I lekari obeshrabruju vakcinaciju

I kada se to desi, lekar po pravilu nastoji da ih obeshrabri. Samo najuporniji uspevaju da, uprkos „upozorenja“, budu zaštićeni, i to vakcinom koju su sami doneli. Ponašanje naših lekara je u zapanjujućoj suprotnosti s preporukom Svetske zdravstvene organizacije da vakcinacija trudnica protiv gripa predstavlja „najviši prioritet“, a da se energično preporučuje, između ostalih, maloj deci, starima i zdravstvenim radnicima.

Taj stav se zasniva na podacima da je rizik trudnica da zbog gripa dospeju u bolnicu sedmostruko viši u odnosu na ostale žene i da ova zaraza najčešće dovodi do smrti obolelih na dva kraja uzrasne raspodele. Uz to postoji relativno bezbedna vakcina čija se jedina ozbiljna komplikacija, u vidu neurološkog oboljenja, javlja jednom na milion vakcinisanih, što se, imajući u vidu koristi, smatra vrlo prihvatljivim. Njena efektivnost je u rasponu od 70 do 90 odsto (nažalost, za stare je znatno niža, pa im se u nekim zemljama daju četvorostruko veće doze od one koju dobijaju naši pripadnici „trećeg doba“).

Stoga u SAD svake sezone biva vakcinisano 50 odsto trudnica, 75 odsto dece uzrasta od 6 do 23 meseca i 66 procenata građana starijih od 65 godina. Istoj zaštiti se podvrgava 86 odsto lekara i 78 odsto medicinskih sestara. Oni ne spadaju u takozvane rizične grupe, ali se smatra da im je moralna obaveza da se ne razbole kako ne bi širili zarazu na pacijente.

U nas je procenat građana vakcinisanih protiv gripa 20 puta niži nego u SAD, a procenat zdravstvenih radnika bar 40 puta niži. Na čemu naši lekari zasnivaju svoj skepticizam prema toj vakcini? Naučno potkrepljenje nemaju, pa ostaje argument „javilo im se“. Neki čak idu tako daleko da ne veruju ni da je postojala pandemija svinjskog gripa. Otpisuju elementarnu istinu da je ona u svetu odnela oko 300.000 života, a da joj je poseban značaj dala okolnost što je 80 odsto umrlih bilo među mladima i sredovečnima (inače, obično je 90 odsto fatalnih žrtava gripa starije od 65 godina).

Malo se zna da je na Institutu „Torlak“ dokazano kako je u sezoni 2009/10. jedna četvrtina građana Srbije, skoro dva miliona ljudi, bila zaražena virusom svinjskog gripa. Sreća je što većina zaraženih ne ispolji nikakve simptome, a ogroman broj preostalih ima blagu kliničku sliku. Ipak, rizik umiranja je bio oko 1:10.000, pa je blizu 200 naših građana podleglo toj infekciji (računajući samo one za koje je postojala virusološka potvrda). Odnos prema broju žrtava pandemije je ubedljiv pokazatelj koliko cenimo ljudski život.

Istini za volju, mora se priznati da je nepoverljiv, pa čak i odbojan stav lekara, kao i svih građana, prema pandemiji uslovljen mahinacijama tokom nabavki vakcine. Međutim, taj skandal ne sme da nas omete u suočavanju s činjenicama. Za lekare to znači da se drže savremenih medicinskih saznanja i da ne odudaraju od svojih kolega u svetu. Drugim rečima, oni moraju da ubede pacijente kako sami veruju u nauku od koje žive, uključujući i davanje ličnog primera vakcinalnom zaštitom sebe i svojih bližnjih.

Autor je univerzitetski profesor