Iznuđeno spasavanje pravosudne reforme

Smenjuju se skandali u pravosuđu i sa pravosuđem Srbije. Elem, Novela Zakona o sudijama usvojena koncem 2010. godine, belodano je neustavna. I to, konkretno: (1) proveravanje svih odluka prvog sastava Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske dužnosti zatečenim sudijama od strane stalnog sastava koji će tek biti formiran; (2) automatsko zakonsko okončanje, tj. presecanje započetih postupaka pred Ustavnim sudom po žalbama ne(re)izbranih sudija; (3) pravilo da se žalbe/ustavne žalbe Ustavnom sudu smatraju prigovorima na odluke Saveta o kojima odlučuje novi Savet (član 5. Novele). Takođe, Novela očigledno protivustavno propisuje da stalni sastav Saveta preispituje i sve odluke prethodnog Saveta o izabranima na stalnu sudijsku funkciju, kao i njegove odluke o predlogu za izbor sudija koji se prvi put biraju (član 6).

Podsećam, Ustavni sud ni dan-danas nije meritorno odlučio o ustavnosti opšteg izbora sudija, a rešio je do sada samo dve žalbe neizabranih sudija.

Citiranim odredbama Novele duboko se zadire u: a) Pravo na pravično suđenje (član 32 Ustava i član 6 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda); b) Pravo na jednaku zaštitu prava i delotvorno pravno sredstvo (član 36 Ustava i član 13 Konvencije); c) Ustavnu poziciju i nadležnost Ustavnog suda (čl. 166-167 i čl. 148 i 170 Ustava); d) Garantiju stalnosti sudijske funkcije (član 146). Rečju, krše se Ustavom zajemčena prava kako neizabranih sudija, tako i prava izabranih stalnih sudija, a ruši se i dignitet Ustavnog suda direktnim i radikalnim zakonskim intervenisanjem u tkivo tekućih postupka pred njim, zabranom da on dalje utvrđuje činjenice i odlučuje.

Pred nama je dakle ilustracija grubog ovdašnjeg moćničkog ruganja pravu i svim građanima. Jer, u miljeu neprava caruje samovolja i politička celishodnost vladajuće garniture. Naknadni re-reizbor jeste u suštini nastojanje da se kvazizakonski navodno isprave brojne nepravde i pravničke jeresi. Ujedno, u pitanju je providan pokušaj, pod međunarodnim pritiskom, zabašurivanja nastale štete i bruke, neporecive i nepopravljive ogromne odgovornosti odlučilaca i sprovodilaca sklepanog nazovi pravosudnog ozdravljenja.

U međuvremenu, Ustavnom sudu su prispele inicijative za pokretanje postupka ustavnosti kritičnih članova, odnosne pravosudne novele. No, Sud bi mogao da reaguje i po službenoj dužnosti u ovoj pravnoj stvari (član 50 stav 2. Zakona o Ustavnom sudu). Uz to, Sud je vlastan da – u toku pokrenutog postupka ispitivanja ustavnosti, do donošenja konačne odluke – obustavi izvršenje pojedinačnog akta ili radnje „koja je preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ustavnost… ocenjuje, ako bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice“ (član 56 stav 1. istoga propisa).

Pragmatski uzev, ako bi novi Savet u najkraćem roku počeo da se bavi slučajevima neizabranih sudija koji su se obratili Ustavnom sudu ili Savetu neposredno, bio bi to početak iznuđenog izlaza iz ćorsokaka personalne pravosude reforme. Pod pretpostavkom da promenjeni sastav Saveta ubuduće radi ozbiljno, profesionalno, delotvorno i razumno brzo, objektivno i po merodavnim pravnim standardima. Bez „repova“ i „zimnice“. Neophodno je da se on prethodno personalno kompletira i zameni u celini (a ne samo njegovi izborni članovi, kako zakon nalaže): da u njega uđu i tri sveža stalna člana, tj. da se što pre izaberu novi predsednik Vrhovnog kasacionog suda, novi ministar pravde i novi predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe.

A klupko neprava i nepravdi se mora odmotati i ukloniti da bi se stvorili bar startni uslovi za prelaz u „mirne vode“ izvesnosti i stabilnosti, redovnog odvijanja važnih pravnih tokova. Stoga, pri hipotezi da se zarad izbegavanja daljih društvenih potresa i „vraćanja unazad“, proguta „sažvakana“ neustavnost opšteg izbora sudija – predlažem sledeći pravni scenario. Prvo: Da se član 5 Novele kao neustavan smesta odstrani iz pravnog poretka – ustavno-sudskom intrevencijom ili zakonski po hitnom postupku – kako bi pravno opet oživeli, nastavili se svi pokrenuti postupci po žalbama pred Ustavnim sudom. Takođe, bilo bi nasušno da zakonodavac koliko sutra predvidi da za vreme postupka pred Ustavnim sudom novi sastav Saveta može (samoinicijativno ili po prigovoru) raniju odluku o neizboru da zameni meritorno drugačijom, novom, a žalilac bi se tada izjasnio da li ostaje pri žalbi i protiv te nove odluke – ili pak odustaje od žalbe što je pravni osnov za obustavljanje sudskog postupka. Drugo: Još jedno opšte preispitivanje pravosudnih reizbora (član 6 Novele) sa stanovišta kako-tako zadobijene stalnosti sudjske funkcije (član 146 Ustava) i pravne sigurnosti uopšte, imajući u vidu ionako krhko poverenje u državu i sudstvo – apsolutno je pravno neprihvatljivo. Ove odredbe Novele Ustavni sud takođe mora neizostavno odmah da stavi van snage.

Sve u svemu, cilj je da se počinjena svekolika šteta i bruka dalje ne razlivaju. Jer, daleko je odmaklo svekoliko urušavanje domaćeg pravnog sistema i njegovih uporišnih institucija. Uzgred, simptomatičan je nedostatak političke volje (snage?, kuraži?) vrha države da se suoči sa prolongiranom sramotnom pravosudnom prevarom. Da prizna tzv. Bodrum u pravosuđu, da raskrsti sa dojučerašnjim upornim obmanama pravosudnih čelnika da je rađeno „sve po pravu“ – i da ukaže na glavne krivce, uz odlučni zahtev za njihovo ekspresno demisioniranje.