Kad sistem ne štiti lekare, kako će štititi pacijente

Kao zdravstveni radnik sa skoro dvadeset godina iskustva, ali i kao narodni poslanik, član Odbora za zdravstvo, otvoreno ukazujem na obrazac koji postaje pravilo: smene, degradacije i marginalizacija zaposlenih kao oblik odmazde prema neistomišljenicima. Time se šalje jasna poruka – nije važno znanje, iskustvo ni odgovornost, već lojalnost i ćutanje. Takav sistem ne proizvodi kvalitet, već strah.

Nedavna smena načelnika hirurgije u Zdravstvenom centru Knjaževac dr Igora Milosavljevića, samo zato što je predsednik opštinskog odbora Novog DSS-a u toj opštini i jedan od nosilaca izborne liste cele opozicije na predstojećim lokalnim izborima koji će se održati na proleće, predstavlja klasičan primer odmazde prema neistomišljenicima. Ova odluka nije rezultat stručne ili profesionalne procene, već je motivisana različitim političkim stavovima i angažmanom Milosavljevića u opozicionom radu. Isto tako, prof. dr Vladimir Dugalić je otpušten iz Kliničkog centra Srbije, ili pak razrešenje sa funkcije direktora Hitne službe Kliničkog centra Vojvodine, dr Dragana Nikolića zbog podrške studentskom i građanskom buntu.

U atmosferi pritiska i pretnji, zdravstveni radnici više ne donose odluke slobodno i stručno, već defanzivno, vodeći računa o posledicama po sebe, a ne isključivo o interesu pacijenta. Kada se lekar više plaši sistema nego greške, pacijent ostaje nezaštićen, a kvalitet zdravstvene zaštite ozbiljno narušen.

Pacijentima nisu potrebni poslušni izvršioci, već samostalni, sigurni i odgovorni profesionalci. Svaka odmazda nad zaposlenima u zdravstvu direktno pogađa pacijente – kroz lošiju dijagnostiku, odloženo lečenje i gubitak poverenja u institucije.

Posebno je porazno što se u takvom ambijentu zanemaruje preventiva, iako je ona osnov svakog održivog zdravstvenog sistema. Bez preventive, sistem svesno gura pacijente u teža stanja i veće troškove, dok se zdravlje građana pretvara u statistiku.

Zdrav sistem štiti svoje zaposlene, podstiče stručnost i stavlja pacijenta u centar. Sve suprotno od toga predstavlja dokaz duboko urušenog sistema koji se održava strahom, a ne znanjem.

Kada se profesionalne odluke doživljavaju kao smetnja, a ne kao prednost, zdravstveni sistem prestaje da bude servis građana i postaje mehanizam kontrole.

Struka mora biti temelj sistema, a ne kolateralna šteta.

Iz dvadesetogodišnjeg rada u zdravstvu znam jedno sigurno: sistem koji kažnjava znanje, iskustvo i nezavisno mišljenje – ne ugrožava samo zaposlene, već direktno ugrožava pacijente. A to je odgovornost koju niko nema pravo da prećuti.

Autorka je narodni poslanik, član Odbora za zdravstvo i zdravstveni radnik

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.