I šta sad?

Naravno, nedobijanje kandidature i sam neulazak u EU nije katastrofa sama po sebi. Postoje načini da jedna država bude slobodna i prosperitetna, iako nije članica EU, ima takvih država mnogo, recimo Švajcarska i Norveška. Međutim, nalaziti se geografski u Evropi, a biti izvan procesa evroatlantskih integracija, pod uslovom da niste Norveška (koja je naravno članica NATO) ili Švajcarska (za koju su se velike sile pre dva veka dogovorile da bude neutralna – to nije bila brzopleta odluka njenih blesavih politikanata, već odluka zasnovana na interesima najmoćnijeg ondašnjeg sveta, koju su svi kasniji moćnici potvrđivali), jeste sa političkog aspekta gledano, najblaže rečeno imbecilno.

Dakle, teoretski je moguće biti u Evropi a nalaziti se izvan evroatlantskih integracija, ali praktično to znači da je takva država i takav narod na ivici katastrofe. Još ako se ta država nalazi na Balkanu i zove Srbija, pitanje uvođenja međunarodnog protektorata nad teritorijom na kojoj se već više od dvadeset godina ne može uspostaviti funkcionalna država jeste samo pitanje dana.

E sad, šta je to funkcionalna država. Funkcionalna država je ona država u kojoj državne institucije imaju puni demokratski legitimitet, odnosno one koje imaju parlamente u kojima sede istinski predstavnici naroda i koje imaju kompetentnu izvršnu vlast. Drugim rečima, one države koje su sposobne da problem uoče, da ga dobro analiziraju, da pronađu rešenje i da to rešenje sprovedu u delo. Jednostavno zar ne? I jeste, a ono što je najvažnije jeste da samo takve države mogu da postanu članice EU.

Dragi politički lideri, ako mislite da smo kandidaturu izgubili na barikadama, onda ste gluplji nego što izgledate, a iskren da budem, izgledate veoma glupo. I najgorim diplomatama i obaveštajcima koji rade u Beogradu jasno je da Srbija već dugo nema efektivnu vlast, da ovom nesrećnom zemljom vladaju kriminalci, huligani i ološ najgore vrste, da su namrgođeni politikanti samo marionete u rukama šljama. Problem sa barikadama je bio samo najočigledniji primer takve situacije i poslužio je kao, više nego dovoljan, razlog da se ne raspravlja o zahtevu Srbije. Naivno verovanje da će Evropa nasesti na glupave trikove sa izručenjem Mladića i Hadžića samo je pokazalo koliko je državni vrh Srbije nekompetentan.

Kada sam govorio o gej paradi, huliganima, hapšenjima haških optuženika, poseti Putina i drugim povodima koji su jarkim bojama pocrtavali kakve neznalice i kukavice vode ovu državu, mislio sam upravo na ovaj dan i kumulativni efekat koji će izazvati sve gluposti koje su napravljene u poslednjih par godina. I što je najgore, ovo ni izdaleka nije najgora posledica po Srbiju, ako se nešto radikalno ne promeni u najskorijem vremenu.

Od pokušaja održavanja prve gej parade, kada je bilo jasno da oni koji vode ovu zemlju niti imaju hrabrosti da zabrane paradu, niti da je zaštite ako se održi, postalo je potpuno jasno da je svaki kompas izgubljen. Nije ni čudo što su onako blesavo dali Karadžića, Mladića i Hadžića, a da nisu uspeli da smisle iole pristojno obrazloženje koje ne bi vređalo inteligenciju domaće i strane javnosti. Oko toga će tek biti problema kada se pokrene istraga ko je sve od državnih funkcionera i na koji način učestvovao u skrivanju haških begunaca.

Na moja javno postavljana pitanja ko organizuje huligane, sa kojim ciljem, imaju li oni neke veze sa stranim obaveštajnim službama i ozbiljnim kriminalnim organizacijama, odgovorili su zahtevom urednicima medija da više ne prenose moje komentare! Posebno ih je naljutilo što sam rekao da oni dolaze po njih. Ako im to sada nije jasno, onda imaju ozbiljne probleme sa percepcijom sveta oko sebe.

Crvene lampice im nije upalila ni slika sa Marakane tokom Putinove posete. Dvadeset hiljada ljudi je na utakmici juniorskih timova Zvezde i Zenita došlo da vređa Tadića i da kliče Putinu. Ruski ambasador vam zabranjuje skupove, neke prekida, neke otvara, javno vređa a vi nemate mozga da vidite o čemu se radi niti hrabrosti da se tome suprotstavite. Ko je palio administrativne prelaze – na to naravno nemate odgovora.

Sada je jasno da Tadić nema nikakvog uticaja na Srbe sa severa Kosova, koji već mesecima stoje na barikadama, što je (doduše samo glasno izrečeni) razlog da se Srbiji ne da status kandidata za EU. Tadić je na toj kandidaturi gradio svoju celokupnu političku prevaru, koja se sada raspada kao kula od karata. Ostaje samo pitanje ko sada vodi igru na barikadama? Albanska mafija povezana sa srpskom mafijom, kojima ne odgovara sređivanje stanja ni srpska kandidatura za EU? Rusi kojima odgovara haos kako bi na vlast u Beograd doveli svoje marionete? Neko treći? Više njih zajedno?

Dragi Borise, da si na vreme tražio odgovor od onih kojima si poverio da vode obaveštajno-bezbednosnu zajednicu Srbije na pitanje ko je i sa kojim ciljem organizovao huligane da razbiju prvu gej paradu, što sam ti na vreme sugerisao, danas bi Ti donosio odluke šta će se raditi na administrativnim prelazima. Nisam siguran da bi te odluke bile bolje. Šta ćeš sada? Ukoliko razmišljaš da nastaviš sa spinovanjem o tome kako nam EU nije važna, kako postoji Evroazijska unija, kontakti sa zemljama BRIK, nesvrstanima i sličnim buncanjima, želim samo da te upozorim da to nije tako bezopasno, kako ti tvoji balavi savetnici predočavaju.

Na toj priči ne možeš dobiti izbore, a pogotovo ne na priči o normalnoj i demokratskoj Srbiji. Svi mi kojima je ta priča na srcu više Ti ne verujemo. Ukoliko na vlast dođu oni koji svoju političku prevaru grade na takvim obmanama, njihova vizija Srbije ne uključuje civilizovan dijalog sa političkim protivnicima i pravična suđenja (te ideje doduše i ti napuštaš, ali haj sad!). Oni te mrze iz dna duše.

Autor je predsednik Pokreta radnika i seljaka