Pre nekoliko meseci, na Ginekološkoj klinici u Kragujevcu posle porođaja preminula je tridesetogodišnja A. P. I da sam, a nisam, u lavini predmeta koja bukvalno zatrpava mene i moje saradnike, zaboravio na ovaj slučaj, na njega bi me podsetio Jugoslav Ćosić, u Poligrafu, u kome sam nedavno bio gost. Tom prilikom je, pored ostalog, tražio da prokomentarišem činjenicu da ZC „Studenica“ Kraljevo još, i pored mog naloga, nije suprugu A.P. dao njenu dokumentaciju.
Rekao sam da su Turci imali pravi izraz za to, da je to najlakše komentarisati kao kabadahijsko ponašanje. Odmah nakon emisije mi je, od vrlo poznate i ugledne aktivistkinje civilnog sektora i blogerske zajednice, B.S., poznate i kao Krugolina Borup ili „Majka hrabrost“ stigao vrlo zanimljiv e-mail. U njemu je, pored ostalog, pisalo:
„Pišem Vam, pak, da bih vam skrenula pažnju da ovo nije puki stav ZC ’Kraljevo’, većopšti zvanični stav Inspekcije ministarstva zdravlja. Naime, pre nekih desetak dana, imala sam sastanak s načelnicom inspekcije Danom Mihailović, i upravo dotaknuvši se ovog slučaja, ona mi je rekla da Rodoljub Šabićgreši i da uvid u dokumentaciju može da ima samo osoba lično (ali da ne sme da pravi kopije). S obzirom da je Anđelka preminula, pitala sam je zar nema onda njen suprug to pravo? Ona mi je odgovorila da nema, da su kartoni službena tajna i da se tako štiti privatnost pacijenta.“
Ovo upozorenje govori da imamo posla ne samo sa kabadahijama nego i sa „stručnjacima“. Budući da ovi drugi svojim neodgovornim „stručnim“ objašnjenjima mogu kod ljudi stvoriti pogrešnu predstavu o njihovim pravima, moraću tim povodom da preduzmem više koraka.
Za početak, mislim da je dobro da se stručnjacima postavi par pitanja. Npr. znaju li „stručnjaci“da u članu 28 st. 1 Zakona o slobodnom pristupu informacijama piše – „rešenja i zaključci Poverenika obavezujući su“? I da li su „stručnjaci“ čuli za neku zemlju u kojoj po zakonu obavezujuća rešenja nadležnog organa zavise od toga da li se onima na koje se odnose dopadaju ili ne?
Znaju li „stručnjaci“, očigledno skloni mistifikaciji „službene tajne“, šta piše u čl. 9 tač. 5 Zakona o slobodnom pristupu informacijama? Znaju li da je, tom odredbom, predviđeno da se informacije ili dokument za koji je propisima ili službenim aktom zasnovanim na zakonu utvrđeno da predstavljaju državnu, službenu, poslovnu ili drugu tajnu neće dati tražiocu na raspolaganje, ali samo uz dodatni uslov – ako bi „zbog odavanja mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom koji pretežu nad interesom za pristup informaciji“?
Dakle, nije glavno pitanje da li dokument formalno nosi oznaku „službena tajna“. Ta činjenica nije sama po sebi, automatski, dovoljan osnov da bi se ograničio pristup informacijama. Uz taj formalni osnov traži se i suštinski, materijalni osnov.
Da li su ispunjena oba uslova, i formalni i materijalni, mora se ceniti u svakoj konkretnoj prilici. To, dakle, mora prvo činiti organ od koga je građanin informaciju tražio, kasnije po žalbi Poverenik za informacije, a posle njega, eventualno i Vrhovni sud. Dakle, u svakoj situaciji u kojoj je predmet zahtev za pristup informacijama dokument ili informacija koji je formalno označen kao „tajna“, ograničavanje javnosti je dopušteno samo ako se iza tajne „krije“ legitiman interes, koji bi mogao biti ugrožen odavanjem, a koji je u konkretnoj situaciji pretežan u odnosu na prava javnosti da zna.
To da smo u pravni poredak, kad je u pitanju ograničavanje slobode pristupa informacijama uneli instrument u uporednom pravu demokratskog sveta poznat kao „test javnog interesa“, u petoj godini primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama, moralo bi biti poznato čak i „stručnjacima“.
A budući da „stručnjaci“ pominju i „zaštitu privatnosti“, moramo se zapitati da li su bar pročitali Zakon o zaštiti podataka o ličnosti? Jer da jesu, valjda bi morali znati (čl. 8) da je obrada podataka (prepisivanje, umnožavanje, kopiranje …, na drugi način činjenje dostupnim) dopuštena uz pristanak lica o kome se radi. A morali bi znati i to da pristanak za obradu podataka lica koje je umrlo može dati supružnik (čl. 10).
Da li je profesionalna greška uzrok smrti A.P.? Zaista, ne znam. Ali znam da očigledna nemogućnost da se prepozna na kom se to legitimnom interesu u ovom slučaju zasniva uskraćivanje informacija, posebno njenom suprugu, koji na to ima višestruko pravo, samo pothranjuje i inače prisutne sumnje s tim u vezi. A znam i to da mogućnost da „stručnjaci“ ili kabadahije opstruiraju ostvarivanje prava građana ne bi smela „proći“ bez sankcija, jer to što oni „rade“ pothranjuje i inače prisutno, veliko nepoverenje u zakone i institucije ove zemlje.
Autor je poverenik za informacije
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
