Krajem juna i početkom jula ove godine hiljade roditelja osmaka imali su brigu i vodili su bitku za upis svoje dece u što atraktivniju srednju školu koja će im omogućiti brže i bolje zaposlenje, a samim tim i bolju budućnost. Da samo dobra škola i fakultet nisu garant bolje budućnosti dece govore i sledeća dva primera koja sam zapazio čitajući oglase u dnevnoj štampi.
Polovinom prošle godine u dnevnoj štampi je objavljen oglas – spisak kandidata za Programski savet jedne televizije sa nacionalnom frekvencijom. Svim građanima je ostavljen rok od 15 dana da ulože eventualni prigovor na istaknute kandidate. Po onoj narodnoj „kad pop nema posla i jariće krsti“, jer sam penzioner, detaljno sam proučio spisak predloženih kandidata i uočio da je među njima i poljoprivredni tehničar iz jedne varošice. Pošto sam sasvim slučajno imao poznanika u tom mestu, pozvao sam ga telefonom i interesovao se kakve to kvalitete ima taj poljoprivredni tehničar. Od poznanika sam dobio informaciju da se radi o njegovom komšiji zemljoradniku, koji je inače istaknuti aktivista u jednoj političkoj stranci na vlasti u njihovoj opštini.
Znajući da je Programski savet veoma važno društveno, kulturno i političko telo koje treba da utvrđuje osnove televizijskog programa koji ima nacionalni značaj, uložio sam pismeni prigovor nadležnom organu na izbor ovog kandidata sa obrazloženjem da jedan zemljoradnik po školovanju i zanimanju, po mom skromnom mišljenju, nije dorastao da bude član tako važnog kulturnog tela. Tek posle više od dva meseca dobio sam odgovor od nadležnog organa da „zakon nije propisao školsku spremu koju mora da ima kandidat za Programski savet televizije (!) i da se prigovor kao neosnovan zbog toga odbija“, a taj kandidat je verovatno tada već mesec dana sedeo u Programskom savetu.
U drugom slučaju radi se o jednom čoveku koji se pominje u čak tri oglasa, odnosno u vestima u dnevnoj štampi. On je poljoprivredni inženjer, ali je bio kandidovan i izabran za člana Upravnog odbora jedne aviokompanije, a kasnije i za predsednika Upravnog odbora „tehnike“ te iste aviokompanije i konačno za predsednika Skupštine jednog grada poznatog po telekomunikacijama, informatici, marketingu, proizvodima visoke tehnologije i izvoza.
Verovatno je u prva dva slučaja izabran zbog toga što obližnji aerodrom ima velike površine pod livadama, a jedan deo se čak i obrađuje. Međutim, ne znam koji su kriterijumi bili odlučujući kod izbora za predsednika Skupštine grada jer su prve njive udaljene čak 25 kilometara od centra tog grada. Zbog toga dragi roditelji, kada pročitate o ova dva primera, nemojte brinuti u koju će se srednju školu upisati vaše dete, već strogo pazite u koju će se političku stranku upisati kada bude punoletno.
Mr Petar Dobrosavljević, profesor srpskog jezika u penziji, Novi SadPratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
