Frontovi i intendanti

Kako se u medijima uvek potencira vizura iz ugla srpskih interesa, nije loše za publiku u Srbiji da saznaju kako na izbore gledaju građani Srbije, nacionalni Crnogorci, koje mediji očigledno previđaju, kao da ne postojimo u Srbiji.

Ovih dana smo na jednoj beogradskoj televiziji imali priliku da gledamo emisiju, u formi intervjua, u kojoj su gostovale dve nesporno vodeće opozicione ličnosti u Crnoj Gori. Kako je u toj emisiji iznesen klasični repertoar kvalifikacija na račun stanja u Crnoj Gori, odmah na početku ću citirati izjavu komesara Evropske unije za proširenje od 6. septembra 2012. u susretu sa ministrom vanjskih poslova Crne Gore Nebojšom Kaluđerovićem: „Crna Gora se nalazi na korak od članstva u NATO. To je ono što veže celi region. Nadam se da će već narednog meseca početi pregovori o članstvu Crne Gore u EU. (…) Otvaranje pristupnih pregovora sa Crnom Gorom u junu je priznanje za impresivan napredak koji je vaša zemlja ostvarila u reformnom procesu na putu ka Evropskoj Uniji.“

Daleko od toga da je stanje u Crnoj Gori idealno, ekonomska kriza se i te kako oseća sa svim svojim posledicama na standard stanovništva. No, u poređenju sa drugim zemljama regiona, čini se da je situacija nešto bolja, što nimalo ne utiče ili slabo utiče na nezadovoljstvo određenih struktura građana Crne Gore, naviknutih na relativno visok standard prouzrokovan velikim delom prilivom stranog kapitala u proteklom vremenu. Uostalom, glavni grad Podgorica danima je bio poprište demonstracija „nezadovoljnih građana“, koje se nisu nimalo slavno završile zbog njihove politizacije. Moram primetiti, na žalost javnosti u Srbiji, koja se upirala da im da veći značaj nego što su ga realno imale.

Da se vratimo pomenutoj emisiji. U prvom delu emisije bio je gost Miodrag Lekić, lider Demokratskog fronta (DF), ad hok opozicione koalicije, čiju kičmu čine Nova srpska demokratija (Nova) Andrije Mandića, možda će nekome zvučati maliciozno, ali je tako – sa zvanjem četničkog vojvode, i PZP Nebojše Medojevića, kojeg, mislim, nije potrebno posebno predstavljati srpskoj javnosti. Uz to je Nova politički saveznik Koštuničinog DSS-a. Ono što je meni toliko očigledno, a što nije pomenuto u emisiji, jeste da je M. Lekić dosta uspešno odabrana ličnost od strane vođstva Nove i PZP-a, večitih gubitnika na svim izborima i stranaka u konstantnom padu, da bude „trojanski konj“ preko koga će ostvariti ono što bez njega predstavlja za njih nemoguću misiju.

Meni lično nije toliko sporan M. Lekić, ali jeste sporno okruženje sa kojim navodno hoće da menja Crnu Goru! I njemu samom je bilo neprijatno kada ga je voditelj pitao za izjavu Nebojše Medojevića o „listama koje se prave u Briselu za hapšenje u Crnoj Gori“ (CG). Gospodin Lekić je samo kandidat za predsednika CG, za kojeg još nisu ni raspisani izbori, a koji, po Ustavu CG, ima uglavnom protokolarni značaj. Za mene je pitanje svih pitanja, naravno ne i za voditelja, šta to garantuje M. Lekiću da će biti u prilici nakon izbora da odlučuje o bilo čemu, ako se zna da je DF samo predizborni savez. Svedoci smo u Srbiji kako predizborni savezi nakon izbora formiraju svoje poslaničke grupe i vode samostalnu politiku, čak stupaju u savez sa suprotnim taborom. Hvaljeni program DF od strane M. Lekića je samo spisak želja kakav prave sve partije pred izbore, a za čije izvršenje bi bio potreban najmanje još jedan budžet u odnosu na postojeći.

Ne vidim način da g. Lekić stvori ili zadrži, svejedno, autoritet nakon izbora ako svi dobro poznajemo karakter rukovodstva Nove, PZP i dela SNP-a koji se priključio DF na čelu sa Peđom Bulatovićem, odskora nacionalnim Srbinom. Da neće, slučajno, g. Lekić da ih odvrati od njihovog do sada jedinog programa, srbiziranja CG, na čemu su i stekli uporište u srpskom biračkom telu, i nametnuti im građanski koncept društva sa kontrolisanom vlašću? Meni to izgleda farsično i dozlaboga bledunjavo. Ne radi se ovde o insistiranju na podelama, koje se pripisuju i aktuelnoj vlasti, već se radi o činjenicama. Samo onaj koji oseća da iza toga stoji atak na suštinu postojanja CG i onoga što ju je načinilo državom zna o čemu je reč. Znam mnogo ljudi u Srbiji koje plaši preveliki uticaj Rusije. Ovde se radi o hiljadama puta većoj stvari. Sasvim smo zadovoljni putem kojim CG ide, putem integracije u EU i NATO odbrambeni sistem. Dalje napredovanje u pridruživanju činiće od CG svakim danom bolje društvo. Za mene je neprihvatljivo polovično članstvo CG u evroatlantskim integracijama, što nude DF i SNP.

Čak i mi Crnogorci, građani Srbije, imamo razloga da budemo nezadovoljni odnosom aktuelne vlasti u CG prema nama. Nemam osećaj da je bilo ko postavio pitanje Crnogoraca u Srbiji na pravi način u dosadašnjim međusobnim kontaktima između dve države. Ali sa njima bar postoji šansa da će se to desiti. Lično – nemam dileme uz koga ću biti u noći izbora!

Suvišno je napominjati da smo mi Crnogorci, građani Srbije, lojalni državi Srbiji. Nažalost, nije recipročno takva situacija u CG.