Kad porodica ima dva automobila i nijednu knjigu

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. E , sad mi je dosta lakše . Kajao sam se mnogo što sam samo kupovao knjige , a nisam imao automobil . Pa kad sam izrčunao da sam mogao kupiti dobar automobil za onu vrednost što sam potrošio za knjige , malo sam se zamislio , ali srećom naiđe ovaj tekst te mi je , kao što rekoh sad mnooooogo lakše !

2. 3 automobila, sva tri krsa koji truju sve oko sebe, zid bez slika beo sveze okrecen, nijednu knjigu i polovan iphone sa razbijenim ekranom bez maske.
   Pasulj i kupus po tri dana, bombu piva i hamburger.
   Sve ostalo je dobitak.
   Za knjige nema mozga.

3. Uvaženi direktore, da li znate broj ili procenat vaših đaka koji su otišli? Da li su više poštovani tamo ili ovde? Nije sve u novcu, ima nešto u odnosu sredine….Novac nije jahta ili avion, to je i škola za decu, lekar, okruženje…

   1. Bravo!

4. Sve zavisi od toga između čega i čega biraš.
   Ako treba da biraš između:
   – Ovde: solidna plata i relativno pristojan život, normalna budućnost sa razumnim očekivanjima, ili
   – Tamo: velika plata i život na relativno visokoj nozi, u uređenom društvu, bez velikih trzavica i strahova u pogledu budućnosti
   onda da, treba svakako razmisliti da li zaista vredi otići i juriti isključivo za materijalnim.

   Međutim, ako ti je jedini izbor između:
   – Ovde: mizerna ili češće, nikakva plata (osim ako pristaneš da se učlaniš u Biblioteku, ali i to ima svoju, debelu, cenu), život u potpuno raspaloj tzv.“državi“ bez institucija i u duboko podeljenom društvu, koje se nalazi u stanju hladnog građanskog rata koji svakog trenutka može da se usija, gde je budućnost potpuno neizvesna, a jedino izvesno je da ti je danas gore nego juče, ali bolje nego sutra, ili
   – Tamo: (isto kao prethodna tačka)
   e, onda pametan čovek nema šta da razmišlja, nego samo da zapali što pre i što dalje odavde!

5. Ja sam jedan od odnih koji nisu tu nego su tamo zarad sticanja materjalnih dobara. Posedujemo i dva auta i stan i Hi Fi i lepe cipele i gastarbajtersku i modnu garderobu. Imamo eto i orman pun knjiga ali onih procitanih ? I sta sada Direktore matematicke gimnazije , primaocu drzavne apanaze i posetiocu novogodisnjih proslava koje organizuje ministar prosvete? I sta sad direktore fabrike ispiranja decijih mozgova, stvaraoce vise rase za dobrobit americke ambasade i naroda.
   Zar pisanjem ovakvih tekstova i knjiga i ismevanjem materijalnih dobara smatras da si blizi pravdi , istini i Bogu?
   Onda kada budes u stanju sam samcijat da zaradis svoj novac, a ne da ga 2 puta mesecno dobijas od drzave, onda ces moci da cenis i materjalno i da kroz rad spoznas duhovno.

6. Da li vam je palo na pamet da ste uvredili sve nas koji smo otisli iz Srbije ne zbog para vec upravo zbog toga sto tamo – „tamo daleko“ dakle – nismo mogli da „sacuvamo sebe“? Da necemo moci da prezivimo – fizicki – ako ne postanemo moralne kakaze? I sto smo se plasili da nasu malu decu takodje necemo moci da sacuvamo ne od „filozofije, stila i duha palanke“ vec od filozofije tabloida, rijalitija, teretana, kladionica, navijaca i sponzorusa? Od turbo folka u vrticu? Od tabloidnog patriotizma? Stvarno mislite da razuman covek – ne dakle budala ili glupan – moze „steci imetak a izgubiti sebe“ tek onako, samo zato sto ima para? Takav je „izgubio sebe“ jos pre nego sto se i nasao. Da li zaista mislite da neko ko je preziveo ispiranje mozga u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni…moze biti ispran u Americi, Nemackoj..? Ljudi jesu generalno odustali od duhovnih vrednosti, sto je tragedija, ali to nema veze sa Amerikom i Srbijom. To sto je polica za knjige prazna nema veze s brojem kola u garazi. Uzgred – evo vam iz prve ruke – nema sanse da Amerikanac da celu svoju mesecnu platu (ili nekoliko) za par patika ili jedan smartphone kao sto to rade ljudi u Srbiji. Eto vam teme za sledeci put.

