutka kada je „Konstantinovo raskršće“ (dakle, knjiga jednog fašiste) prevedena u dve zemlje sa velikom antifašističkom tradicijom – SAD i Rusiji. Naravno, sasvim sam siguran i da je Građevinski kombinat „Ćirić&Ilić“ svestan sopstvenih grešaka, i da se sada kaju zbog izbora „podizvođača“. Dakle, drugari, kada sledeći put hoćete nekog da napravite fašistom i nacionalistom, ne angažujte za taj posao doživotnog predsednika kluba obožavatelja Milovana Danojlića. Siguran sam da među vama, gore u Komitetu, ima ljudi koji mogu sasvim dobro da napišu parapolitički pamflet maskiran u književnu kritiku, a da nisu nesvršeni studenti fizike fascinirani Danojlićevim pesničkim ushitima vezanim za raspeto srpstvo i slatko pravoslavlje. Te da ćete, kada sledeći put opet bude organizovana radna akcija na koridoru „Peščanik – E-Novine – Beton“, za posao mešanja ideološke zatucanosti sa lošom faktografijom izabrati nekog malo pismenijeg omladinca.

I ne zaboravite – na svaku četvrtu lopatu ide malo vode.

Kao so na ljutu ranu, slutim, na kraju je došla i biser-izjava urednika četničkih „Pogleda“ gospodina Samardžića kako je „Raskršće“ roman koji izgleda kao da ga je pisao neki član SUBNOR-a. Shodno tome, smislenije bi bilo da se redakcija „Betona“ i redakcija „Pogleda“ sastanu negde za okruglim stolom i odluče da li je „Raskršće“ antičetnička ili antikomunistička knjiga. Ne može istovremeno da bude i jedno i drugo.

U slučaju mog drugog romana, taktika je očigledno drugačija i tu mi je veliku uslugu učinio legendarni Aleksandar Dunđerin (čovek koji je iz nejasnih razloga nepravedno oklevetan da je književni kritičar) koji je brže-bolje požurio da u slobodarskom „Pečatu“ proglasi „Duge noći i crne zastave“ antipatriotskim i anticrkvenim romanom. A ako tome dodamo kritike vezane za to što je knjiga štampana „na hrvatskom“ tj. na latinici i ogorčenost dežurnih patriota činjenicom da se neumesno poigravam „srpskim svetinjama“, sasvim je jasno da bi dalja haranga u pravcu nacionalizam-fašizam bila klasični autogol.

U tom svetlu se desio jedan preokret koji je mene lično silno obradovao. Umesto nacionalističkim, moje knjige će biti proglašene palpom. Ono što drugovi ne znaju jeste da se ja u toj poziciji osećam više nego komotno. Ne spavamo svi sa Krležom ispod jastuka. Ja sam ponosni nastavljač tradicije koju su utemeljili Po, Lavkraft, Bredberi, Robert E. Hauard, Konan Dojl i Agata Kristi – i toga se uopšte ne stidim. A nisam ni jedini, moj dobar prijatelj Oto Oltvanji sebe predstavlja kao „pulpmeistera“, pa vi vidite.

I zato sam veoma zahvalan gospođi Jasni Dimitrijević što je čitaoce „Betona“ uputila na ovu dimenziju mog pisanja. Nije joj bilo lako, pre toga je morala da pročita palpčinu od mog romana.

Doduše, sasvim sam siguran da će Kristofer Nolan, režiser trilogije o Betmenu, biti iznenađen kad sazna kako glavnu ulogu u njegovim filmovima nije igrao Kristijan Bejl već pokojni proizvođač viskija sa sličnim prezimenom. Ali da ne cepidlačimo, Bejl ili Bejli, Markes ili Borhes, pevac ili krelac – biće dobra književna kritika. Koga je još danas među srpskim književnim kritičarima briga za trivijalnost kao što je, recimo, faktografija? To je tako out. Hvala Bogu da je gospođa Dimitrijević svesna toga, pa više polaže na to koliko će besa i frustracije uneti u svoje pisanje a ne na to koliko će u isto uneti činjenica.

Šteta što „Beton“ sada zbog krize izlazi samo jednom mesečno pa nije bilo dovoljno prostora da se ova teza o trivijalnoj literaturi produbi. Koliko sam ja shvatio, poenta svega je da ja pišem romane za glupu i nepismenu publiku, je l’ tako? Mene živo zanima koga to tačno gospođa Dimitrijević svrstava u te neinteligentne „gutače palpa“, tj. smeća. Na koga je tačno mislila? Možda na britanskog publicistu Markusa Ejgara, čiji blurb stoji na zadnjoj korici romana? Ili možda na mog američkog izdavača dr Kenta Gustavsona? U stvari, znam… Kada govori o „prosečno obrazovanom čitaocu“ gospođa kritičarka u stvari misli na glavnog i odgovornog urednika „Danasa“ – gospodina Zorana Panovića. Jer gle, upravo taj prosečno obrazovani Panović, koji „Betonu“ ustupa prostor u svojim novinama, isti taj prostor u kome se i pojavila vickasta kritika gospođe Dimitrijević, čak je u dva navrata u svojim kolumnama preporučio i pohvalio „Duge noći i crne zastave“.

Da nije možda baš on mediokritet kojima podilazi moja trivijalna literatura, kako lepo sročiste u svom prikazu?

Ako je tako, i vi i „Beton“ ste u ozbiljnom problemu.

A taj problem bi najadekvatnije mogao da se reši tako što ćete svoju građevinsku firmu iseliti u neke druge novine čiji urednici nisu neobrazovani čitači trivijalne literature. Pomenuti „Pečat“ i „Pogledi“ bi mogli da budu realna opcija, porazgovarajte o tome sa drugovima direktorima.

Naravno, u samoj kritici je prisutan jedan zanimljiv fenomen. Kada se ne može ništa piscu koji je (o, nesreće) i čitan i nagrađivan i prevođen, onda se udara po njegovim čitaocima, jer – oni su najlakša meta. Da bi bolje objasnio sve ovo, potegnuću Kiša i njegov „Čas anatomije“, gde on kaže ovako: ?“Kritika je uzela na sebe ne samo prerogative cenzure i vlasti, nego je svojim mahinacijama isključila jednom zauvek i čitaoca kao jednog od mogućih arbitara: ne negacijom, ne poricanjem, ne vrednovanjem, nego uravnilovkom, tim svesnim i upornim obezvređivanjem i relativizacijom.“

Inače, zanimljiv je deo gde Kiš kaže da je određene koncepte koje je koristio prilikom pisanja „Grobnice za Borisa Davidoviča“ preuzeo od Borhesa, a to su iste one stvari koje je ovaj preuzeo od Poa. Edgara Alana Poa – tvorca savremene krimi i horor priče. „Trivijalnih“ žanrova.

Ovde bih stao sa citiranjem Kiša jer znam da to vas i vaše šefove nervira, a čuo sam i da će citiranje ovog našeg velikana uskoro biti proglašeno krivičnim delom, pa ne bih da zbog toga završim u zatvoru.

Toliko od mene ovog puta, hvala vama i redakciji „Betona“ što ste odvojili malo prostora u vašem cenjenom glasilu da objasnite mojim čitaocima koliko su glupi i neobrazovani.

Srdačno vaš

Autor je pulpmeister