Ko vladi ne boji se gladi

Dakle, predsednik svojih glasača kao i vlada kojom će predsedavati i koja će se uskoro izglasati u skupštini, nema legitimitet, kao uostalom ni ta ista skupština. Nakon pet meseci protesta i više miliona ljudi na ulicama srpskih gradova i po srpskim drumovima legitimitet vlasti nije upitan, već ne postoji.

Uzgred budi rečeno, ne postoji ni legalitet bez obzira što je nekoliko stranaka opozicije pristalo da uđe u skupštinu, na očigled javnosti, evropskih posmatrača i ODIHR-a, bahato pokradenih izbora.

Činjenica da opozicione stranke nisu u tom trenutku odbile da budu deo takve skupštine ni na koji način ne menja činjenicu da su izbori pokradeni. O tome da se na žalbu opozicije Ustavni sud ne oglašava već dve godine biće predmet nekog drugog suda kada ovaj režim ode kuda se i uputio, u prošlost.

Ovi redovi su naravno pisani nakon što je neko, nebitno ko, objavio imena ministara u takozvanoj novoj vladi na čijem čelu je kao i na čelu svakog ministarstva predsednik svojih glasača.

Doktor Đuro Macut, koji se lažno predstavlja predsednikom vlade, niti je birao ministre niti će toj vladi predsedavati. Krajnje je vreme da prestanemo lagati, hoću reći laže nas mašinerija laži, jer to radi na osnovu svoje prirode pa nas to ipak ne obavezuje da i mi sami sebe lažemo, jer kao znamo da se svi đuture lažemo pa je OK.

Dakle, potpuno je svejedno da li će ministar prosvete biti Slavica cipelica ili Dejan Vuk Stanković ili Nebojša Krstić ili dodajte sami ko vam padne napamet, recimo Baba Roga.

Čak mi se čini da bi Baba Roga odbila funkciju ministra u ovoj kao ekspertskoj i kao prelaznoj i uostalom kao vladi. Da će to biti vlada prisile gotovo da je sigurno iz opet vrlo jasnih razloga.

Prisila je jedini metod koji ova radikalska ekipa poznaje. Taj je metod korišćen na „ovim našim prostorima“ kao i što se pljačka odvijala na istim prostorima. Pošto su se „ovi naši prostori“ sveli na Srbiju bez Kosova koje je takođe isisavano do poslednjeg trena, zlo nasilja i pljačke vratilo se na početnu adresu.

Deceniju već mi svi igramo u ograničenom prostoru, takoreči u šesnestercu, a veliki šibicar je odavno sakrio loptu što se, naravno, zbog velike gužve ne vidi. Mladi ljudi su to shvatili i izašli iz šesnesterca, a potom polako i temeljno zauzeli sav ostali prostor terena, znatno veći i pozivaju na povratak igre i pravila.

O, kako inteligentno i pročišćujuće. Svi koji se i dalje krljaju u šesnestercu postaju sve manje zanimljivi. I to je ozbiljna poruka opozicionim strankama. Izađite iz Vučićevog šesnaesterca i počnite da igrate sopstvenu igru. Pokažite da ste hrabri i svesni trenutka.

Očigledno je da predsednik svojih glasača i već čega, pokušava da vrati igru na teren koji mu je jedini poznat, u taj šesnesterac bez lopte gde se igra sastoji isključivo od krljanja a lopta je već na putu za neko od tih čuvenih ostrva, možemo ih proglasiti Kajmakških ostrva. Pa da li ćemo se vratiti u taj šesneasterac ili odista zaigrati svoju igru, zavisi od nas.

Prvi uslov je da prestanemo lagati sami sebe i stvari nazivati onako kako o njima ne mislimo. Spremimo se na žrtvu, makar smo se na određeno dozu komfora navikli. Živeli smo mi i sa 10 maraka mesečno, pa smo preživeli. To što nismo došli do slobode i što su taj posao osvajanja slobode inicirali i u velikoj meri vode studenti, sramota je nas starijih i mora se prekinuti. Opozicija je već trebalo da formira tehničku koaliciju i da formira vladu u senci od svojih uglednih članova.

Nije to konačno rešenje, naravno, ali bi označilo da je moguće savladati sitnopartijske interese i pojačalo snagu protesta. Ako neko kasni sa ponudom rešenja to sigurno nisu studenti.

Vreme je da se građanski front, uključujući sve aktere, objedini i suprotstavi planovima ovog režima koji je, kako sam i počeo ovaj tekst, i nelegitiman i nelegalan! Ali nasilan jeste.

Autor je vajar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.