Goran Babić Godine 1922. Marina Cvetajeva piše o poeziji Borisa Pasternaka, o zbirci „Žiće je sestra moja“. Citira ono mjesto gdje budući nobelovac kaže:
Od svega što sam čuo…“
Teška su bila vremena i teško je danas reći kome je teže bilo. Ali zar se danas još čita Cvetajeva, ili Pasternak, ili poezija općenito?
O tome upravo još tada, iste te godine kao da sluti i govori Ilja Erenburg. Na našem jeziku beogradski „Nolit“ 1966. godine donosi jedan izbor Pasternakove lirike pod naslovom „Razgovori neznanih usta“, a sa Erenburgovim predgovorom, odnosno tekstom iz davne 1922. godine. Evo kako je proročanski pisao taj veliki saputnik tolikih velikih imena:

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.