7. (1) Raspopović: „Tamo“ – čuvar marksističke dijalektike, „ovamo“ – entuzijasta, sa matamatičarem Draganom Trifunovićem i filozofom Cekićem osnovao i vodio „Hegelovo društvo“, gde sam dobio priliku da održim svoje prvo predavanje iz „epistemologije matematike i fizike“ (versus marksistička dijalektika) davnih ’80, jer se to tada nije moglo na fakultetima. Hvala mu na tome. Kao ni onda tako i danas Raspopović ne uvažava empiriju kao jedinog sudiju u „sporovima“! Kakvo je to vreme bilo najbolje pokazuje primer jednog našeg uvaženog epistemologa (tada asistenta) koji je ’80 izgubio posao na filozofskom fakultetu jer se drznuo da u filozofskom časopisu objavi rad o „relativnom“ pojmu istine u nauci…
   (2) Kao što u prirodi opstaju samo one vrste koje su se genetski bolje opremile da se suoče sa novonastalim okolnostima, tako u socijalnoj evoluciji opstaju one norme, tradicije koje se uspešno bruse metodom „pokušaja i pogreške“. Proces „učenja na greškama“, kako je to slikovito izrekao Karl Poper, važi za čitav živi svet, „OD AMEBE DO AJNŠTAJNA“…, važi i za naš čulni sistem, liberalnu demokratiju, građansko društvo…, međutim primetimo: jedino ne važi u hibridnim sistemima koji se oslanjaju na despotsku tradiciju (vizantijsku, osmansku, komunističku).
   (3) Saberi-oduzmi, došli smo do toga da u Srbiji ne postoje elementarni uslovi ni za običan život, akamoli da budeš naučnik; – sociološki gledano, neuvezan sistem, haotičan: stanovanje, prevoz, tokovi u kretanju – putevi kao „ruski rulet“, nepostojanje kućnog reda, struke nemaju autonomiju, nepotizam, niko nikoga ne poštuje, ne postoji red u firmama, nepoštovanje bilo čega… Ljudima je za dobar život potrebna sigurnost (uređeno društvo), nema to veze sa bogatstvom.

   1. „Tamo gde mi je dobro – tamo mi je domovina“, govorili stari Latini.Time je sve rečeno,a kolumnista me je totalno razočarao!

8. Kad porodica nema nijedan automobil i nijednu knjigu.

9. Sokrat je bio star i nije imao malu decu. Dakle odgovornost samo prema samom sebi. Ako je odlucio da umre za svoju ideju to je njegova licna stvar. Mislim da je za nas mladje sa malom decom ipak najodgovornije ostati u Srbiji, ne steci imetak i izgubiti sebe.

   1. Sokrata su suvise kasno osidili na smrt, kada je vec zatrovao mladez i unistio predjasni moralni sistem koji je kako tako radio i izrodio demokratiju. Zbog njega smo dobili platona i aristotela ali i Aleksandra makedonskog koji je harao i unistavao svet a na njegovom primeru to kasnije radili nebrojeni mnogi. Da li je vredelo? Ugasiti milione zivota, unistiti nebrojene civilizacije i kulture … zarad par knjiga Platona i Aristotela …

10. Kad bi ovo procitao neki stranac rekao bi da je dilema „biti tupavi potrosac u potrosackom drustvu“ ili ostati na Tibetu. Kad ono – rijaliti Srbija.

