Novi film Anđeline Džoli „U zemlji krvi i meda“ opisuje etničke tenzije koje su dovele do najkrvavijeg konflikta u Evropi od Drugog svetskog rata. To ostvarenje je već dobilo dve nagrade i postaje hit u bioskopima, zahvaljujući nesmanjenom interesovanju inostrane publike koja je u podjednakoj meri bila užasnuta i zbunjena događajima na Balkanu tokom devedesetih godina prošlog veka.
Za one koji su živeli i radili u tom regionu tokom burne decenije, rat u bivšoj Jugoslaviji i dalje predstavlja otvorenu ranu, a film Anđeline Džoli vešto prikazuje da ni međunarodna zajednica ni lokalni lideri nisu preduzeli napor da spreče krvoproliće. Izuzetak je bio Kiro Gligorov, predsednik Makedonije, koji je umro u snu u novogodišnjoj noći, u 94. godini. Za činjenicu da je Anđelina Džoli snimila film o Bosni, a ne o Makedoniji, uglavnom je zaslužan Gligorov, jedini lider bivše Jugoslavije koji je držao svoju novoformiranu nezavisnu državu izvan konflikta.
Gligorov mi je jednom ispričao kako je sa dedom išao da se upiše u školu 1923. U to vreme, u rasponu od oko deset godina, Makedonija je bila deo Turske, Bugarske i Srbije. Dakle, kada je učitelj Srbin pitao kako se zove šestogodišnji dečak, deda Gligorova je odgovorio: „Kiro Gligorović“. Gligorov se sećao kako mu je deda kažiprstom pokazao da treba da ćuti kada je pokušao da ga ispravi. Takav je bio život na Balkanu početkom 20. veka, gde su etnička pripadnost i identitet bili promenljiva i složena kategorija.
Gligorov je bio član Predsedništva SFRJ, a tokom raspada SRFJ, naročito kada je država praktično postala „srboslavija“ i, kasnije, kada je prerasla u „sloboslaviju“, vodio je Makedoniju u pravcu nezavisnosti, organizovanjem referenduma u septembru 1991, bez učešća u konfliktu. Istovremeno, snažno se zalagao za priključenje Makedonije Evropi i evroatlantskim institucijama, ali taj cilj još nije ostvaren.
Prvi izazov s kojim se Gligorov suočio odnosio se na spor sa susednom Grčkom oko imena države. S tačke gledišta Grka, nezavisna Makedonija mogla bi da polaže pravo na ostatak geografske Makedonije, poznate i kao Severna Grčka. To zvuči besmisleno, ali ako se uzme u obzir podatak da je grčki građanski rat, koji je trajao od 1946. do 1949, uglavnom vođen zbog pitanja da li će geografska Makedonija (uključujući Severnu Grčku) postati deo komunističke Jugoslavije, Grcima u izvesnoj meri možemo da oprostimo zbog straha da će mala Makedonija možda polagati pravo na deo Grčke.
Međunarodna zajednica, koja je uložila veliki napor da Makedonija postane članica UN, smislila je nimalo elegantno privremeno ime za novu državu: Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija. Naravno, ni Gligorov, ni bilo koji drugi odgovoran lider u Makedoniji, nikada nisu nameravali da polažu pravo na Severnu Grčku. Ali, Gligorov je shvatio još nešto: uprkos prijateljskim savetima posetilaca da izmeni ime države, morao je da bude obazriv da prilikom pokušaja da uvaži zahteve druge strane ne izazove dodatne probleme dovodeći u pitanje identitet sunarodnika.
Makedonija je dugo bila znak pitanja u istoriji Balkana, ali Gligorov je razumeo da bi nesigurnost u vezi s identitetom svog naroda mogla da izazove konflikt. Stoga, u pojedinim situacijama je smatran tvrdoglavim kada je odbijao savete sagovornika. Jedan od najvećih izazova s kojima se suočio bio je ophođenje prema Albancima, koji vekovima žive u Makedoniji. Oni nisu želeli da budu nazvani „nacionalnom manjinom“, jer su verovali da bi na taj način postali građani drugog reda. Rešenje je pronađeno donošenjem Ustava Makedonije, koji je umnogome delo Gligorova, budući da se njime garantuju ista prava svim građanima, a zemlja opisuje kao „nacionalna država“ Makedonaca.
Balkan nije blagonaklon prema svojim političarima i treba da prođe izvesno vreme pre nego što u Makedoniji budu prepoznate zasluge Gligorova. Ali, on je učinio ono što drugi lideri u regionu i na mnogim drugim mestima nisu uspeli, niti će uspeti – održao je mir u svojoj zemlji.
Autor je bio pomoćnik državnog sekretara SAD, ambasador Amerike u Južnoj Koreji, američki pregovarač sa Pjongjangom
Copyright: Project Syndicate, 2012.
www.project-syndicate.org
Danas ima ekskluzivno pravo objavljivanja u Srbiji
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
