Činjenica da kamate na dinarske kredite dostižu i 30 odsto godišnje, a na devizne 15 odsto, dovoljno govori o visini kamatnih stopa kod nas. Čak da su u proseku i duplo niže od ovih najviših, a nisu, sa tako visokim kamatama nema uslova za održivi razvoj konkurentne privrede. Zašto su kamate visoke?
Bankari će vam reći da su troškovi zaduženja veliki, uključujući obaveznu rezervu i pokriće troškova rizika zemlje u kojoj živimo. Što je tačno. Ali tačno je i da su banke za prvih 9 meseci ove godine ostvarile neto prihod od kamata od 89,3 milijarde dinara, što stavljeno u odnos sa iznosom (bruto) kredita daje prosečnu maržu od 5 odsto. Dovoljno da se zaključi da prostora za smanjenje kamatnih stopa ima. U čemu je onda problem?
Više od troškova zaduženja banke „muče“ operativni troškovi i rezervisanja za problematične kredite.
S jedne strane, nema dovoljno posla za 33 banke, a njihovi operativni troškovi veliki su namet za ekonomski prostor u kome posluju. Podatak da je bilansna suma ukupnog bankarskog sektora manja od bilansne sume pojedinih banaka u regionu, kao i da su parametri tipa obima posla po zaposlenom daleko ispod onih u bankama Centralne i Istočne Evrope, dovoljno govori da naše banke ne rade punim kapacitetom. Ukrupnjavanje bankarskog sektora i racionalizacija poslovanja (smanjenje troškova) uslov su za njegov opstanak, pa i za sniženje kamatnih stopa.
S druge strane, kreditna ekspanzija u proteklim godinama, daleko iznad nivoa ekonomske aktivnosti, dovela je do prezaduženosti privrede i stanovništva, koja se sada ogleda u otežanoj naplati kredita. Zvanični podatak da je na kraju trećeg kvartala 18,8 odsto kredita u statusu teško naplativih, verovatno je na srednji rok duplo veći, uzimajući u obzir situaciju na tržištu i tržišnu perspektivu dužnika. Tako će nenaplativa potraživanja predstavljati najveći izazov za banke u narednom periodu i jako je bitno kako će one tom problemu prići. Jer, sa porastom nenaplativih potraživanja rastu i obavezna rezervisanja za njihovo pokriće, koja direktno umanjuju prihode. Nije isključeno da će u cilju pokrića troškova rezervisanja, banke posegnuti za povećanjem kamata na svoje plasmane, a to sigurno neće biti dobra vest.
Može se očekivati da će tokom naredne godine u ponudi banaka dominirati skupi dinarski krediti, koji su još skuplji u uslovima precenjene vrednosti dinara. Na to upućuje dobra likvidnost u dinarima, kao rezultat visokog nivoa kapitalizacije banaka. Preusmeravanje dinarskih plasmana sa državnih papira u rentabilnije plasmane privredi i stanovništvu, ako se radi o prihvatljivom riziku, razumljiva je ekonomska logika.
Ostaje pitanje koliko je debela grana koja se seče sa postojećom politikom visokih kamatnih stopa. Kada čujete da kamate na depozite počnu da rastu, znajte da lošim vestima nije kraj. A što se smanjenja kamatnih stopa tiče, ni na vidiku.
Autor je dugogodišnji bankar
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