11. Zasto deca bogatih, narocito ona pametnija i obrazovanija odlaze iz zemlje? Sigurno ne zbog para … zbog trulezi korupcije i nwpotizma

12. Gospodine profesore ,90% nas je otislo zbog raznih seselja ,arkana,ceca,martinovica,bidze,badze,rake,tome,vucica….vas .laznih patriota iz kruga2,nasminkanih nacista sa Sorbone ,zbog mracnjacke spc…mogao bih ovako do sutra…ako smo nesto i zaradili ,to je samo bonus…

13. Dubinska analiza, na nivou posle 5 piva na slavi

    1. Uz svo postovanje, ne slazem se s vama. Najmanje 7-8 piva.

14. Tekst g.Raspopovica je neumesan i vredja zdrav razum?

15. Nisam ja otisao da bih kupio dvoja kola nego zbog terora mediokriteta koji upumpava elita. Bahatost, primitivizam i kic spektakularnih razmera. Institucionalizovano. To je otvoreni propagandni rat protiv sopstvenog stanovnistva. Nesto kao anti-prosvetiteljstvo mada prosvetiteljstva nikad nije ni bilo. Samo jos i gore – ne da se zatupi vec i da se istera i poslednji trag covecnosti. Da se pljune na oca poginulog kolege. Takav teror moze da izdrzi samo neko prirodno otporan ili prirodno sklon bas tome – sve je lako kad si djubre. Za mene je to bolesno a prilagoditi sebe i sopstvenu decu na bolest i nije neki uspeh. Tu se o samom duhu radi. A kad je duh u pitanju, nema tih para, gospodine, nema tih para…

16. Ruku na srce, jeste ozbiljna dilema. Dvoja kola ili golja u imperiji Srpskog telegrafa i Informera.

17. Čitam ove komentare, i pročitah svih 20, pa ne mogu da verujem. Prisećam se, da je jedan filozof rekao/napisao, da onaj koji govori i onaj koji sluša – koji je napisao i koji čita – nikad ne misle na istu stvar. Ali baš ovoliki nesporazum i nerazumevanje, za mene je više od čuda neviđenog. Pa, nije prof. M. Raspopović svojim tekstom otvarao ni naučnu, ni filozofsku, niti sociološku raspravu, nego je samo pozdravio pojavu jednog ovakvog romana, sa takvom idejom – da u savremenom globalnom svetu, u kome se imetak i bogatstvo (ako se to želi) može steći i „tamo“ i „ovamo“ – bolje je biti „ovamo“, medju svojima. Htelo se reći, kako sam razumeo roman, da kad je čovek već određen svojim roditeljima, njihovom pripadnošću i jezikom koji govore, neka i on, taj potomak, bude među svojima, u svome jeziku, koji je jedini njegov izvorni prirodni jezik, a svaki drugi je naučen, veštački, i, po prirodi stvari, tuđinski. To tako, sledi i iz biološkog i društvenog „gena“, iz psihologije ljudskog bića, sa kojom bi se, valjda, valjalo usaglašavati. … Doduše, ta rečenica, koja je „izvučena“ u naslov, može da zazvuči kao kritika sticanja bogatstva. Pa ne, i ona je samo poziv na nužnost uspostavljanja ravnoteže između materijalnog i duhovnog. Onako, kako ovih dana, slušamo kazivanje svetski poznatog stvaraoca Emira Kusturice, da nije sve u konzumerizmu, bogatsvu i profitu; ponešto od ljudske prirode jeste i u duhovnosti. I, onako, kako ovih dana čitamo o najmlađoj premijerki na svetu, Sani Marin, koja se zalaže za četvorodnevnu radnu nedelju „sa po šest sati rada kao bi ljudi imali više vremena za porodicu i hobije.“